Мексико и Америка: Домороткиња затворена 12 година у психијатријској болници у Канзасу јер нико није говорио њен језик

Полицајци из Канзаса у Сједињеним Америчким Државама пронашли су 8. јуна 1983. године жену у цркви, обучену у прљаву одећу, која је деловала збуњено.

Жена је изговорила неколико речи које они нису разумели.

Испитивали су је на енглеском, али је комуникација била немогућа.

Нико није разумео шта она говори и на крају је изгубила слободу у наредних 12 година.

Име јој је било Рита Патино Квинтеро, припадница домородачког народа Рарамури (Тарахумара) из Мексика.

Тога дана, она се склонила у подруму Методистичке цркве у граду Мантеру, у западном Канзасу, у САД.

Одведена је у полицијску станицу, где је претукла полицајца који је покушао да је очисти, каже мексички режисер Сантјаго Естеиноу.

Он је режирао Жену звезда и планина, документарац о Рити који је премијерно приказан у априлу 2024. године.

Живот у природи

Режисер је започео снимање 2016. године, али пројекат није довршен све до 2022. године.

„Нисам се разболела. Осећам се веома добро кад живим у природи", каже Рита у филму.

Говорила је на властитом језику домородаца Рарамурија док је гледала у планине родне државе Чиваве у северном Мексику, где живи домородачки народ Рарамурија.

Рарамури значи „лаки тркачи", а потиче од речи „рара", која значи стопало, и „мури", која значи „лаган".

За народ Рарамурија трчање има велику социјалну и културолошку важност.

Они насељавају падине Сијера Тарахумаре, чија их компликована топографија присиљава да избегавају препреке, прескачу потоке и пењу се на планине.

Али у Канзасу се верује да је Рита имала проблема са сувљим и хладнијим временским условима него у домовини.

И то је довела до 12 година проведених у заточеништву у психијатријској установи у САД.

Језичка баријера

Рита је течно говорила само језик Рарамурија.

У правосудном систему Канзаса и у болници није било преводилаца.

Рита није могла да разуме шта се дешава око ње и зашто је затворена.

Званични преводилац није чак ни разумео њен језик.

„Извели су је пред суд, а судија је закључио да је ослабљених менталних способности, и да је опасна по себе, па су је одвели у психијатријску болницу", објашњава Естеиноу за ББЦ Мундо.

Остатак њеног живота био је обележен изолацијом, медицинским насиљем, институционалном бирократијом и усамљеношћу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Ко је била права Рита?

Рита је била жена окружена митовима и мистеријама.

Била је пастирка, бабица, траварка, занатлијка, перачица.

Рита је радила разне ствари, према Естеиноуовом документарцу, у којем су интервјуисани њени снаја, нећака и неколико комшија.

Рита, за коју се верује да је рођена 1930. године, родом је из Пиедрас Вердеса, у Чивави, а касније је живела близу региона Серокави у општини Урике.

Имала је партнера и сина, према речима режисера.

Он је описује и као „богату жену" у њеној властитој заједници, зато што је била власница огромног стада оваца.

Али једног дана се све то променило и Рита је постала „страх и трепет и нежељена".

Њено стадо било је украдено, а њене комшије су је оптужиле да је убила мужа, што је тврдња која никад није доказана.

„Понели су се према њој веома ружно. Причало се да се посвађала са мужем, да га је претукла и убила", каже Прокопио Мансинас, комшија из Урикеа који је живео близу Рите и појављује се у филму.

„Рита Патино није убила Џеронима Рентеријаса. Рити Патино су украдене њене козе, украдена су јој ћебад, украдене су јој овце", додаје он.

Естеиноуово истраживање није могло да га доведе до било каквих јавних списа о смрти њеног партнера у Чивави.

Владало је и веровање да су на њу бачене некакве „магичне чини".

Али у стварности, каже Естеиноу, Рита је имала извесне инвалидитете.

Рита је имала проблеме са говором и почела је да лута са сином.

Њена заједница кренула је да је посматра са страхом.

Комшије кажу да нигде није била радо примљена.

„Неки људи је нису желели; кад би им дошла, људи би јој залупили врата пред носом. Људи су говорили да жели да их убије. Али она је само била гладна и хтела је храну", каже Мансинас.

Као резултат свега што је доживела и што се говорило о њој, власти су јој одузеле сина, каже режисер.

Зашто је напустила Мексико и како је завршила у Канзасу остаје и даље мистерија, истиче Естеиноу.

Верује се да је Рита превалила пут од Мексика до Канзаса пешице.

Слобода

Суд је првобитно наложио да се она прими у психијатријску болницу на три месеца.

Њено стање би се поново проценило на крају тог периода.

Међутим, адвокат ког јој је доделио суд никад се није појавио пред судијама.

Ни он није успевао да оствари комуникацију са њом јер није било преводиоца.

У то време, медицинско особље тврдило је да нису имали појма о пореклу пацијенткиње, што им је отежало да контактирају чланове њене породице.

Пролазили су месеци и месеци, а они су се полако претворили у године.

Рита није могла да говори, била је сама и далеко од куће.

Добијале је лекове без конкретне дијагнозе због језичке баријере.

„Видим ту многе облике дискриминације и насиља. У Ритином случају, поклопили су се многи елементи.

„Она је домороткиња која не говори енглески, сиромашна је, мигранткиња, вероватно са извесним инвалидитетом", каже Естеиноу.

Требало је десет година да би се ситуација померила из мртве тачке.

Организација Канзашко заступништво и услуге заштите, данас Центар за права особа са инвалидитетом Канзаса, одлучила је 1994. године да ревидира случајеве пацијента који су провели у болници више од пет година.

Ово тело је за Риту одредило адвокаткињу Торију Мроз.

„Једна од првих ствари које смо урадили било је да проучимо њен здравствени картон. У врло раном стадијуму документације стоји забележена чињеница да је она из Чиваве и да је припадница домородачког народа Тарахумара", каже Мроз у документарцу.

„То је било у њеном здравственом картону све време које је провела тамо. Упркос томе, прошло је десет година, а она је и даље остала. Упорно су понављали: 'Не знамо одакле је или којим језиком говори'", додаје она.

Организација за заштиту особа са инвалидитетом тужила је болницу и више од 30 чланова њеног особља.

Тражили су 10 милиона долара одштете.

Правосудни процес је наилазио на изазове, зато што Рита није могла да сведочи на суду.

У оно време, каже Естеиноу, постојао је само један психијатар који је разумео језик Рарамурија (Тарахумаре).

Рита је била отпуштена из болнице и стигла је у Мексико 1995. године, али је њен случај наставио да се води све до 2001. године.

На крају је случај разрешен уз посредовање.

Рити је додељена одштета у износу од 90.000 долара, али је 32.641 долара од укупне суме било додељено невладиној организацији која јој је помогла.

Остатак новца је требало да се искористи за помоћ Рити у њеној властитој земљи.

Сиромашна, али „срећна"

Рита је наставила да живи у сиромаштву.

„Суд је основао фонд и именовао часну сестру по имену Беатриз Запата, коју је одабрала невладина организација, за администраторку Ритиних средстава.

„Око две године она јој је давала 300 долара месечно, а онда јој је послала 6.000 долара у комаду. Потом је часна сестра нестала заједно са новцем", објаснио је режисер.

Неколико година је часна сестра користила новац искључиво за себе.

Суд је успео да поврати свега 10.000 долара од часне сестре.

Именована су два нова администратора.

Они су наплаћивали 1.000 долара годишње за управљање фондом.

Обоје су тврдили да нигде не могу да пронађу Риту.

Десет година касније, новац се истрошио.

Рита је једина у јавности позната жртва медицинског немара из Латинске Америке због одсуства комуникације, али многе друге домороткиње из Северне Америке суочиле су се сличним проблемима.

Рита Патино је умрла 2018. године.

После њене смрти, њена породица и заједница одржали су „прославу".

Народ Рарамурија верује да одавање почасти мртвима кроз прославу помаже да они пређу на следећи ниво постојања, који је заправо извор њиховог порекла: звезде које осветљавају планине Сијера Тарахумара.

„Током живота у Мексику, Рита је имала обичај да пева и плеше, али је и живела заокупљена собом", присећа се Естеиноу.

„Веома сам срећна што сам овде, у мојој домовини", рекла је Рита Естеиноуу током једног од њихових сусрета.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]