Улична уметност, мурали и Италија: Ортика - кварт у Милану у којем је историја нацртана на зидовима

Први је насликан пре седам година на надвожњаку Букари који спаја насеље Ортика са центром града.

Мурал састављен од речи - храброст, лојалност, дељење, солидарност, емпатија, насликан је дуж ограде овог надвожњака.

У средини je великим словима написано: „Бела ћао Ортика" (Bella Ciao Ortica).

Реч је о стиховима партизанске песме, којом Италијани величају слободу, мир и победу над фашизмом.

Све оне вредности којима је посвећена већина мурала која се налази на зидовима зграда, кућа, институција, школа у овом кварту.

Ту су цртежи који чувају сећања на два светска рата, на победу и настајање италијанске републике, мурали посвећени правима радника и жена, спортистима, музичарима и активистима, мигрантима и херојима који су живот дали за неке веће идеале.

Укупно их је 26.

Мурал слободе

Речи исписане на огради пешачке стазе, која се пружа неколико стотина метара надвожњаком Букари, инспирисане су речима некадашњег председника Италије, Сандра Петринија, који је у говору 1983. године, позвао младе да чувају мир, као и да се увек боре за правду и слободу.

„Назвали смо га мурал слободе. Њиме смо хтели да обележимо седамдесет година од победе над фашизмом", каже за ББЦ на српском Серафино Сораће, председник удужења Ортика меморија(Ortica Memoria).

„Милански улични уметник Валтер Контипели, познатији у крају као Вали, са његовим колективом Ортиканудлс (Orticanoodles), нацртао је тада овај мурал", објашњава.

Ученици оближње средње школе Паоло Пазолини учествовали су у стварању овог мурала.

„Њих смо питали које су то речи које би их асоцирале на слободу и демократију.

„Када смо их заједно дефинисали, ђаци су потом цртали заједно са уметницима."

Све је почело од идеје колектива Ортиканудлс, а локалне власти су подржале идеју.

Од 2015. године до данас нацртано је више од 20 мурала, концентрисаних у неколико улица насеља Ортика.

Заједно описују најзначајније моменте италијанске државе, од периода између два рата, послератног периода, па до данашњих друштвених збивања.

Храбре жене Италије

Када се сиђе са надвожњака Букари, пут води ка улици Виа Трентакосте, где се налази средња школа Пазолини.

Предња страна школске зграде, осликана је портретима великих жена, значајних имена за италијанску историју 20. века.

Ту је Лилијана Сегре, преживела из нацистичког логора Аушвиц у Другом светском рату, коју је италијански председник Серђо Матарела 2018. године прогласио доживотном сенаторком, због изузетних друштвених и патриотских заслуга.

На овом зиду се међу осталима налази и лик Марије Мадалене Роси, антифашисткиње, феминисткиње и новинарке.

Ту је и лице познате миланске песникиње и списатељице Алде Мерини, кандидаткиње за Нобелову награду.

За њу је бивши председник државе Ђорђо Наполитано тврдио да је једна од најбистријих поетских гласова Италије.

У настајању овог мурала, уметници су такође сарађивали са ученицима ове школе.

„Неки од ученика су сада и део уметничког колектива Ортиканудлс", каже Сораће.

„Веома нам је важно учешће људи које овде живе, ђака и студената."

Арте кондивиза - уметност за дељење, јесте концепт овог пројекта, који настаје сарадњом удружења Ортика меморија и уметничког колектива Ортиканудлс.

„Учешће других важно је у стварању уметничких дела. У овом случају, то су графити и мурали који постају трајни објекти колективног сећања", додаје Сораће.

Олтар домовине уличне уметности

Пут до центра овог насеља, где се налази и мало светилиште и цркве Мадона дел Росарио са фрескама и иконама из 17. века, води кроз подземни пролаз.

На зидовима пролаза смештен је део историје који је био најтежи за италијанску државу, од Првог до Другог светског рата.

Овај мурал подељен је на два дела, као и два светска рата, а на њему слике бораца, партизана познатијих као Алпини, оних поражених, али и победника који су се изборили против фашистичког режима.

Мурал се зове „Два рата", а становници га радије зову „Олтар домовине уличне уметности".

Можда и због симболичне порука која је написана, непосредно пре излаза из овог пролаза, као светлост на крају сваког тунела, а која каже - Преживети рат, да би волео мир.

Порука се некако прожима и кроз цртеже многих других мурала који се овде налазе.

Један од њих је и онај посвећен свим мигрантима.

На једном зиду, мигранти Италијани који су почетком 20. века емигрирали у Америку, њих четири милиона.

Преко пута истог, зид на којем су осликана дечија лица, избеглице из Ирака, Сирије, Либије и Авганистана.

Ово уметничко дело које носи назив „Остани човек" (Stay human) посвећено је свим људима који напуштају свој дом.

Право на слободу сваког човек да бира боље место за живот, јесте порука истог.

То потврђује и један од цитата који се налази на овом муралу.

Речи америчког државног тужиоца, Тома Кларка, подсећају - Лично право није оно што ти неко даје, нити ти га неко може одузети.

Погледајте видео: Како изгледа живот уличне уметнице на Балкану

Од руралног насеља до центра за уметнике

Ортика је у прошлости била село, у којем су живели сељаци који су обрађивали земљу.

Али се после Другог светског рата демографија места насеља изменила - градња фабрика све више је привлачила радничку класу.

„Временом је Ортика постала типично радничко насеље", објашњава Сораће.

Када је удружење Ортика Меморија почело да слика мурале. насеље је постало магнет за уметнике и креативце.

Постало је инспиративно место за живот.

Ортика је веома популарна и због локала са подијумом за плес на отвореном, који је у прошлости био центар окупљања њених становника.

„Некада се овај локал звао Тропикана. Овде су се играле карте, одржавали се турнири у боћању (традиционалном италијанском спорту), плесало се", каже за ББЦ на српском Марина ди Фурија, власница локала.

Данас се Тропикана зове Балера - плесаоница, а осим становника који је радо посећују и ту се друже, она је омиљено место млађих генерација.

Поезија нацртана на мермеру

Пре него што се уђе у главну улицу Виа Ортика, на зиду једне зграде осликана је миланска катедрала Дуомо.

Овај уметнички рад простире се на 23 метара ширине и 46 метара висине.

Зову га „Дуомо из Ортике".

Уметник Валтер Контипели објашњава да је ово важно уметничко дело, као симбол града Милана реализовано коришћењем ренесансне технике запрашивања.

„Сполверо је техника која се састоји у томе да се на картону који се поставља на зид, направе рупице.

„Кроз њих се наноси угљени прах у боји, а када се картон уклони, на зиду остаје траг цртежа", објашњава Валтер Контипели.

Мурал посвећен чувеној катедрали познат је као „Поезија нацртана на мермеру".

Многи туристи управо због овог дела долазе у миланску четврт.

Недалеко од овог, у главној улици Виа Ортика, налази се мурал - симбол насеља, али и целе Италије.

Фасада једне зграде обојена је у црвену, розе и зелену боју.

На њој су осликани цветови мака.

Овај цртеж асоцира на вртове и баште који су се некада овде налазили.

Као симбол овог насеља, мурал Ортика симболично представља и све Италијане који су се борили за слободу.

А локални становници воле да га зову „Мурал мира".

Погледајте и овај вдиео: Кад пензионери цртају графите по Београду

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk