Израел и Палестинци: Како је израелска кошарка стигла у Београд и да ли су ове утакмице ризичне

Трибине Хале Александар Николић у Београду су празне, а сценографијом доминира плаветнило столица у које се уклапа велика, плаво-бела застава Израела, разапета тик уз терен.

Истрчавају кошаркаши Хапоела из Јерусалима, али овога пута доминира црна боја мајица које имају на себи.

Београд је постао њихов кошаркашки дом, где су угостили турски Галатасарај у утакмици Лиге шампиона под окриљем Међународне кошаркашке федерације (ФИБА), услед немогућности да због рата у Израелу наступају у Јерусалиму.

На грудима су им фотографије седморице навијача тог клуба који су убијени у нападу палестинске екстремистичке групе Хамас 7. октобра на југу Израела, уз поруку „заувек у нашим срцима".

На леђима су још две фотографије испод натписа „вратите их кући", што је апел да се ослободи око 240 талаца које је отео Хамас, а међу њима су двојица навијача Хапоела.

„Сви у Београду су били љубазни према нама, осећали смо се сигурно од првог тренутка када смо стигли, а сарадња са српском полицијом била је беспрекорна", навели су из тог клуба у писаном одговору после утакмице за ББЦ на српском.

Сукоб у Израелу, који је почео 7. октобра нападом Хамаса, а наставио се ударима израелске војске на Појас Газе, одсвирао је крај и за друге спортисте са обе стране зидина које одвајају палестинске територије - Појас Газе и Западну обалу - од Израела, макар на неко време.

Хапоел ће продужетке играти у Београду, то ће учинити и Макаби из Тел Авива, који наступа у кошаркашкој Евролиги и 9. новембра угостиће минхенски Бајерн, док ће фудбалска селекција Палестине бити домаћин у Алжиру.

Израелски кошаркашки клубови и тамошње службе безбедности „проценили да је у Београду ризик најмањи", каже Бахтијар Аљаф, директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) у Љубљани, за ББЦ на српском.

„Један разлог је што Србија има и задржава неутрални статус, није попут Мађарске или Хрватске гласала против резолуције Уједињених нација о примирју у Гази (Србија је била уздржана).

„Уз то, Србија се још добро котира на Блиском истоку као једна од држава Покрета несврстаних", нагласио је Аљаф.

Додаје и да је улогу одиграла и историја српско-јеврејског пријатељства који датира још од периода владавине Османског царства, а наставила се током и после светских ратова.

Међутим, одржавање таквих спортских догађаја код домаћег становништва „може да изазове страх и панику" од преливања сукоба из Израела на територију Србије, каже Ирена Ђокић, председница Центра за безбедност, истраге и одбрану (ДБА) у Београду, за ББЦ на српском.

„Делом и због тога што у Србији и региону има доста људи из Израела и Палестине, али и тога што припадници Хамаса нису само у Израелу, већ их има свуда по свету.

„Могу да разумем због чега се јавља страх, али верујем да неће доћи до локалних сукоба и преливања рата на територију Србије", оцењује ова стручњакиња за безбедност.

Спортисти из зараћених подручја и раније су били домаћини ван њихових земаља, а најсвежији је пример украјинских фудбалских клубова који се такмиче у европским државама.

Кроз сличне муке пролазили су и кошаркаши Партизана и фудбалери Црвене звезде, чије су се највећи успеси догађали почетком крвавог рата у бившој Југославији почетком 1990-их, па су нове домове морали да траже у Шпанији, Мађарској и Бугарској.

Тишина, претрес и бука навијача којих нема

Прилазећи Хали Александар Николић прохладне вечери 1. новембра не видим гужву и не чујем буку, нешто што је постао фолклор кошаркашких утакмица у Београду, посебно када на терен излазе Црвена звезда и Партизан.

Полицајаца око хале готово да нема, тек понеки редар у жутом прслуку, па несметано пролазим до службеног улаза, али ме тамо зауставља полицајац под пуном опремом, док поред њега стоји још неколико колега.

Упућују ме на детаљан претрес уз пролазак кроз детектор метала, нешто што није уобичајена процедура за новинаре на кошаркашким мечевима.

Утисак је другачији у хали.

Гледалаца је тек неколико десетина, а припадника обезбеђења, полиције и других служби безбедности још мање.

Утакмица почиње минутом ћутања за жртве рата у Израелу, због чега сви у дворани устају и стоје мирно.

Гласну тишину потом замењује још бучније навијање, али оно не долази из грла хиљада људи, којих ових пута нема на трибинама, већ се пушта са разгласа.

После шкрипе патика и звука удараца лопте о паркет, који се ретко чују када је хала испуњена, помало нервозе, притужби на суђење и једног продужетка, Хапоел побеђује турски Галатасарај у кошаркашкој Лиги шампиона.

Задовољни резултатом, али и чињеницом да је меч прошао без инцидената на терену и ван њега, из јерусалимског Хапоела истичу за ББЦ на српском да је организација у сарадњи са српским службама безбедности протекла успешно.

„Изазова је било само на пољу логистике, јер домаћинство ван Израела подразумева бројне додатне елементе, попут обавеза транспорта и брендирања хале.

„Локални продукцијски тим је био врло професионалан и са задовољством тврдимо да је све прошло без икаквих грешака", додају.

Безбедносни ризици

Одлука да се меч Хапоела и Галатасараја игра без публике у дворани донета је „понајвише из безбедносних разлога", кажу из израелског тима.

Галатасарај је један од најпопуларнијих клубова у Турској, земљи чији је председник Реџеп Тајип Ердоган недвосмислено и оштро критиковао Израел због напада на Газу, а Анкара је у међувремену заоштрила односе са Тел Авивом повлачећи амбасадора.

Иако још није званично потврђено из Евролиге, очекује се да трибине буду празне и на утакмици Макабија и Бајерна 9. новембра, пренела је телевизија Спорт клуб.

Ирена Ђокић, председница Центра за безбедност, истраге и одбрану (ДБА), сматра да се затварањем хале за посетиоце „смањује безбедносни ризик" који утакмица носи.

„То видим као одлуку државе да заштити сопствени народ, једноставно се спречава да велики број људи буде окупљен на једном месту, иако то није гаранција да неће доћи до неког инцидента", објашњава ова стручњакиња.

Ђокић напомиње да не треба страховати од великих сукоба у Београду, али и да не треба искључити могућност да дође до „неког вида инцидената".

„Њих би могле да направе одређене групе људи са циљем спречавања одржавања тих утакмица - нешто попут протеста или демонстрација у Београду", додаје она.

Наводи и да би одигравање утакмица у време актуелних сукоба у Израелу „могло да подстакне исламистичке терористичке групе, које су засноване на идеологији насиља, да направе инциденте".

„Али, то није нова ствар за наше службе безбедности, ни на спортским догађајима, ни мимо њих, па верујем да ће бити спремне да их спрече, уколико буде било потребе", сматра Ђокић.

Бахтијар Аљаф, стручњак за блискоисточна питања, упозорава да има ризика од инцидената међу јеврејским и палестинским заједницама у Београду, за које би утакмице могле да буду мотив, иако они не морају да се догоде у непосредној близини хале или у њој.

„Постоји опасност и да обавештајне и контраобавештајне службе неке треће стране или државе подстакну такве догађаје.

„Полиција мора да води рачуна да на тај дан или у том периоду забрани окупљања", сматра он.

Погледајте и ову причу:

Како су и због чега Израелци заиграли у Београду?

Дан после избијања сукоба на Блиском истоку, Кошаркашки клуб Партизан упутио је отворено писмо Макабију из Тел Авива, понудивши му „привремени дом уз искрену добродошлицу у Београду".

Оба тима такмиче се у Евролиги, најквалитетнијем међународном клупском такмичењу у Европи, а на састанку сувласника 24. октобра потврђена је одлука о домаћинству Макабија у Хали Александар Николић.

Три дана касније саопштено је и да ће Хапоел из Јерусалима, кошаркашки клуб који са клупе предводи бивши тренер Партизана Александар Џикић, наступати у истој хали у кошаркашкој ФИБА Лиги шампиона.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је тада за Радио-телевизију Србије (РТС) да је избор ове земље као домаћина „велика почаст за Србију, јер они знају која је земља у стању да то обезбеди".

„Они знају да у овој земљи не постоји нико ко мрзи Арапе, нико ко мрзи Јевреје, ми желимо да се тамо успостави мир и да живимо и са једнима и са другима", додао је Вучић.

Од почетка највећих сукоба Израела и палестинских екстремистичких група последњих деценија, у Београду су одржана мирна окупљана и као подршка Израелу, и као подршка Палестинцима.

Палестинскo домаћинство у Алжиру

Фудбалски савез Палестине примљен је Међународну фудбалску федерацију (ФИФА) 1998. године, а на прву утакмицу на домаћем терену национални тим чекао је још читаву деценију.

Репрезентативци Палестине први пут су истрчали на прави домаћи терен 26. октобра 2008. године, када су на новоотвореном стадиону Фаисал ал-Хусеини у Рамали одиграли нерешено у пријатељском мечу са Јорданом (1:1).

Овај стадион у Рамали, граду у Западној обали недалеко од Јерусалима, био је место на којем је одигран и први формални меч Палестине на домаћем терену 3. јула 2011. године у квалификацијама за Светско првенство против Авганистана.

Западна обала је територија у којој Палестинци имају одређену аутономију, и њоме управља Фатах, организација која се противи Хамасу, који има власт у Појасу Газе.

Наредна утакмица на којој ће палестинска репрезентација формално бити домаћин биће одиграна 21. новембра, а противник ће им бити Аустралија у азијским квалификацијама за Светско првенство 2026. године.

Због рата у Израелу, меч неће бити одигран у Рамали, већ у Алжиру, саопштили су из фудбалског савеза те земље Северне Африке.

„Сви званични и незванични мечеви палестинског националног тима у оквиру припрема за Светско првенство 2026. и Куп Азије 2027. године" биће организовани „у складу са законима у Алжиру", додали су.

Партизан из Фуенлабраде, Звезда из Софије и Будимпеште

Рат је преместио спорт и из Украјине, где од фебруара 2022. године траје руска инвазија.

Украјинска фудбалска репрезентација је током тог периода као домаћин играла у више европских земаља - у Чешкој, Пољској и Словачкој.

Шахтјор из Доњецка, шампион ове државе, међународне и домаће утакмице годинама не игра на матичном стадиону, пошто је Донбас арена, стадион тог клуба, жестоко оштећен у сукобима 2014. године.

Рудари, како је надимак овог тима, ове сезоне наступају у Лиги шампиона и као домаћини играју у немачком Хамбургу, док су прошле сезоне били домаћин у пољској Варшави.

Искуства са домаћинством на страни имају и највећи српски клубови, који су услед рата у Југославији почетком 1990-их година наступали у Шпанији, Мађарској и Бугарској.

Црвена звезда је 1992. годину дочекала као првак Европе у фудбалу, али ни ситуација у клубу, ни у земљи није била блистава.

Готово читав шампионски тим Звезде је напустио Београд и Југославију, у којој је тада буктао рат, због чега су црвено-бели домаћини били у мађарској Будимпешти и Сегедину, као и у бугарској Софији, где су угостили италијанску Сампдорију.

Док навијачима Црвене звезде ово искуство не буди лепе успомене, присталице ривалског Партизана се 1992. године сећају по добром, посебно када је кошарка у питању.

Усред рата, а пре међународних санкција југословенским спортистима, црно-белим кошаркашима није ускраћено право да се такмиче у Купу европских шампиона, али јесте прилика да играју пред домаћом публиком у Београду.

Решење су пронашли у дворани Фернандо Мартин у Фуенлабради, предграђу Мадрида, где су кренули у поход на титулу првака Европе.

Поход је завршен тријумфално - Партизан је те сезоне први пут у историји постао првак Европе.

Црно-бели кошаркаши, тренери и руководиоци сваке недеље су „од уторка до петка били на путовању или на 'домаћем терену' у Мадриду, а викенде проводили у Београду", присећа се са осмехом Славиша Копривица, члан тог тима Партизана, у разговору за ББЦ на српском.

Ситуација у којој су он и саиграчи били због рата у домовини није личила на ону кроз коју данас пролазе спортисти услед сукоба у Израелу, истиче.

„Ни у једном тренутку нисмо се осећали небезбедно, шетали смо нормално и по граду, ван хотела, и до хале, а и на утакмицама није било посебних безбедносних мера - као када смо играли пре тога у Београду.

„Нико из државе или службе нас није пратио, макар колико смо ми били свесни, већ смо ту били само ми играчи и људи из стручног штаба и клуба", описује Копривица.

Ратна дешавања у Југославији нису утицала ни на однос људи у предграђу Мадрида према тада врло младом тиму црно-белих.

Штавише, црно-бели су имали велику подршку Шпанаца, па ће та трофејна генерација касније бити названа „Партизан из Фуенлабраде".

Утакмица јерусалимског Хапоела и турског Галатасараја само је прва у низу мечева израелских клубова у Београду.

Поред сусрета у четвртак, 9. новембра против немачког Бајерна у Београду, Макаби из Тел Авива би у главном граду Србије могао и да угости турски Фенербахче.

Тај меч је према оригиналном распореду Евролиге требало да буде одигран у Истанбулу 16. новембра, али је израелско Министарство спољних послова издало препоруку њиховим држављанима да не путују у Турску, па је клуб из Тел Авива затражио да буде организован у Београду.

Одлука о евентуалном померању меча у београдску Халу Александар Николић још није званично донета, а није познато ни да ли ће Макаби одиграти још неке утакмице у Србији.

Из Хапоела су за ББЦ потврдили да је засад одлучено да ће одиграти још најмање две утакмице Лиге шампиона у српској престоници - 13. децембра против грчког ПАОК-а и 20. децембра против португалске Бенфике.

О томе да ли ће бити навијача у хали још није одлучено, а до тада „има времена да се размотре сви релевантни фактори", додају.

Погледајте и причу о мачки која живи у Хали Александар Николић:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]