Панама: Гуна Jала, острва на којима жене воде главну реч

Док наша стара, расклиматана једрилица лагано плови мирним водама Карипског мора, имам осећај да управо стижемо у рај.

Група острваца раштркана по тиркизним водама, са плажама светлуцавог белог песка, украшеним стаблима палми и кокоса, изгледају превише савршено да би била стварна.

То је покрајина Гуна Јала, позната и као Сан Блас.

Заправо је архипелаг на источној обали Панаме који чини више од 300 острва, међу којима је 49 насељено домородачким народом Гуна (Куна).

Овде више од 50.000 припадника Гуна народа и даље живи као и њихови преци: у малим дрвеним колибама прекривеним палминим лишћем, са каминима у којима горе балвани и висећим мрежама за лежање као јединим намештајем.

Гуна Јала је посебна по много чему.

То је аутономна покрајина насељена домородачким становништвом.

На застави је црни кукасти крст (свастика) који представља четири стране света и његов постанак.

Али, вероватно најнеобичнији обичај у Гуна Јали је родна равноправност, као и потпуна толеранција, ако не и слављење, родне флуидности.

„Мама ме је научила да правим ове прелепе моле, нашу традиционалну везену одећу", каже Лиза, показујући ми њен невероватан ручни рад.

„На некима су представљене птице и животиње, а неке су веома моћне - штите од злих духова", додаје, благо се осмехујући.

Обични посматрач попут мене не примећује ништа необично у вези са Лизом.

Као и многе друге жене Гуне, она седи у малом дрвеном кануу и нуди прелепе рукотворине туристима који пристају бродовима.

Али Лиза је рођена као дечак.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

У друштву у којем углавном жене зарађују за храну, власнице су имовине и доносе одлуке, дечаци могу да изаберу да постану омегид (Omeggid), у дословном преводу „као жена" и да се понашају и раде све као и друге жене у заједници.

Овај „трећи род" је сасвим нормална појава на овим острвима.

Ако дечак почне да показује склоност да се понаша „женскасто", породица то прихвата и дозвољава му да сходно томе и одраста.

Врло често, омегид учи типичнe женске вештине.

На пример, већина омегида који живе на острвима савршено научи технику израде најсложенијих мола.

Дијего Мади Дијас, антрополог и истраживач на Универзитету у Сао Паулу, живео је са Гунама више од две године и уверио се из прве руке да моћне матријархалне фигуре у култури Гуна имају велики утицај на њихове мушкарце.

„Гуна су ме научили да деца треба да имају довољно аутономије, јер њихово 'ја' долази из срца, изнутра, и рано почиње да се манифестује.

„Дакле, ако мушко дете почне да показује склоност ка трансродности, неће бити спречено да буде то што јесте", наглашава Дијас.

Нандин Солис Гарсија, трансродна здравствена радница и активисткиња за права ЛГБТК+ у престоници Панами, пореклом је из острвских заједница Агванусадуб и Јандуб у покрајини Гуна Јали.

Каже да није било тешко одрасти као геј, дечак флуидног родног идентитета, јер увек постоји подршка породице, пријатеља и заједнице.

Углавном мушкарци постају трансродне жене, док жене веома ретко постају мушко, али би то било подједнако прихваћено, објашњава она.

„Историјски гледано, међу Гунама је увек било трансродних људи", каже она.

Заправо, бити омегид у покрајини Гуна Јали је везано за митологију народа Гуна.

„Постоје важне легенде о првобитним вођама који су успоставили обичаје, правила и смернице за живот народа Гуна.

„Човек по имену Ибеоргун, његова сестра Гигадиријаи и његов млађи брат Вигудун, који је био и женско и мушко и он би био 'трећи род'", објашњава Дијас.

Шетајући улицама на острву Краб, једној од највећих заједница у туристичком делу покрајине Гуна Јале, свуда примећујем жене.

Обучене у лепо везену традиционалну одећу, израђују рукотворине, воде мале продавнице и продају храну и пиће.

За разлику од многих других централноамеричких земаља, жене Гуне су друштвеније и отвореније за разговор.

Овде је много лакше заподенути разговор него у селима у Гватемали или Никарагви.

Дејвид, мој водич на острву, каже да жене у Гуна Јали уживају узвишени положај.

Традиционално венчање у Гуни подразумева обичај „отмице" младожење, а не невесте, а после женидбе, младожења се усељава у дом младе.

Од тог тренутка, све што стекне припада жениној породици, и жена је та која одлучује да ли њен муж може да рибу, кокосове орахе или банане подели са његовим родитељима или браћом и сестрама.

Чак се и овдашње забаве праве у част жена, открива Дејвид.

Три најважније прославе на острвима Гуна Јале су рођење девојчице, почетак пубертета и венчање.

Цела заједница се окупља да пије чичу (chicha), јако локално пиво, да прослави рођење девојчица и њену сексуалну зрелост.

Током прославе уласка у пубертет, девојчицама се буше ноздрве и украшавају златним прстеном.

„Злато представља благо и зато га жене носе да покажу колико су драгоцене и вредне", открила ми је старија жена Гуна, показујући ми сопствени златни прстен на носу.

Погледајте и ову причу

Иако су мушкарци традиционално рибари, ловци, пољопривредници, или поглавице, рад жена се сматра једнако или понекад, важнијим.

Како расте број туриста, Гуне почињу да зарађују новац и на начине које нису наследили од њихових предака.

Сакупљају кокос, роне да лове јастоге, баве се риболовом и пољопривредом.

Жене Гуне могу добро да зараде продајом прелепо извезених мола и винија (разнобојне наруквице од стаклених перли).

Цена мола је између 30 и 50 америчких долара (између 27 и 45 евра) док мушкарац заради само 20 долара (око 18 евра) за цео дан чистећи једрилице у пристаништу.

„Не бих рекао да у народу Гуна влада матријархат, јер иако жене доносе све одлуке у вези са домаћинством, ретко кад су политичарке или поглавице.

„Ипак, код овог народа не постоји хијерархија вредновања рада. Риболов и лов се сматрају послом, исто као и кување или чување деце.

„Гуне не сматрају да је женски посао 'мање вредан', као што ми на Западу понекад још увек чинимо.

„Али зато што се младић усељава у дом његове жене, и зато што жена набавља храну за домаћинство, мислим да је понекад тешко достићи мушкост", каже Дијас.

Дејвид признаје да су његов брак договорили његови и женини родитељи и да се не пита много у вези са домаћинством и храном у сопственом дому.

„Моја жена одлучује... Жене увек одлучују", каже уз осмех и појури да припреми чичу.

Данас његова ћерка улази у пубертет и то ће прославити цело острво Краб.

Али, док је улога жене у друштву Гуна јасно одређена, улога омегида често није.

„Како све више Гуна долази у контакт са западњачким начином живота, ми нажалост почињемо да усвајамо дискриминишући став према различитостима, према ЛГБТК+ људима", жали се Гарсија.

Многи омегиди одлазе у престоницу Панаму да се школују или потраже посао, додаје.

Некима се снови остваре, али други нису те среће.

„ХИВ представља велики проблем у заједници, јер у Гуна Јали нема сексуалног образовања и људи једноставно не знају за полно преносиве болести.

„Због тога се многи (мушкарци и) омегиди заразе ХИВ-ом у градовима, а затим га по повратку несвесно преносе другима на острвима Гуна.

„Невладина организација Wigudun Galu ради на спречавању заражавања ХИВ-ом и држи часове сексуалног образовања заједници омегида", каже она.

Али упркос овим проблемима, омегиди који остану у Гуна Јали могу да напредују.

Омегида има свуда: у већим острвским заједницама, и на оним мањим, породичним острвцима.

Млађи омегиди дуге косе вештину ручног рада уче од њихових мајки, а старији са марамама на глави продају моле или раде као туристички водичи и преводиоци.

Равноправни су чланови Гуна породица и целокупне заједнице.

„Мислим да би поред описа домородачких народа и њиховог начина живота, антропологија можда требало да нам помогне да испитамо наше сопствене обичаје.

„Током векова, на свим континентима и у свим културама, постоји родна флуидност и концепт трећег пола: хиџре у Индији; мети у Непалу; фа'афафине на Самои; људи са 'два духа' у Северној Америци - они нису изузетак, већ ми".

Западна цивилизација је изградила научну митологију о родној бинарности.

„И на крају се ипак чини да се род не односи толико на биологију, хормоне и науку колико на изражавање себе и личног, одређеног начина постојања у свету", каже Дијас.

Док Лиза управља малим кануом који лежерно плута по светлуцаво плавом мору, не могу да се отмем утиску да је Гуна Јала сјајан алтернативни свет где владају мир, толеранција и разумевање, као и да можемо много да научимо од ове мале острвске заједнице на Карибима.

Погледајте причу о жени која жели да океан приближи свима у Јужној Африци

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]