Историја и култура: Језик с краја света

„Језик је као живо биће, стално се мења", каже Вики Хаоа Кардинали, лингвисткиња са острва Рапа Нуи.

Вековима су полинежански истраживачи патролирали Пацификом у потрази за новим световима.

Око 1200. године они су стигли до Ускршњег острва, познатог и као Рапа Нуи и тамо донели усеве, обичаје и сопствени језик.

Запањујућа изолованост острва које се налази 3.600 километара западно од јужноамеричког копна, одувек је голицала машту археолога, научника и уметника.

Трагови комплексног друштва које се појавило на острву Рапа Нуи видљиви су свуда.

Вулкански пејсаж острва је познат и као једна од најсадржајнијих колекција камене уметности у Полинезији.

Али готово да нема ни трага од најинтригантнијег од свих културних наслеђа - мистериозног писма познатог и под именом ронгоронго.

Како се чита ронгоронго

Ронгоронго писмо је вероватно и највећа енигма Ускршњег острва.

Нико није у потпуности сигуран како и када је оно настало, а данас на свету постоји само двадесетак текстова исписаних овим писмом - и ниједан од њих није сачуван на самом острву.

Највећи број ових текстова је сачуван на малим дрвеним плочама, са замршеним симболима урезаним ајкулиним зубима или комадићима опсидијана.

Сами симболи представљају различите облике острвске флоре и фауне, међу њима и разне птице селице, рибе и антропоморфне фигуре.

Стручњаци верују да су текстови имали неку врсту сакралне функције, иако њихово значење и даље представља мистерију.

Што се тиче ронгоронгоа, много је више питања него одговора на ову мистерију, али острвско усмено предање помиње школе које су училе дечаке да пишу и интерпретирају текстове.

Састављачи су употребљавали необичан систем писања познат и као обрнути боустрофедон, чије читање почиње од доњег левог угла и захтева окретање плоче наопачке на крају сваког реда.

Младо острво

Формирано пре мање од милион година, Ускршње острво је један од најмлађих насељених региона на свету.

Простире се на 163 квадратна километра и само је око три пута веће од Менхетна, а посуто је таласастим брдима, као и неколицином неактивних вулкана.

У недостатку било каквих сталних река или потока, светлуцаве лагуне у подножју три највећа кратера су насељеницима пружале неопходан извор свеже воде.

Када су на острво стигли први људи, они су се суочили са густим шумама које су се налазиле на вулканском тлу, али у тренутку када су први Европљани стигли у 18. веку, највећи део острва је већ био сведен на травнате површине.

Научници се и даље расправљају по питању улоге локалног становништва у рашумљавању острва, али према НПР радију, у последњих неколико година многи научници су одустали од теорије да је једини разлог за ово била претерана експлоатација острвских ресурса.

Неки чак и тврде да су главни кривци за све били полинежански пацови скривени на бродовима истраживача.

Они су се неконтролисано размножавали и уништавали огромна палмина стабла која су прекривала острво.

Без обзира на разлог, оскудне шуме које су преостале, постале су драгоценост, па су острвљани прибегавали стварању домишљатих камених вртова који су задржавали кишницу, не би ли тако узгајали храну.

Судбоносни Ускрс

Европљани су се први пут појавили на Ускршњу недељу 1722, када је холандски истраживач Јакоб Рогевен случајно стигао на острво.

Он је остао кратко, али безбројни упади дошљака су у наредна два века разарајуће утицали на људе са Рапа Нуија.

Током 60-их година 19. века века, робовласници из Перуа су одвели око хиљаду становника на копно.

Оно мало људи који су успели да се врате на острво, донели су са собом мале богиње и тако десетковали становништво.

Многи од оних који су преживели епидемију су побегли на Тахити, па је на острву, у тренутку када га је Чиле било анектирао, остало само стотинак становника.

Велики број ронгоронго таблица је био изгубљен током овог периода, заједно са људима који су знали да их читају.

Сам језик је под утицајем страних утицаја био у великој мери измењен, па је велики број тахићанских, француских, шпанских и енглеских речи постао део лексикона.

Историчар са Рапа Нуија, Кристијан Морено Пакарати, каже да су због тога шансе да ћемо икада бити у стању да дешифрујемо преостале ронгоронго текстове, веома мале.

„Рапа Нуи језик који данас користимо је веома различит. То је језик који је мутирао и метаморфирао због свега што се овде дешавало.

„Стари језик, из периода који је претходио 60-им годинама 19. века, је онај који се налази на таблицама. Коришћење речника модерног Рапа Нуија у дешифровању симбола не функционише", рекао је Пакарати.

„Због свега што се дешавало, изгубљена је велика количина знања.

„То је као када би од седам милијарди људи на свету, на планети остало само милион становника. Колико знања би у том случају било изгубљено?", рекао је Пакарати.

Изоловано острво

Пре него што су Ваздушне снаге Чилеа покренуле Радио Манукену 1967. године, Ускршње острво је готово потпуно било одсечено од света.

До тада су се информације преносиле искључиво вербалном комуникацијом, а вести из спољног света су путовале недељама.

Градоначелник острва, Педро Едмунд Паоа се добро сећа тих времена.

„Није било новина. Нисмо знали шта се дешава у остатку света барем један или два месеца… Живели смо у сопственом мехуру", каже он.

Џоселин Фуентес, новинарка са Ускршњег острва, каже да су људи били затечени појавом Радио Манукене.

Тих дана, мали број острвљана је уопште поседовао радио апарате, па су се породице окупљале не би ли заједно слушали програм.

„Када је радио станица почела рад, то је био једини вид комуникације", присећа се Едмундс Паоа.

Више од 50 година касније, приступ чилеанској телевизији и интернету је острвљанима олакшао повезивање са спољашњим светом, али Радио Манукена је остао омиљени медиј локалног становништва.

Данас је ова станица у власништву општине, а програм се и даље емитује из маленог студија у Ханга Рои, једином граду на Рапа Нуију.

Једно острво, два језика

Иако је боља повезаност са спољним светом можда створила веће могућности за саме острвљане, Рапа Нуи језик је био жртва овог процеса.

У последњих неколико деценија, све више Чилеанаца се досељавало на Ускршње острво и тако је шпански постао доминантан језик у јавном животу.

Све већи утицај шпанског и потреба младих да оду на копно због бољег образовања, условили су да је нова генерација престала да течно говори Рапа Нуи језик.

„Данас млади углавном говоре 'рапањол' језик који је комбинација Рапа Нуи језика и шпанског", каже водитељ са Радија Манукена, Рафаел Херевери Пакарати.

Унеско је Рапа Нуи језик класификовао као ,,изузетно угрожен" језик, а студија из 2016. године је показала да иако 70 одсто одраслих становника течно барата језиком, та бројка пада на само 16,7 одсто код деце узраста 8-12 година.

„Мој унук прича Рапа Нуи језиком", каже Кардинали.

„Али ми каже и да у школи нема са ким да разговара тим језиком".

Сади се ново семе

Кардинали је једна од најпознатијих заговорница Рапа Нуи језика, а каријеру је посветила очувању језика којим је говорила њена мајка.

Инспирисана сличним пројектима на Хавајима и Новом Зеланду, она је 2017. године основала обданиште у којем деца говоре само на Рапа Нуи језику.

Њен сан је да једног дана острво добије школу у којој ће се причати искључиво Рапа Нуи.

Да би деца била примљена у вртић, Кардинали је захтевала да макар један родитељ у домаћинству са дететом прича искључиво Рапа Нуи, не би ли осигурала да се учење наставља и када се изађе из учионице.

Кардинали сматра да је од животне важности да млађе генерације и даље остану заинтересоване за језик.

„Семе које сада садимо у овом вртићу, постаће одрасле особе које ће језик и сачувати", каже она.

„Очување језика је и очување нас самих. То јер најтемељнији израз нашег Рапа Нуи и полинежанског духа", каже Кардинали.

Неизвесна будућност

Турбулентна историја острва наставља да се испољава у комплексном и понекада свадљивом односу са Чилеом.

Како било, чини се да је влада спремна да локалном становништву да већу аутономију.

Тако је 2017. године контрола националног парка, који прекрива готово половину острва, у потпуности дата у руке острвљанима, а влада је прогласила и заштитну зону морског добра у којем само локални становници могу да рибаре.

Али иако је конзервација деликатног екосистема Рапа Нуија у средишту недавних напора за очувањем природе, старији острвљани кажу да је заштита локалне културе подједнако важна.

Већ виђена изолација која се догодила у прошлости сасвим сигурно неће бити обновљена, али док нове генерације острвљана трагају за својим местом у данашњем свету, Едмундс Папоа је уздржано оптимистичан по питању будућности.

„Све док друштво генерално буде било у стању да одржи мотивацију и страст за острвском културом, језик неће бити у опасности.

„Језик ће бити у опасности уколико друштво изгуби интерес за културом на острву Рапа Нуи. Како ствари сада стоје, ја и даље као да примећујем ту страст", рекао је он.

Можда ће вас занимати и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]