Избори у Мексику: Истмо де Техуантепек, где су жене биле моћне вековима

Мексико само што није изабрао прву председницу.

То је значајан догађај у земљи одавно славној по „мачо" култури - Мексико има једну од највиших стопа фемицида у свету.

Имајући у виду све то, могућност да жена стане на чело ове латиноамеричке државе привукла је значајну пажњу света.

Кандидаткиње Клаудија Шајнбаум, из владајуће странке, и опозициона лидерка Ксочитл Галвез, надмећу се на изборима у недељу.

Али за жене региона Истмо де Техуантепек, чињеница да жена може да доспе на чело државе не делује уопште толико „револуционарно".

У овој области, женска динамика је названа „изузетком" у контексту Мексика.

Оне су надахнуле уметнике и интелектуалце да описују оснажену визију о Мексиканкама деценијама.

„Град жена"

Гризелда Мартинез је типична припадница Затопека, најутицајније етничке групе у области Истмо де Техуантепек.

Она себе описује као снажнуј боркињу и храбру, независну, оснажену жену.

„Време је да жена влада Мексиком. Хајде да видимо да ли може да уради 'кул' ствари за земљу", каже она.

Позната и као „Истмо", ова област је лоцирана у оквиру јужних држава Оаксака и Веракруз.

То је најужи интерокеански регион у Мексику, са 200 километара широком земљом богатом ресурсима која раздваја Атлантски и Пацифички океан.

То га је учинило транзитном облашћу, отвореном размени културе вековима.

Хучитан де Зарагоза је познат као „град жена" у Истму.

Његова главна пијаца сведочанство је огромног утицаја жена на локалну привреду.

Многе жене су овде биле главе породице генерацијама.

Све је то навело неколико страних истраживача у 20. веку да верују да је овде владао матријархат.

„То није истина. Жене и мушкарци једнако доприносе приходима у домаћинству", каже Мартинез.

Равноправни допринос домаћинству није толико уобичајен за друге делове Мексика, мада се тај тренд мења последњих година.

Историјат еманципације

На њеној тезги са храном на пијаци, Мартинез говори о историјском активизму Истмењанки.

„У 19. веку, локалне жене су се бориле раме уз раме са мушкарцима против француских освајача. Користили смо дрвене штапове, камење и мачете да их протерамо", каже она.

Област је доживела неколико грађанских ратова у 19. веку, после којих је остало много удовица којима је била потребна финансијска подршка.

Многе су биле присиљене да постану трговачке путнице да би стекле финансијску самосталност.

„Побуне су се овде дешавале током читаве историје, а жене су биле веома активне у њима", каже запотечка антрополошкиња Патриција Матус, са мексичког Универсидад Аутонома Метрополитана Унидад Ксочимилко.

Овде неколико етничких група живе једна уз другу, мада су Запотеци најутицајнији.

„Под шпанском владавином, Запотеци су очували етнички идентитет и оспорили шпанску културну и политичку хегемонију", каже антрополог Хауард Кембел, са Тексашког универзитета у Ел Пасу.

Историчари говоре о томе како су жене учествовале у побунама против Шпанаца још у 17. веку.

„Толика храброст потиче од наших предака", каже за ББЦ запотечка новинарка Дијана Манцо.

Домаћинство

Вредности запотечких жена се гаје у кући и наслеђују се генерацијама.

За жене овде феминизам није ништа ново, већ нешто урођено.

Многе особе са којима смо разговарали овде присетили су се како су њихове баке пазиле на то да их претворе у самосталне жене, говорећи им: „Никад не чекајте на мушкарца."

„Стекла сам свој понос и самопоуздање код куће. Деценијама нисмо имале подршку мушкараца. Жене су доносиле храну на трпезу и старале се о породици истовремено", каже студенткиња пословне администрације Мишел Лопез.

Говорећи о вероватној политичкој промени, она каже да политичка моћ није једини инструмент за стварање нових слобода.

„Било би добро имати председницу, али жени није потребан политички положај да би остварила утицај. Показале смо да можемо да мобилишемо друштво и утремо пут без званичног положаја", каже Лопез.

Политички активизам

Као и у многим земљама, Мексиканке су имале проблема током историје да стекну равноправан приступ политичкој моћи.

„Међутим, многи су доживљавали Истмо као изузетак", каже Кембел.

Током седамдесетих, Истмењанке су одиграле огромну улогу током коалиције предвођене радницима познате као ЦОЦЕИ.

Она је пружила отпор политичкој хегемонији Институционалне револуционарне странке (ПРИ).

Према антрополошкињи Матус, етницитет Запотека коришћен је као симбол побуне.

„А моћ запотечких жена је велики део свега тога", каже она.

Углавном захваљујући борби ЦОЦЕИ-ја, Хучитан је 1981. године постао један од првих мексичких градова који су на власти имали социјалистичку владу.

„Жене су чак биле бројчано надмоћније током демонстрација и заседања. Ступале су у штрајк глађу и улазиле у физичке ризике", каже Кембел, додавши да та врста активности није била уобичајена за Мексиканке крајем осамдесетих.

У међувремену су у региону изабране прве градоначелнице, додуше у врло малом броју.

Погледајте видео: Ветеринарка у Уганди спасава гориле

Расправа о матријархату

Насиље над женама је један од највећих проблема који погађа Мексико.

Између јануара и марта 2024. године, у читавој земљи ја забележено 184 наводних злочина фемицида (убиства жена).

Последњих година они се мере хиљадама.

Истмо де Техуантепек је био једно од жаришта родно заснованог насиља последњих година.

Као последица тога, многе локалне жене одбацују идеју да је матријархат као друштво икада постојао овде.

Да је то истина, тврде оне, не би доживљавале родно насиље и неравноправност.

Кембел такође тврди да иако је политички активизам Истмењанки изузетан, потребно је много више да би се постигла истинска равноправност у локалној политици, којом и даље углавном доминирају мушкарци.

Насиље

Ова изборна кампања сматра се једном од најнасилнијих у савременој историји Мексика.

Мексичка консултантска фирма Интегралија каже да је пред изборе било убијено или угрожено око 200 државних службеника, политичара и кандидата.

Избори се одржавају за 20.000 конгресних и локалних положаја.

Мексичка влада је 2019. године одредила да 50 одсто свих послова у влади и јавних положаја морају да буду резервисани за жене.

Али пажња остаје усмерена на главну награду: председника.

Поново на пијаци у Истму, сви причају о изборима: „Нема никакве везе што имамо председницу. Оно што је важно је да она добро ради свој посао.

„Имамо сасвим довољно паметних жена које би могле да ураде много за Мексико само кад би им се указала прилика", каже Мартинез.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]