Глорија Стајнем: Жеља да се контролишу материце често је смртоносна

Са 89 година, феминистичка икона, списатељица и уредница часописа Глорија Стајнем не планира да одустане од преиспитивања затеченог стања.

Прошло је 50 година откако је политичка активисткиња осмислила Савез женске акције.

Била је то група посвећена борби против сексизма и Стајнем, једна од три суоснивачице, постала је лице покрета за ослобођење жена у Сједињеним Америчким Државама током остатка двадесетог века.

Каријеру је започела као новинарка у Њујорку 1970-их и основала је часопис Мс, једну од првих публикација посвећених женским питањима која се не тичу питања одржавања домаћинства и правилима наметнутим из индустрије лепоте.

У њеном апартману на Горњем Ист Сајду на Менхетну виде се докази живота проведеног на путу, где артефакти из места које је посетила украшавају сваку површину.

Али данас је она углавном у Њујорку, „срећна што је у властитом крају", каже.

„И даље сам, сада, хипер-свесна колико је сјајно бити овде."

Стан служи као штаб њене Глоријине фондације, и као место где се окупљају жене, новинари, активисти и лидери заједнице сада када је чешће код куће.

'Основно' право

Током 1970-их, Глорија Стајнем била je један од главних гласова у борби за репродуктивна права жена.

Поздравила је одлуку америчког Врховног суда из 1973. године у случају Ро против Вејда, којa је женама омогућила уставно право на абортус.

Скоро пола века касније, присуствовала је укидању те одлуке - историјској пресуди Врховног суда из јуна 2022. године која је окончала право на абортус на федералном нивоу.

За Стајнем и друге активисткиње права на избор био је то сурови подсетник на потребу за непрекинути активизам, да би се постигле промене за које каже да се нада да ће их дочекати за живота.

„Најочигледнија и најпростија промена је да можемо да саме да одлучујемо о судбини сопственог физичког бића, да можемо да одлучујемо да ли ћемо и када имати децу, да нећемо имати децу… шта год да је у питању у вези са нашим личним физичким бићем.

„Ту почињу наше потешкоће, зато што имамо материце и постоји жеља да се контролишу материце, што је пука суштина ауторитарних система.

„Очигледно, зато што ми имамо материце а мушкарци их немају, жеља за контролисањем материце је често смртоносна работа."

Пошто је приступ жена репродуктивним правима постао ограничен у САД, жене су се у неким земљама Латинске Америке успешно избориле за право на легални абортус, и Стајнем, у првим редовима небројених демонстрација читавог живота, диви се њиховом одлучном активизму.

„Суштина револуције је у коришћењу наших гласова, протестовању нашим телима, подржавању других жена", каже она.

„Репродуктивно право је основно право, можда основније од слободе говора."

Многи облици револуције

Са пет деценија активизма иза себе, Стајнем је у јединственом положају да се осврне на напредак који су жене оствариле.

У САД је један велики корак напред био повећање процента жена које гласају, истиче она.

Друга велика достигнућа директно се тичу породице и свакодневног живота жена, каже она.

„Нека су веома домаћинска питања. Ко одгаја децу? Ко спрема вечеру? Ко пере судове? То је кључно.

„Било је напретка, само не довољно", каже она.

Стајнем пажљиво прати притиске на права жена широм света, међу њима ограничавање слобода у земљама попут Ирана и Авганистана.

Протесте иранских жена, које су изашле на улице да би спалиле хиџабе и скандирале „Жена, живот, слобода" после смрти двадесетдвогодишње Махсе Амини у притвору иранске полиције за морал сматра истовремено борбом за самоопредељење и обликом феминистичке револуције.

„Оне се боре за идеју да женско тело није срамотно и не сме да се ограничава, баш као што то мушка тела нису, тако да је на њима да ли ће користити реч 'феминизам' или неће", каже Стајнем.

„Неки кажу 'женска снага' или 'женско ослобођење'. На нама је."

Укрштање рода и расе одувек је било у жижи интересовања рада Глорије Стајнем.

Она је 1970-их тесно сарађивала са црначком феминистичком и политичком активисткињом Анђелом Дејвис.

Њихова фотографија како стоје раме уз раме са песницима у ваздуху постала је легендарна слика борбе жена и Афроамериканаца за равноправност и социјалну правду.

А опет су многи критиковали западњачки феминизам зато што није довољно инклузиван.

„То је вероватно истина", каже Стајнем.

„Мислим, ми имамо посла са расизмом у овој земљи.

„Одувек смо се трудиле да кажемо: 'У реду, ако група са којом крећемо не изгледа као читава земља, онда треба да сачекамо док не буде изгледала тако.' Да дамо све од себе да заступамо све жене које погађа ово конкретно питање."

'Не култури отказивања'

Стајнем се присећа дана када су се леци и позиви на акцију правили на копи машинама.

Она је сада пригрлила прилику да се повеже са онима који нису близу и да се допре до шире публике уз помоћ интернета и друштвених мрежа.

„Проблем с интернетом је што је дискриминаторан, зато што не може свако да приушти компјутер или да разуме технологију или да зна како да се изражава на нету. А то забрињава", каже она.

Још и више зато што, додаје она, „мушкарци вероватно имају бољи приступ технологији од жена."

Стајнем такође изражава забринутост због „културе отказивања" и утицаја на млађе генерације и кориснике друштвених мрежа.

Она за ББЦ 100 жена каже да је није доживела лично, али се противи у име свакога ко јесте, „зато што је слобода говора кључна за сваку демократију".

„Не смемо да подлегнемо култури отказивања, то је друштвени притисак као цензура, и дефинитивно није добра ствар, чак и када потискује доказе о пристрасности.

„То је и даље ућуткивање људи."

Промена код куће

Има оних који сматрају да је једна од мана феминизма била недостатак помоћи мушкарцима да изађу на крај са променом током редефинисања родних улога.

За Глорију Стајнем, међутим, није одговорност жена да „праве мушкарцима њихову револуцију и њихову вечеру".

То да неки мушкарци одбацују феминизам је очекивано, каже она, јер он не иде на руку онима који „користе мушкост за доминацију".

Она верује да промена мора да потекне из наших домова.

„Одатле креће одсуство демократије и одатле треба да крене промена коју сви можемо да остваримо", каже она.

Дани су пуни обавеза у дому Стајнем и њеној фондацији.

Мора да потписује рачуне и одобрења и присуствује састанцима.

Док седи за столом у углу дневне собе потписујући плакате за догађај, врата њеног стана се широм отварају и улазе две жене.

„Сјајно је бити више код куће", понавља Стајнем.

Устаје да им се придружи у другом делу просторије.

„Претворила сам дневну собу у место за говорничке кружоке.

„Револуција је попут течности која се сипа у различите посуде. Мења облик, али је то и даље иста течност."

ББЦ 100 жена сваке године проглашава 100 инспиративних и утицајних жена из читавог света.

Пратите ББЦ 100 жена на Инстаграму и Фејсбуку.

Придружите се разговору уз помоћ хештега #BBC100Women.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]