Свемирска истраживања: Американци се вратили на Месец, прва приватна компанија спустила летелицу на Земљин сателит

Одисеј је постао прва свемирска летелица америчке производње која је слетела на Месец у последњих 50 година и почео је да шаље податке, саопштила је америчка компанија Intuitive Machines, са седиштем у Хјустону.

Контролори су неколико минута покушавали да успоставе везу са летелицом, у страху да је можда у квару, али је сигнал на крају стигао.

„Без сумње можемо да потврдимо да је наша опрема на површини Месеца и имамо сигнал", саопштио је Тим Крејн, директор лета.

Када је Одисеј послао прве сигнале по слетању на Месец, запослени у компанији су експлодирали од одушевљења.

Био је то важан тренутак, не само за комерцијално истраживање васионе, већ и за амерички свемирски програм уопште.

Ово је прва америчка летелица на Месецу за пола века - последњи пут, то је урадила мисија Аполо 1972. године.

НАСА, америчка свемирска агенција, изнајмила је простор на Одисеју за шест научних инструмената, а њен администратор Бил Нелсон је одмах упутио честитке компанији Intuitive Machines за мисију коју је описао као „тријумф".

„Америка се вратила на Месец", рекао је.

„Први пут у историји човечанства, комерцијална компанија, и то америчка компанија, лансирала је и организовала путовање тамо горе", додао је.

Контролори су морали да се позабаве техничким проблемом који је скоро зауставио мисију чак и пре почетка спуштања.

Одисејеви ласери за домет, који рачунају висину и брзину летења, нису радили како треба.

На срећу, на броду је било неколико експерименталних ласера Насе, а инжењери су успели да их повежу са навигационим рачунарима.

Одисеј је слетео у 23:23 по средњеевропском времену.

У почетку није било никаквог сигнала.

Минути су пролазили, а веза је на крају успостављена.

Ипак, сигнал је био слаб, што је изазвало забринутост за стање летелице.

Неколико сати касније, из компаније су саопштили да Одисеј стоји усправно и шаље податке, између осталог и фотографије.

Циљано је слетео на кратерски терен, поред планинског комплекса познатог као Малаперт.

То је најјужнија тачка на Месецу на коју је до сада слетела нека свемирска летелица, на 80 степени јужно.

Налази се на ужем списку локација на које НАСА разматра да пошаље астронауте касније ове деценије, у склопу програма Артемис.

У том делу Месеца, постоје дубоки кратери које никада није обасјала сунчева светлост.

Научници мисле да је у тим кратерима можда замрзнута вода.

„Лед је заиста важан, јер ако можемо да користимо тај лед на површини Месеца, мање је ствари које ћемо морати да понесемо са Земље", објашњава Лори Глејз, Насин директор за планетарне науке.

„Могли бисмо да искористимо лед да га претворимо у воду, између осталог воду за пиће, као и да извучемо кисеоник и водоник за гориво и боце за дисање", додаје.

Овај пут, истраживачи ће највише пажње поклонити понашању лунарне прашине.

Како су открили астронаути Апола, прашина представља озбиљну сметњу, јер гребе и зачепљује њихову опрему.

Научници желе да боље разумеју како се прашина подиже и слеже.

На роботу је и камера, направљена да прави селфије док се спушта.

За сада је још само неколико земаља, осим САД, успешно спустило свемирске летелице на површину Месеца - некадашњи Совјетски Савез, Кина, Индија и Јапан.

Погледајте видео о Нилу Арсмтронгу, првом човеку који се прошетао Месецом:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]