Русија и Украјина: Нервоза и родољубље у Москви после 18 месеци рата

Руска царска прошлост импозантно се надвија над Москвом. Крај зидова и кула Кремља, посетиоци се осећају као сићушне тачке на Црвеном тргу.

Осам километара даље, сличан осећај имам док улазим у Парк победе.

То је пространи комплекс музеја и споменика изграђених у част победе Совјетског Савеза над нацистичком Немачком.

Централни сегмент, огроман трг са обелиском високим 141,8 метара - 10 центиметара за сваки дан Великог патриотског рата, како су Совјети звали учешће у Другом светском рату после нацистичке инвазије.

Наишао сам у време Националног дана руске заставе.

Огромна тробојка, наводно највећа у земљи, размотава се на тргу.

Окружена правилним редовима руских војника, застава се развија док војни оркестар свира патриотску музику.

Директор музеја држи говор, истичући да овакве прилике „уједињују наш народ".

Кремљ активније подстиче одржавање патриотских манифестација као што је ова од почетка инвазије на Украјину.

У Музеју победе, проналазим изложбу посвећену „херојима" из „специјалне војне операције".

Табле са информацијама пореде борбу руских трупа у Украјини са совјетским војницима у Другом светском рату.

Андреј Афанасјев, блогер који подржава Кремљ и универзитетски предавач, пристаје да се састане са мном.

Он ми каже да је патриотизам важнији током рата и да је оно што назива „ратом Запада против Русије" помогло Русима да схвате да су препуштени себи.

„Можете да се ослоните само на себе, на своју земљу и на своју војску.

„Патриотизам је дефинитвно јачи него што је био пре. Рат нас мобилише и уједињује", каже он.

Питам Андреја да ли мисли да рат иде лоше по Русију.

„Не бих то рекао", одговара он.

„Ја верујем у успех Русије. Ми смо спремни за победу."

На руској државној телевизији, такође се говори о „успеху" и „напретку", али реалност на терену је другачија.

„Руска војска је свесна да је у озбиљном проблему. Изгубили су територије… морал није веома висок", каже за ББЦ руских војни аналитичар који жели да остане анониман из страха од последица.

„Они нису спремни за модерно ратовање. Губици су велики."

Погледајте видео:

Да ли се председнику говори истина о реалној ситуацији на бојишту, питам.

Наравно да не, каже он.

„Лаже се дуж читавог командног ланца. Како се информације пењу, постају све извитопереније."

Аналитичар ми каже да су руски официри у Украјини пред контраофанзивом Кијева „нервозни" зато што „само држе положаје".

И није само руска војска нервозна.

Целокупни утисак који сам стекао у Москви је општи осећај нервозе.

А има много разлога за забринутост.

У јуну је Јевгениј Пригожин покренуо побуну и кренуо у марш на престоницу.

Вођа плаћеничке групе Вагнер потом је наводно страдао у мистериозном паду авиона, што је довело до оптужби за умешаност Кремља.

Почетком овог месеца, вредност рубље је стрмоглаво пала.

На то додајте нападе дроновима на Москву, који су постали готово свакодневна појава.

И док Руси изгледају као да нису забринути због ових догађаја појединачно, већина уопштено признаје да их брине садашњост и да стрепе због будућности.

Сцена у Парку Горког, московској верзији лондонског Хајд парка, идилична је, са породицама које шетају на насипу и возе ролере.

Директно преко пута, међутим, налази се импозантно сиво здање руског Министарства одбране, на чијем крову је постављен систем противваздушне заштите.

Контраст је упадљив: систем пројектила ваздух-земља поред савршене сцене парка са разгледнице.

„Противваздушни систем ме не брине", каже Свјатослав.

„Нека ставе тамо нуклеарни пројектил ако ће се осећати боље. Подржавам све што се дешава, морамо да анектирамо Украјину."

Жена по имену Ирина каже да се ни она превише не брине због пројектила у центру руске престонице.

„Моје расположење је стабилно, моја психа се већ прилагодила. Врхунац мојих брига је већ иза мене. Али се надам да ће се све разрешити на добар начин."

Павел је изашао у шетњу са супругом Олгом.

Они се не слажу око рата у Украјини: Олга подржава Кремљ и верује да је Украјина кривац, док њен муж тврди да је Русија та која греши.

„Брине ме да ће дронови почети да падају по Москви", признаје Павел.

„Али одлучили смо да не говоримо о политици - да се не бисмо свађали и провоцирали једно друго."

Многи људи делују као да нису спремни превише да се удубљују у оно што се дешава у градовима и селима у Украјини - удаљеној мање од једног дана вожње.

Врло је мало обележја „ратне грознице" међу Московљанима, упркос ономе што говори Андреј Афанасјев.

Врло мало људи хода улицом у одећи са ознаком „З" или неким другим симболима руског рата.

Међу већином влада незаинтересованост, резигнација или покорно прихватање.

Ово расположење преовлађује и код многих у кулоарима моћи, према извору блиском Кремљу, који разговара са мном под условом да остане анониман.

„Званичници председничке администрације су или угњетени или депресивни. Радили су тамо много година и не знају да раде ништа друго.

„Песимистични су што се тиче будућности, али се само препуштају колотечини. Немају другог избора", каже извор.

Он ми каже да се људи плаше да говоре: „Не постоји противљење Путину у Кремљу."

Страх је сада пустио дубоке корене у Москви.

У малој просторији далеко од погледа на врху тржног центра, одржава се састанак опозиционих активиста.

На сто су изнели колаче, пиће и грицкалице.

Састанак води Јулија Гаљамина, локална политичарка која је једна од свега шачице опозиционих личности која није затворена или приморана да напусти Русију.

„Сваке недеље ухапсе неког", уздише она.

„Спремно очекујем да ће ми покуцати на врата сваки час. Осећам се усамљено, али мислим да радим исправну ствар. Мој народ мора да има политичаре у властитој земљи."

Неки активисти не желе да кажу права имена.

„Ја сам антиратна активисткиња која само има среће што још није у затвору", каже жена, такође по имену Јулија.

Напустила је факултет након што је неколико предавача изразило подршку војној операцији Кремља.

Питам је какву поруку има за људе на Западу који мисле да сви Руси подржавају рат.

„Желим да кажем да овде има много људи који су против рата и да има много антиратних активиста.

„Хуманост ће на крају ионако преовладати. Ми се овде боримо и даћемо све од себе."

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]