Русија и Украјина: Напад дроновима на Москву - какве су то летелице биле и како су могле да заварају руски ПВО

Напад дронова 30. маја у Москви и Подмосковљу био је најмасовнији од почетка руске инвазије на Украјину.

Дан после напада и даље још није познато колико је тачно дронова било, чији су и одакле су лансирани.

Министарство одбране Русије саопштило је да је лансирано укупно осам дронова, од којих су три ометана електронским путем и пали, а још пет је, како се наводи, оборио противваздушни систем Панцир-С.

Информација о три дрона која су изгубила контролу, поклапа се са три извештаја о ударима дронова у стамбене зграде у Москви.

Дронови који изгубе контролу могли би приликом спуштања да ударе у куће.

Међутим, из независних извора нема доказа да се управо то догодило.

Телеграм канал База раније је тврдио да је у јутарњем нападу учествовало око 25 дронова, од којих је већина оборена.

Руски председник Владимир Путин је рекао да је систем противваздушне одбране функционисао „нормално, задовољавајуће", иако, према његовим речима, има простора да се на њему још ради и надограђује.

Русија за напад окривљује Кијев, који негира умешаност.

Путин је рекао да је Кијев изабрао пут застрашивања руских грађана, али није говорио ништа о томе шта руска војска ради када испаљује ракете и напада украјинске градове дроновима.

Портпарол председника Дмитриј Песков рекао је да иза напада стоје Украјинци.

Руски министар одбране Сергеј Шојгу назвао је овај напад „терористичким актом кијевског режима на цивилне објекте".

Михаил Подољак, саветник шефа кабинета председника Украјине, рекао је за ББЦ да у Украјини „са задовољством гледају" на оно што се дешава и предвиђају повећање броја напада, иако Кијев „наравно, нема никакве везе са њима".

Има ли украјинског потписа у овим нападима?

Напад дроновима на Москву није довео до истих разорних последица као што је беспилотна летелица иранске производње Шахед ударила на Кијев.

Истог јутра, када су Московљани приметили дронове на небу и чули експлозије, руска војска је послала 31 дрон Шахед на украјинску престоницу.

Украјинци тврде да су 29 оборили, али је напад био толико снажан да је једна жена погинула, а 13 људи је повређено.

Почетком септембра 2022. године, главнокомандујући Оружаних снага Украјине Валериј Залужни објавио је чланак о изгледима украјинске кампање 2023.

Конкретно, у њему се наводи да је „центар гравитације" руске војске у овом рату је домет оружја.

У то време, Русија је против Украјине могла да користи крстареће ракете домета 2.000 километара (накнадно су се појавили „Шахеди"), а Украјина је могла да користи само оперативно-тактичке ракете домета не већег од 100 километара.

„Поента је управо у некажњивости, обезбеђеној физичком удаљеношћу. Ово је прави центар гравитације непријатеља. И немамо право да га оставимо без дужне пажње", написао је начелник украјинског Генералштаба.

Другим речима, Залужни је практично најавио ударе по циљевима дубоко у Русији, чији је циљ да пољуља поверење Руса у сопствену безбедност.

Тешко је рећи да ли су беспилотне летелице које су се у уторак ујутро појавиле на небу изнад Московске области и Москве имале војне циљеве пошто нема званичног извештаја о оштећењима војних или инфраструктурних објеката.

Можда су заиста оборени или неутралисани електронским путем ратовања..

Међутим, ако претпоставимо да иза удара ових беспилотних летелица заиста стоје Оружане снаге Украјине, онда је свеједно - када је дрон био на небу изнад Московске области или Москве, већ је извршио задатак.

Управо о томе јесте писао Залужни: лансирање противваздушних ракета, експлозије дронова који падају, удари дронова у стамбене зграде, све то смањује поверење Московљана у сопствену безбедност.

Чак и ако су ударци дронова у стамбене зграде били последица електронске борбе или противваздушних ракета, ефикасност ових система тешко може да умири оне који живе у овим домовима.

Погледајте видео:

Какви су то били дронови?

За сада се мало зна о тим дроновима.

Судећи по снимцима на друштвеним мрежама, радило се о дроновима средње класе са распоном крила од око 2,5-3 метра, опремљеним моторима са унутрашњим сагоревањем.

На снимцима су приметна два типа дронова - дрон класичног авионског распореда, сличан лакој летелици (још није сасвим јасно да ли је у питању дрон или само лака летелица), као и дрон направљен у облику патке.

Телеграм канал Шот објавио је фотографију бојеве главе дрона, која је завршила у стану једне од зграда.

Судећи по слици, реч је о инжињерском кумулативном пуњењу КЗ-6, које је произведено још у СССР-у и које се користи у разне сврхе - за неутрализацију старе муниције, стварање рупа у зидовима и смрзнутом тлу, уништавање разне опреме.

Није намењен за употребу у ваздухопловству и, по свему судећи, дрон којим је био опремљен би могао да се претвори из извиђачког у ударни дрон камиказа.

О томе сведочи и чињеница да обе летелице имају приметан стајни трап - дрону камиказе они нису потребни, пошто таква беспилотна летелица не би требало да слети, а сами носачи га само успоравају у лету, смањујући максималну удаљеност.

Још нема тачних података о моделима дронова.

Штавише, нема потпуне сигурности да уређај, који је изгледао као обична лакомоторна летелица, није био један.

Код друге врсте дронова такође нема потпуне сигурности - изгледа као дрон, о чему је почетком маја писао украјински блогер Игор Лачен.

Он је раније најавио куповину, како је тврдио, дронова камиказа Бивер (Дабар) и накнадно рекао да је успео да прикупи средства, али није прецизирао за колико летелица.

Истовремено је објавио и фотографију са дроном, налик онима које су снимљене изнад Москве и Московске области.

Блогер није дао никакве тактичко-техничке карактеристике Бивера, међутим, судећи по његовим објавама, то је ипак био ударни дрон.

Међутим, није јасно да ли је за једнократну или вишекратну употребу.

Одакле су лансирани дронови?

Једно од главних питања које би руске власти вероватно требало да одгонетну јесте колико далеко ови дронови могу да лете.

Дронови ове величине могу да лете неколико стотина километара и теоретски би могли да буду лансирани са украјинске територије коју руске трупе нису заузеле.

Међутим, онда се поставља питање: како су ови дронови могли да заварају противваздушну одбрану у зони фронта и да потом избегну откривање на целој путањи лета?

Штавише, ово није први напад беспилотних летелица које успевају да прелете велике удаљености, остајући непримећени.

Крајем фебруара и крајем априла, у Подмосковљу су пронађени фрагменти дронова, који су споља слични украјинском УЈ-22 Ерборн.

У ноћи 3. маја 2023. године, два дрона експлодирала су изнад куполе палате у Кремљу.

Ако су беспилотне летелице које су виђене изнад Москве 30. маја биле лансиране са руске територије, онда би то могло да буде веома велика и озбиљна ствар.

Овако велики уређаји се лансирају или из катапулта, који је прилично гломазна конструкција, или на авионски начин, из залета по земљи.

Осим тога, такви уређаји би морали да се транспортују на територију Русије, што није лако ни кад су растављени.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]