Русија и Украјина: Ко стоји иза напада на Кремљ

Аутор фотографије, Reuters/EVGENIA NOVOZHENINA
- Аутор, Стив Розенберг
- Функција, ББЦ уредник, Москва
До сада је већина вас видела драматичне слике које су се ове недеље појавиле из Русије.
Види се објекат како лети ка куполи зграде Кремља. Чује се експлозија. Црни дим куља.
Запазите још једну експлозију: гласина и спекулација о томе шта се догодило.
Напад дроном? Очигледно.
Али ко је извео напад? Украјина? Групе партизана који се противе режиму у Русији?
Или је то био унутрашњи посао? Операција лажне заставе?
Ставимо карте на сто: Не знам.
Много тога остаје нејасно о томе шта се догодило, али ево мојих мисли:
Званична верзија догађаја - верзија Кремља - јесте да је ово био напад украјинске беспилотне летелице (у ствари, две беспилотне летелице) усмерен на председника Владимира Путина.
Покушај убиства руског председника?
Ова верзија изгледа мало вероватно.
Путин има приватни стан у Кремљу, али његова главна резиденција је удаљена 32 километра.
Чак је и руска државна телевизија у среду увече довела у сумњу ту верзију.
Аналитичар је у вечерњим вестима Времја на Каналу 1 приметио: „Ова врста експлозивног пуњења које носе дронови попут ових не може да направи велику штету. Овај напад је очигледно био само за показивање."
Украјина је негирала покушај убиства Путина.
„Ми не нападамо Путина или Москву", рекао је ове недеље председник Украјине Владимир Зеленски.
„Боримо се на нашој територији. Бранимо своја села и градове. Немамо довољно оружја за ово."
Али претпоставимо да је ово заиста била операција коју је осмислила и извела Украјина, или група у Русији наклоњена Кијеву? Чак и да је у питању „само представа"?
То би било веома срамотно за Кремљ.
Замислите само: седиште руске моћи, један од најстроже чуваних комплекса на свету, пробијено са пар дронова препуних експлозива - упркос свим системима противваздушне одбране који штите Москву и системима за ометање.
Кремљ сигурно мора да држи удаљеним опасне дронове и да спречи такве нападе.
Невероватно, чак немогуће?
Па, сетите се 1987. када је западнонемачки тинејџер Матијас Руст избегао совјетску противваздушну одбрану и приземљио авион Цесна на Црвени трг.
Историја показује да ништа није немогуће.

Аутор фотографије, Getty Images
Реч је о томе како су главне вечерње вести на руским ТВ каналима известиле о овонедељном инциденту.
Била је то главна прича.
Али ниједан од дневника које сам гледао, Времја на Каналу 1 и Вести на каналу Русија-1, нису емитовали те драматичне видео снимке експлозија и дима.
Уместо тога, користили су архивске снимке Кремља и Црвеног трга.
Можда зато што је слика нападнутог беспомоћног Кремља била превише непријатна да би се делила.
Руске новине су објавиле причу следећег дана, међутим, не баш детаљно.
Али да се вратимо на гласине и нагађања.
Друштвене мреже су преплављене коментарима попут „лажно!" и „лажна застава!".

Аутор фотографије, Reuters/EVGENIA NOVOZHENINA
Неки коментатори, попут америчког Института за проучавање рата, сумњају да су све ово инсценирале руске власти или елементи безбедносних служби да би се пружио изговор за ескалацију рата у Украјини.
Па ипак, откако је Кремљ покренуо инвазију на Украјину у фебруару 2022. године, показао је да је спреман да ескалира сукоб без потребе за било каквим изговором.
Зашто би инсценирао тако потенцијално срамотан инцидент који ће многи протумачити као знак слабости Кремља?
И сетите се оних ТВ вести: избегавали су да приказују слике експлозија.
Постоје и друге теорије.
Да ли би оно што се догодило могло бити резултат сукоба у ходницима моћи, између различитих група које се боре за утицај на Кремљ?
Као што сам већ написао у огради, немам коначан одговор. Само много питања.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












