Пројекат Брзина: Тајна трка од Лос Анђелеса до Лас Вегаса у стилу ,,Борилачког клуба"

Аутор фотографије, Ben Read Photography
- Аутор, Том Рејнолдс
- Функција, ББЦ спорт
,,Када вас полиција заустави, морате да будете веома љубазни", каже Нилс Аренд.
,,Лично, имам проблем са представницима власти, али током Пројекта Брзина, ви представљате све нас, током сваке интеракције".
,,И зато, будите љубазни, сарађујте. Када вас питају шта радите, само им реците: 'Ма, ми смо само група пријатеља која трчи у Вегас".
,,То је мање-више све што би требало да знају".
Аренд седи у једном бару у северном Лондону и објашњава основна правила једне од најпривлачнијих ултрамаратонских трка на свету.
Пријатељски, али и опрезно, он пред лицем закона само износи информације о Пројекту Брзина (ТСП), неодобреној трци дугој 560 километара, од Лос Анђелеса до Лас Вегаса, кроз Долину смрти, коју ниједна институција нити бренд не подржавају.
Ова трка нема свој вебсајт, нема 'клика' за пријављивање, нема правила, званичну руту, гледаоце, нити има, барем не на недељу дана од почетка трке, званичан датум почетка.
Ово је 'Борилачки клуб' тркачког света, направљен по калупу његовог оснивача. Пре него што је основао овај маратон након што се средином 2000-их преселио у Лос Анђелес, Аренд је био организатор рејв забава у изнајмљеном бурдељу у кварту црвених фењера у Хамбургу.
Без обзира на овај андерграунд статус трке, на стартној линији се увек налазе неки од најбржих атлетичара на свету, а ту су увек и највећи брендови.
Како се они уопште нађу на једном оваквом месту? Дуга је то прича, обавијена велом тајне.
Аренд је ову руту први пут претрчао 2013. године и то у виду штафетне трке са још петоро пријатеља - три мушкарца и две жене. Такмичење у таквом формату се данас назива оригиналним (ОГ) начином учествовања.
Од тада, међутим, додате су још три различите категорије, а међу њима је и невероватна соло класа у којој се британски ултратркач Џејмс Пул такмичио претходне две године.
,,Звучи као да стално нешто придикујем или да сви остали раде нешто погрешно", каже Пул који на суманут начин опстаје у трци, кампујући у напуштеним зградама окружен разбацаним чаурама и хранећи се на бензинским пумпама. Он је ове године трку завршио за само 119 сати.
,,Али када иза себе имате кутију пуну медаља и колекцију дресова који вам више ништа не значе, онда је овакво исклизнуће најчистији начин да радите нешто што толико волите".
Аренд воли неконвенционалан приступ. Самим тим презире сваки одмерен приступ такмичарском трчању на дуге стазе.
,,Када сам се преселио у Лос Анђелес, истрчао сам неколико маратона", каже он. ,,Али нисам се осећао комотно. мислио сам како нисам у ,,правом друштву".
,,Тако да сам следећи пут пожелео да започнем нешто што ће бити моје. Створили смо безбедно место за оне жељне да се тркају онако како то сами желе да раде. Нема маратона који тако нешто обезбеђује својим такмичарима. Могли би, али не раде то. Они само остварују написане програме као што су то радили и пре 25 година".
,,Постоје два типа мотивације за људе које привлачи пројекат Брзина".
,,Први је онај када кажете 'ОК, идем тамо, такмичићу се и разбити све, док је други онај у ком кажете 'Идем да Брзину искористим за јачање сопствене мисије, свега иза чега стојим'. И док год је то у складу са оним иза чега стоји и наша заједница, онда је то права ствар".

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Већина највећих светских брендова жели да буде део Арандове визије.
Пројекат ове године слави своју 10. годишњицу, а списак брендова који шаљу своје тимове је у ствари листа најзначајнијих у спорту данас - ту су и Најки и Траксмит, Њу Баланс и Он Ранинг.
Њихово присуство на оваквој не-рангираној представи - трка почиње у четири ујутру у Санта Моники - један је од многих парадокса који у исто време и привлаче и избегавају публицитет.
Иако огољена од свих уобичајених замки високо профилисаних трка, заинтересованост великих брендова за Брзину је у невероватном успону.
Пул овакву иронију препознаје боље од свих других.
Спонзори овог 47-годишњака су направили кратки филм о трци одржаној прошле године и опремили га камперским возилом не би ли му помогли да боље спава и да има бољу навигацију.
Он је ове године ипак трчао без икакве подршке и био је једини такмичар који се одлучио на такав корак. Била је то одлука коју је и сам Аренд назвао 'лудом'.
То је значило да је Пул сам био одговоран не само за трку од 500 км одржану у врло променљивим околностима - већи део трке је провео у постављеној јакни и тркачкој тренерци због изузетно ниских температура и снежних олуја - већ је и потпуно сам морао да се оријентише не би ли пронашао прави пут, као и да се сналази за храну и спавање.

Аутор фотографије, James Poole
,,Имао сам пар примедби које су ми упутили из Брзине, али сигуран сам да ће све бити како треба", каже он.
Прошло је мање од две недеље од његовог повратка у Лос Анђелес, а Пул и ја трчимо 10 км дуж канала Риџент и осталим њему уобичајеним стазама у источном Лондону.
Пул у разговор лежерно убацује план по којем ће за неколико дана учествовати у маратону, а затим покушава да објасни шта је то привлачно у трци дугачкој 500 км и стази која је, чини се, позната једино по својој безличности.
Део трке који је истрчао ове године да је одвео и до пута Јермо - 120 км правог асфалтног пута без иједног скретања.
,,Трчиш шест сати, али си и даље на истом путу", каже он. ,,Онда још шест сати - исти пут".
,,Ако прелазиш око 120 км дневно, као ја, онда цео дан проведеш на истом путу без иједног скретања".
Пола Редклиф је обично у круг бројала до 100 у својој глави током маратона.
,,Да ли можеш да замислиш колико бих пута морао да понављам бројање до 100 на оваквом маратону?" каже Пол смејући се. ,,Мислим да је најважније да увек будеш присутан, ту, у садашњости. И управо је то радила и Пола са бројањем до 100, битно је само да не размишљаш о стварима које су пред тобом".
,,Мораш да уживаш у сваком тренутку колико год си у стању да то радиш. Ако после претрчаних 100 км почнеш да размишљаш о оних 400 који су пред тобом, то ће једноставно да те разори".
Пол, који је на трку понео и камеру којом је забележио неке од слика које можете да видите у овом тексту, каже: ,,Пројекат Брзина је диван у свом бруталистичком стилу. Лепота је свуда око нас. Само се ради о начину на који све гледаш. Бензинске пумпе су ужасно ружне, али када стигнеш до њих, оне су дивне".
,,За нас Британце овакви брисани простори као што су ови Американа предели са напуштеним градовима не постоје".
,,Могао сам, и спавао сам у напуштеним зградама, што у Великој Британији баш и не можеш да нађеш".
Да ли је то на неки начин страшно? ,,Да, помало јесте". каже он. ,,Када спаваш у згради окружен разбацаним чаурама, не можеш да не помислиш да ли си безбедан на таквом месту".
,,Сећам се да сам прошле године видео потпуно изрешетан аутомобил, али сам био толико уморан да сам помислио да не би било лоше да одспавам мало на задњем седишту. На крају то нисам урадио, јер сам схватио да је то глупа идеја".
,,Очигледно је људима служио као мета за вежбање пуцања - можеш ли уопште да замислиш тако нешто?"
Арандов пут од организатора андерграунд рејв забава у Хамбургу до предводника ултрамаратонских трка у Лос Анђелесу, на први поглед изгледа необично.
Али он упорно објашњава да постоји веза између таквих ствари.
,,То је исто. То је спорт издржљивости, многи од такмичара су били учесници оваквих ноћних забава", каже он. ,,Многи од оних који су имали проблеме са алкохолом, дрогом или било чиме, неки од њих постану део овог спорта, а ми смо ту да створимо амбијент у којем ће се они осећати безбедно".

Аутор фотографије, Olaf Heine
Пул се слаже са тим и инсистира на томе да Брзина мора да буде прихваћена као ресетовање од друштвених норми. Екстремно, али одмерено пустињско склониште од монотоније радних дана условљене свакодневним одласком на посао од девет до пет.
,,Постоји нека врста радости у спознаји да си током трке сам себи довољан, да можеш сам да се бринеш о себи и да ти нико други није потребан", каже Пул.
,,Данас је све поприлично потаман, зар не? Живимо у свету у којем је све лагодно, нарочито у Британији и Америци".
,,Достављачи увек могу да ти донесу ручак. Не мораш ни да излазиш из куће".
,,Ово је екстремно другачије. Нико ти ништа не доноси. Ништа не добијаш, уколико се сам не побринеш за све. А ако је место на које си се упутио затворено, тако ти је то".
Пул то врло добро разуме.
Током овогодишње трке је било неколико периода када је по осам или десет сати био без икакве шансе да обнови залихе хране или воде.
Зна то и Аренд и тиме се храни, таквим ослобађајућим осећајем и померањем граница физичке издржљивости.
Заправо, уколико су гласине истините, тих осам до десет сати без воде или хране ће бити ситница у односу на оно што планира да уради.

Аутор фотографије, Ben Read Photography
Пул у разговор који водимо убацује причу о томе како Аренд размишља о организацији трке у стилу Брзине овог новембра у Чил
Она ће по карактеру и раздаљини бити слична Брзини, али још екстремнија, с обзиром да ће њен пут такмичаре одвести до пустиње Атакама, која представља једну од најсуровијих животних средина.
Трка преко Атакаме не нуди апсолутно никакве могућности допуне намирница. Тимови ће морати да буду у потпуности самоодрживи и да због природе терена комплетну опрему понесу у комбијима.
Аренд је затворен по питању шта следи након тога. ,,То је заиста тешко питање", каже он. ,,Истражујемо неке могућности по том питању".
,,Увек ћу ићи на неке своје авантуре. Тако је рођена и Брзина, па ако наиђем на авантуру за коју помислим да би је ваљало поделити са заједницом, то ћу и урадити".
Пул није толико двосмислен.
Уколико Аренд трку одведе у Атакаму, његово име ће бити прво на стартној линији, без обзира на све ризике. Зашто?
,,Ја заиста не разумем људе који сваке године долазе наново на Лондонски маратон и целог живота покушавају да побољшају резултат за 5 секунди. Кога је уопште брига за то?", каже он.
,,Ја им зато поручујем да престану да се баве неважним стварима и да покушају да ураде нешто што је заиста узбудљиво".
,,Постоје многи суптилни разлози због којих се не одлази на трке као што је Брзина. Али на крају свега стоји један помало тупав, али суштински одговор, да ви то у ствари можете да урадите. А ако већ можете, зашто онда не покушате да се опробате у томе?"

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]











