Климатске промене: Јул „готово извесно“ најтоплији месец од када постоје мерења, УН - Планета улазу у еру глобалног кувања

Усред великих топлотних таласа, „веома је извесно" да ће јул бити најтоплији месец на свету, кажу научници.

Месец је до сада био толико врео, да су истраживачи уверени да ће рекорд из 2019. бити оборен, чак и за неколико дана до краја.

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш рекао је да планета улази у „еру глобалног кувања".

Неки стручњаци верују да би јул 2023. могао бити најтоплији месец у последњих 120.000 година.

Научници су сагласни да је оволика топлота повезана са употребом фосилних горива.

Истраживачи нису изненађени што се чини да ће јул оборити тренутни рекорд, јер је последњих недеља било много назнака да свет постаје све топлији.

Најтоплији дан на свету био је 6. јул, а најтоплија 23 дана икада забележена су током овог месеца, саопштено је из Коперникус службе за климатске промене.

Просечна температура у свету за првих 25 дана јула је 16,95 Целзијуса, што је знатно изнад температуре од 16,63 степени, која је забележена у јулу 2019.

Доктор Карстен Хауштајн са Универзитета у Лајпцигу израчунао је да ће јул 2023. бити између 1.3 и 1.7 степен топлији од просечних јулских температура забележених пре него што су фосилна горива ушла у широку употребу.

Генерални секретар УН-а Антонио Гутереш одржао је страствени говор о климатским променама након што су научници рекли да је „практично извесно" да ће овај јул бити најтоплији на свету до сада.

„Последице су јасне и трагичне", рекао је на конференцији за новинаре у Њујорку.

„Децу су однеле монсунске кише, породице беже од пламена. Радници колабирају на великој врућини.

„За огромне делове Северне Америке, Азије, Африке и Европе ово лето је окрутно, а за целу планету је катастрофа", додао је.

Зашто се ови рекорди дешавају?

Истраживачи су уверени да су углавном криве емисије фосилних горива.

„Екстремно време које је погодило милионе људи у јулу нажалост је сурова реалност климатских промена", рекао је генерални секретар Светске метеоролошке организације, професор Петери Талас.

„Потреба за смањењем емисије гасова стаклене баште је већа него икада раније, акција је неопходна", рекао је.

Постоје и други фактори који су можда допринели глобалним температурама.

Нова саобраћајна правила довела су до ослобађања мање количине загађујућих честица, а донедавно је ниво сахарске прашине у атмосфери био низак.

Ове честице у ваздуху, назване „аеросоли", обично рефлектују део сунчеве енергије назад у свемир.

Сматра се да је смањење аеросола дало мали допринос бележењу топлоте северног Атлантика.

Ерупција подводног вулкана у Тонги 2022. такође је допринела количини водене паре у атмосфери, која загрева планету попут угљен-диоксида.

Шта то значи за Париски споразум?

Париски споразум о клими је 2015. године потписало скоро 200 земаља.

Државе су се обавезале да ће покушати да задрже дугорочне глобалне температуре на 1,5 степени изнад прединдустријског периода, пре него што су људи почели да сагоревају фосилна горива.

Научници упозоравају да, иако су јулске температуре забрињавајуће, екстремне температуре током месец дана не значе да су међународни климатски споразуми прекршени.

„То не значи да достижемо или кршимо циљ, јер се он односи на дугорочно повећање глобалног загревања", објашњава др Фридерике Ото, климатски научник са Империјал колеџа у Лондону.

Ограничавање загревања на 1,5 степени Целзијуса сматра се кључем за избегавање најопаснијих утицаја климатских промена.

Међутим, као што су недавни топлотни таласи показали, последице климатских промена расту заједно са температуром.

Погледајте видео: Пожари на Родосу попут библијске катастрофе

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]