Климатске промене: Букти спор око називања топлотних таласа у Европи по митолошким ликовима

То створење је било ноћна мора.

Троглаво, шкрипавих зуба са којих се сливала крв, са чељустима које су пениле отров, и гривом и репом из којих су израстале змије.

Било је толико огромно да се протезало по читавој пећини, а његов лавеж би одјекивао далеким пространствима.

Реп му је био змија која сикће.

Према појединим причама, његове очи су бљувале ватру.

Било је толико ужасно, писао је (старогрчки песник) Хесиод, да се није могло описати, а камоли савладати.

Чудовиште се звало Кербер, и од осмог века пре нове ере било је познато старим Грцима и касније Римљанима као пас чувар подземног царства бога Хада.

Његов задатак био је да спречи било кога ко се усуди да побегне из царства мртвих. (Такође је подземни свет чувао од нежељених посетилаца, али не треба посебно говорити да их није било много).

Недавно је по њему назван ужарени талас који је у јулу захватио Европу.

Имена снажним олујама, као што су урагани и тајфуни, дају метеоролошке службе у свету како би метеоролозима олакшали размену информација.

Називи тропских циклона бирају се једноставно, са међународно договореног списка свакодневних имена и она се понављају сваких шесте година - међу именима која су ове године дата атлантским тропским олујама су Емили, Синди и Шон.

Међутим, ово не важи за топлотне таласе.

Метеоролози сада воде бурну расправу да ли је давање имена топлотним таласима исправно.

Не постоји међународна конвенција о називима за таласе екстремних врућина, а тренутни став Светске метеоролошке организације (WMO), која надгледа називе олуја, јесте да би то могло да одврати пажњу од претњи по јавно здравље.

Организација тврди да је наука која се бави прогнозом топлотних таласа и издавањем упозорења још млада да би могла да пружи стална и тачна предвиђања.

Ипак, постоје и другачија мишљења, према којима такви називи могу пажњу да усмере управо на претњу по здравље која је „увелико потцењена и дубоко несхваћена".

И док топлотни таласи, уопштено дефинисани као периоди неуобичајено врелог времена који трају дуже од два дана, постају чешћи, друге организације, уместо Светске метеоролошке организације (WMO), почињу да им дају имена.

У јуну 2022. године, локалне власти у Севиљи покренуле су пилот пројекат за називање топлотних таласа.

Следећег месеца уследио је топлотни талас који је јужни део Шпаније спржио температурама од 43 степени Целзијуса.

Назван је Зои.

Најновије топлотне таласе, који су захватили делове Италије и јужне Европе током којих температура достиже и од 48,8 степени Целзијуса, италијански сајт за временску прогнозу iLMeteo је назвао Кербер и Харон.

Од 2017. године, ова страница користи имена митолошких ликова за области високог притиска који производе екстремну топлоту у Европи.

Међутим, како су ови називи топлотних таласа одјекнули широм света, појавиле су се нетачне тврдње да их је званично дало Италијанско метеоролошко друштво.

У случају Италије, имена су бирана незванично и „помало сензационалистички", рекли су за ББЦ из Италијанског метеоролошког друштва.

Портпарол је потврдио да Друштво није дало имена топлотним таласима.

Један од разлога због којих званичне метеоролошке службе оклевају да дају имена топлотним таласима јесте тај што је тешко раздвојити такве непогоде.

Топлотни таласи обично нису толико изразита појава, али могу да се споје и захвате више земаља.

„Разлике у интензитету топлотних таласа и пратећих утицаја на подручја које захвате су значајне", додаје Џон Нернс, виши саветник за екстремно високе температуре у Светској метеоролошкој организацији.

„Не сме да се дозволи да се те драгоцене информације надмећу са више назива унутар истог временског система, где би нека земља дала име таласу а суседна не би, или где би током његовог животног циклуса талас добио више имена.

„Не можемо да дозволимо да нам пажњу одвлачи даља координација између националних служби нити неизбежне поделе и ометања које би уништили поверење у дате прогнозе и упозорења".

Погледајте видео: Туристи хрле у Долину смрти како би искусили рекордно високу температуру

Ипак, људи су прихватили најновија митолошка имена.

Можда и зато што нису тек пука имена, већ садрже и поруку.

Такав приступ може да има посебну важност с обзиром да знамо да су вероватноћа појаве топлотних таласа као и повећана укупна просечна годишња температура последице климатских промена које је изазвао човек.

Укупна просечна годишња температура је 4. јула премашила 17 степени Целзијуса, први пут од када се мери температура, а топлотни таласи су све чешћи и врелији.

Истраживања су показала да је вероватноћа појаве топлотног таласа какав је захватио југозападну Европу и северну Африку у априлу 2023. године, била 100 пута већа услед глобалног загревања.

А већи ризик од појаве топлотних таласа узима већи данак: у студији која је објављена у јулу процењује се да је 61.672 људи умрло од здравствених проблема повезаних са високим температурама у Европи 2022. године.

Аутори студије су позвали владе да поново процене и оснаже планове за превенцију здравствених проблема изазваних високим температурама и прилагођавање климатским променама.

Површно гледано, постоје очигледни разлози зашто имена Кербер и Харон могу бити пригодан назив за топлотни талас.

Оба имена асоцирају на пакао: Кербер је био пас чувар подземног света, а Харон је био лађар који је мртве превозио реком Стикс.

У међувремену, актуелни топлотни талас Кербер се раздвојио у три различите климатске зоне - или три „главе" пса-чудовишта.

Ту може да се крије дубље значење имена.

„Кербер би требало да буде чувар подземног света", каже Ема Стафорд, професорка грчке културе у Школи за језике, културе и друштва Универзитета у Лидсу.

„Он је претња, можда и претња по живот. И потребан је неко попут Херакла да свет одбрани".

Није само у питању то што је Кербер чудовишан и застрашујући, или што проклете душе држи тамо где им је место.

То је такође створење које је немогуће савладати.

Немогуће за све, осим за Херакла, полубога надљудске снаге, такође познатог и као Херкул.

Управо то представља наду у античким причама, а можда и у нашој.

Када му је наређено да ухвати и доведе Кербера из подземног света, Херакле је схватио да у борби са чудовиштем не може да се ослони само на снагу.

„Не користи само сирову снагу против њега, већ мора да убеди или шармира пса", каже Стафорд.

Другим речима, Херакле се не ослања само на физичку снагу захваљујући којој је извојевао победе у другим борбама.

Сада мора да употреби ум - слично као што и ми не можемо да се боримо против климатских промена ослањајући се само на исте стратегије које су нас довеле овде где јесмо, већ, сматрају многи стручњаци, морамо да смислимо нови образац борбе.

Поређење митолошких ликова Кербера и Херакла и Хада са актуелним топлотним таласима није савршено. (Нити се зна да ли они који су их тако назвали хтели да пошаљу тaкву поруку).

За почетак, стари Грци су Хад сматрали магловитим, суморним и мрачним местом, што је сасвим супротно од врелине, ватре и огња како је касније тумачен у хришћанској традицији. (Поједини медији су објавили да је топлотни талас назван по Керберу из поеме Пакао (Inferno), из Божанствене комедије Дантеa Алигијерија, у којој је засигурно више ватре него у античким митовима).

Ако се занемари хладноћа, ипак постоје сличности Хада са топлотним таласима данас.

Хад је нека врста ноћне море као слике и прилике нашег света данас, ужурбане заједнице која гута и заробљава све мртве душе.

„Беживотне сенке без тела и костију тумарају наоколо, поједине се гуркају на пијаци, поједине круже око двора подземног краља, док су остали заокупљени занатима којима су се бавили у старости, када су били живи", део је из Овидијевог епа Метаморфозе.

Хад је, другим речима, антички свет окренут „наопачке" - веома слично већини злослутних предвиђања наше будућности са климатским променама, која ће, све се виши чини, дешава без драстичног и хитног одговора.

Предвиђа се да ће се „наопачке" окренути наш свет, у ком ће не само топлотни таласи, већ и поплаве, суше и деградација животне средине постати уобичајени.

За поједине несрећне душе, Хад је такође место вечитих мука.

У Кући проклетих (место описано у делу Метаморфозе), несрећне душе су подвргнуте бесконачном мучењу: Титије је разапет и утробу му изједају лешинари.

Сизиф гура камену громаду уз брдо, али узалуд, она се стално враћа.

Из угла наше борбе против климатских промена, најмученија жртва би могла бити Иксион, краљ који је због убиства рођака био приковао за ватрени точак који се вртео у круг бесконачно, док је он истовремено од себе бежао и себе јурио.

Погледајте видео: Суперћелијска олуја протутњала Хрватском и Србијом

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]