Сан и здравље: Дечак који је остао будан 11 дана

Крајем 1963. године у Америци, на радију се чула песма групе Бич Бојс, Америка је све више почела да учествује у рату у Вијетнаму, средњошколци су били на божићном распусту, а двојица тинејџера планирала су експеримент који ће привући пажњу читавог друштва.

Све се завршило 8. јануара 1964, а седамнаестогодишњи Ренди Гарднер успео је да остане будан 11 дана и 25 минута.

Брус Мекалистер, један од средњошколаца који је дошао на ову идеју, каже да је она потекла из потребе да се осмисли пројекат за школски сајам науке.

Наоружани креативношћу и дрчношћу која иде уз тинејџерске године, Брус и његов пријатељ Ренди договорили су се да оборе светски рекорд у остајању будним.

Њега је у то време држао диск-џокеј са Хаваја, који је успео да остане будан 260 сати, или нешто мање од 11 дана.

„Прва верзија била је да истражимо утицај неспавања на паранормалне способности.

„Схватили смо да нема начина да то докажемо, па смо се одлучили да испитамо утицај ускраћивања сна на когнитивне способности и учинак на кошаркашком терену, морали смо нешто да смислимо", објашњава Мекалистер.

Бацили су новчић да одлуче ко ће остати будан, и на велико Мекалистерово задовољство, он је победио.

Али њихова наивност изашла је на видело приликом осмишљавања плана за праћење последица по Рендија.

„Били смо идиоти, знате већ, млади идиоти. И ја сам остајао будан заједно са њим да бих га посматрао.

„После три непроспаване ноћи пробудио сам се наслоњен на зид како хватам белешке на самом зиду", каже он,

Тинејџери су схватили да им треба трећи члан групе, па су позвали још једног пријатеља, Џоа Марсијана, да им помогне.

Убрзо након што им се прикључио Марсијано, стигао је и научник који проучава спавање, Вилијам Демент са Универзитета Стенфорд.

Демент је данас професор емеритус, али је 1964. године тек започињао истраживање на новом пољу проучавања спавања.

Читао је о експерименту у новинама из Сан Дијега и одмах пожелео да се придружи, на велико олакшање Рендијевих родитеља.

„У то време био сам вероватно једина особа на планети која је истраживала спавање.

„Рендијеви родитељи су се бринули да је то нешто што би истински могло да му нашкоди.

„Зато што тада још није имало постојао одговор на питање да ли ћете умрети ако довољно дуго не спавате", каже Демент.

ББЦ Будућност је и раније истраживао нашу способност да не спавамо.

Експерименти на животињама, попут једног када су мачке држане будне 15 дана после чега су умирале, указују на то да су узрочници смрти били други фактори као што су стрес или хемикалије, а не пуки недостатак сна.

И, заиста, Мекалистер инсистира да су се у тим експериментима користиле хемикалије, што је извитоперило резултате.

„Ренди би повремено попио кока-колу, али мимо тога, није узимао декседрин нити бензедрин, популарне стимулансе у то време", каже он.

Када је Вилијам Демент стигао у Сан Дијего, неколико дана после почетка експеримента, Ренди је био добро расположен и није деловао слабо.

Међутим, како су дани пролазили, експерименти које су вршили на њему показали су неке неочекиване резултате.

Тестирали су му чуло укуса, мириса и слуха, а после неког времена све је почело да се одражава на његове когнитивне и чулне способности.

Мекалистер се присећа како је Ренди почео да говори: „Не терај ме да њушим то, не могу више да поднесем тај мирис."

Изненађујуће, међутим, његове кошаркашке способности постале су још боље, мада је разлог за то можда био колико је времена проводио у игри.

„Био је у веома доброј кондицији и зато смо увек могли да га натерамо да игра кошарку или да се кугла, томе слично.

„Да је затворио очи, одмах би заспао", каже Демент.

Ноћу је било теже јер није било шта да се ради и имали су проблема да га одрже будним.

Док се све то дешавало, захуктавала се пажња медија и једно кратко време експеримент дечака постао је трећа најважнија вест у америчкој штампи - одмах после атентата на Џона Кенедија и посете бенда Битлси Америци.

Ренди је пребачен у морнаричку базу где су му мерени мождани таласи

Међутим, то је представљано као неслана шала, каже Мекалистер.

Дечаци су били веома озбиљни и успели су да изборе са свим.

Напослетку, после 264 сати неспавања, светски рекорд је оборен и експеримент је окончан.

Уместо да се склупча у кревет ради преко потребног одмора, Ренди је пребачен у морнаричку болницу где су му посматрали мождане таласе.

Мекалистер описује шта се даље дешавало.

„Спавао је 14 сати, што нас није изненадило, и пробудио се само зато што је морао да иде у тоалет.

„Прве ноћи његов проценат РЕМ сна, који се у то време везивао за фазу сањања током спавања, а сада више не, значајно је скочио", присећа се он.

Додаје да је тај проценат следеће ноћи опао, све док се неколико дана касније није вратило у нормалу.

„И онда је он устао и отишао у школу… било је то невероватно", додаје Демент.

Рендијеви резултати из болнице су послати у Аризону на проучавање.

Мекалистер каже да је закључак био да је „његов мозак делимично дремао све време, неки делови су спавали, а други су били будни."

За њега то има смисла у контексту људске еволуције.

„Он није био први човек или предак човека који је морао да остане будан дуже од једне ноћи.

„Људски мозак се можда развио тако да може да дрема, односно да делови могу да дремају и обнављају се, док су други будни, и то је савршено имало смисла.

„Објаснило је зашто се није десило ништа горе", каже он.

Велики број људи наредних година покушао је да обори Гарднеров рекорд за највише сати колико је неко остао будан.

Али Гинисова књига рекорда престала је да прати ове покушаје, сматрајући да би то могло да угрози здравље људи.

Чинило се да Ренди не осећа никакве негативне последице 11 дана неспавања, мада се касније жалио да је више година патио од неподношљиве несанице.

На конференцији за штампу испред родитељске куће после експеримента, тинејџери су одговарали на питања великог броја људи који су се окупили.

Дечак који није спавао 11 дана некако је успео да заузме филозофски став према читавом подвигу.

„То је тријумф ума над материјом", рекао је он.

Сазнајте зашто су ноћне море добре за вас

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]