Филтери на друштвеним мрежама и ментално здравље: Искривљена слика о лицу и телу изазива депресију и тугу, кажу психолози

Док гледа фотографије на Инстаграму, шеснаестогодишња Јелена Васић зауставља се на понекој, ставља срце и настављa да скролује унедоглед.

Поред ње на каучу седи њена млађа сестра Ива (13) и такође гледа низ фотографија на овој друштвеној мрежи.

„Види како је лепа, шта мислиш да ли су ово њене природне трепавице или их је надоградила?", пита сестру кад је угледала плавокосу девојку која рекламира тоник за чишћење лица једног познатог бренда.

Она је креаторка онлајн садржаја или како тинејџери кажу - јутјуберка.

Јелена јој зналачки одговара да се „из авиона види да је превукла неки филтер" и да „њене трепавице сигурно тако не изгледају уживо".

„Хоћу да ме сликаш с тим филтером, желим и ја такве трепавице, моје су ужасне", каже Ива старијој сестри.

(Не)реалан изглед који се промовише на друштвеним мрежама, попут Инстаграма, ТикТока, Снепчета највише утиче на оне који их користе, а то су млади људи.

Стручњаци сматрају да објаве фотографија и снимака са филтерима могу утицати на оне који прате тај садржај, односно да доводе до депресије и озбиљних психолошких поремећаја.

„Млади људи упадају у акутна стања туге, губитка самопоштовања и самопоуздања, зато што не изгледају као идоли које прате на друштвеним мрежама", каже психолошкиња Ана Мирковић.

Додаје да деца и млади немају довољно развијено критичко промишљање и логичко закључивање и да верују свему томе што виде.

Надлежни у неколико европских земаља су реаговали тим поводом, па је у Норвешкој и Француској обавезно нагласити у посту на друштвеним мрежама да је садржај обрађен.

Погледајте видео:

Шта су филтери

Блиставији осмех, лице без бора и видљивих пора, шљокице или пегице на лицу, другачија боја косе, дуже и гушће трепавице, али можда и високе јагодице - свако то може да има користећи филтере.

„Филтери су алати за уређивање фотографија, односно побољшање естетике слика и видеозаписа", каже Сања Радовић, фотографкиња специјализована за друштвене мреже.

Објашњава да филтери користе технологију за препознавање лица, која мапира црте лица корисника.

Једном када се мапира лице корисника, примењује се нека врста „мреже" која прецизира где се налазе црте лица, односно шта може да се промени у складу с тим.

Додаје да је немогуће побројати све филтере, јер сваког дана нови постају доступни.

Неке од најпознатнијих су „Кларендон", „Гингам", „Ларк", „Рејес".

Према подацима МЕТА-е (бивше Фејсбук компаније), више од 600 милиона људи користило је филтере на Фејсбуку или Инстаграму.

Лепота долази изнутра - „звучи као флоскула, али је истина"

Глумица Јелисавета Орашанин Теодосић има отворен налог само на Инстаграму, који прати више од 150.000 људи.

Ову мрежу искључиво га користи у пословне сврхе, односно за рекламирање представа и филмова у којима игра.

Јелисавета каже да понекад користи филтере када се фотографише, да махом поставља слике професионалних фотографа, али да често објављује и слике које су „сирове", односно нису обрађене.

Сматра да треба увести неку врсту правила у коришћење друштвених мрежа, као и да ће их се она радо придржавати.

Популарна глумица каже да схвата да је младима важно да се представе се у најбољем светлу на друштвеним мрежама, али је свесна да многи „живе другу реалност", те да то и те како утиче на њихов развој.

Поручује им да треба да раде на себи, на унутрашњем задовољству, да уче, јер што су сигурнији у себе, филтери ће им мање правити проблем.

„Знам да ово звучи као нека флоскула, али је истина", каже Орашанин Теодосић.

Глумичини постови обично садрже препоруке књига које је прочитала, представе које је погледала.

Понекад на њеном профилу су и фотографија из приватног живота, али на њима никада неће бити алкохолних пића и цигарета.

„Водим спортски живот и пропагирам здрав начин исхране", додаје.

Психолошкиња Ана Мирковић каже да одрасли знају да у реалном свету људи не изгледају савршено и са тим могу да се носе, јер су довољно зрели.

„Деца током одрастања немају увид у ситуацију и зато је много важно да свако ко објави фотографију која је провучена кроз филтер, да дода да садржај није реалистичан", додаје.

Коришћење филтера јасно назначено у неким земљама Европе - како је у Србији?

Психолошкиња Ана Мирковић каже да се у овом тренутку у Србији нико не бави овим питањем, али да постоје нада да ће се ситуација ипак променити у процесу придруживања Европској унији.

„У сваком случају то мора да се реши и на институционалном нивоу", закључује Мирковић.

Пре осам година у Француској је донет закон по коме су часописи у обавези да јасно обележe фотографије које су кориговане у програму Фотошоп.

Овај закон прописао је и минимални индекс телесне тежине које манекенке морају да имају како би рекламирале производе.

Надлежни су тиме желели да стану на пут наметању нереалних стандарда лепоте због којих се велики број младих у том земљи суочавао са анорексијом.

Бруно Лемер, француски министар финансија рекао је да ће предложити закон по коме ће сви инфлуенсери на друштвеним мрежама морати јасно да назначе да су користили филтере или Фотошоп испод сваке фотографије.

„На овај начин ћемо ограничити деструктивне психолошке последице за кориснике друштвених мрежа. Промоција естетске хирургије преко инфлуенсера такође ће бити забрањена.

„Желео бих да нагласим да ћемо имати нулту толеранцију за све инфлуенсере који не поштују закон. Више нема кршења правила", написао министар на Твитеру.

Сличан закон, попут овог у Француској постоји и у Норвешкој.

Пре три године у Великој Британији, инфлуенсерка Саша Пилари покренула је кампању #филтердроп, (одбаците филтер) у којој је позвала пратиоце да поставе фотографије без филтера, али и инфлуенсере да признају да објављују обрађени садржај у кампањама.

Потом је представник конзервативне партије у британском парламенту, Лук Еванс представио предлог закона, по коме би свака позната личност морала да обележи фотографије које су дигитално обрађене.

Задатак за родитеље

Александра, мама сестара Васић има отворен налог на Инстаграму, који користи као „породични албум и да сачува неке занимљиве кухињске рецепте".

Са ћеркама разговара „о разним опасностима које вребају са интернета", али се труди да поштује њихову приватност и „да не проверава опсесивно шта каче и које профиле посећују".

„Мислим да сталне провере и придике стварају контраефекат", каже Александра.

Мирковић се у раду често сусреће са тинејџерима с којима разговара о коришћењу и утицају друштвених мрежа.

„Иако им напоменем да други знају да су користили филтере, они кажу да то нема везе, јер је ова свакако лепша, а интернет памти све, па желимо да нас меморише тако лепе", објашњава психолошкиња.

Поручује да би родитељи требало много више да разговарају са децом, односно да им постављају питања.

На пример ако родитељи гледају неки садржај са децом и виде да су фотографије или снимци провучени кроз филтер, треба да их питају да ли је ово реално, да ли неко заиста овако изгледа на улици, да ли би ти волео да се овако прикажеш и шта мислиш да ли ћеш им се допасти као такав.

„На тај начин се подстиче конгитивни процес код деце", каже психолошкиња.

Сматра да се родитељи не посвећују довољно овој теми и да коришћење друштвених мрежа подводе под забаву.

„А један од разлога зашто ми о овоме разговарамо је што то није нимало забавно", закључује.

Погледајте видео: Од ванземаљаца до астрофизике - упознајте српску ТикТок научницу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]