Интернет, деца и безбедност: Како ограничити коришћење телефона у време онлајн наставе

Girl using computer

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Већина деце не прочита услове коришћења која прихвате на интернету, показују истраживања
    • Аутор, Наташа Анђелковић
    • Функција, ББЦ новинарка

Дарија Хузјак за себе каже да је „техонолошки неписмена", посебно у односу на два сина тинејџера од 14 и 12 година.

„Таман једну апликацију научим, они се појаве на пет нових, тако да стално водимо рат.

„Тек кад им одузмем телефоне, глава ме не боли", кроз осмех каже 42-годишња козметолошкињаиз Београда.

Овај „рат" свакодневно воде готово сви родитељи чија деца проводе по неколико сати дневно са телефонима у рукама или за компјутерима, а 9. фебруар одабран је за Међународни Дан безбедног интернета, ове године под слоганом „Заједно за бољи интернет".

„Током пандемијске кризе посебно су угрожени најмлађи корисници нових технологија, будући да су сада знатно више усмерени на онлајн окружење.

„Отуда је неопходно и да њихови родитељи повећају надзор над дигиталним активностима деце, посебно на друштвеним мрежама, на којима су она највише изложена злоупотребама и узнемиравању", поручила је министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

Девојчица у кревету са уређајем

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Многи родитељи дозвољавају деци да таблете користе у својим собама без надзора

Како током онлајн наставе ограничити употребу телефона?

„Цела ова ситуација деци иде у прилог, ако им одузмем телефон, онда им треба за школу.

„А они се укључе и буду наводно на часу, а опет проводе време на ТикТоку", истиче Дарија.

Хтела је да уведе родитељски надзор и да интернет буде укључен само одређени временски период током дана, али ни то није у могућности због школских обавеза.

„Незгодно је баш, да се човек само тиме бави не може да све стигне", додаје.

У сличним проблемима је и Лазар Анђелковић.

Као 68-годишњи отац петоро деце, од чега три основца, има још већи проблем да превазиђе генерацијски јаз.

На питање како контролише шта 13-годишња ћерка и 15-годишњи син раде кад су онлајн, одговара кратко: „Никако".

„Не разумем се у то и кад видим колико су они опседнути, имам све већу одбојност.

„Мајка се труди да прати шта раде, а мој задатак је само да им отмем телефоне пред спавање", признаје Лазар.

А и та „отимачина" не уроди увек плодом, додаје уз осмех.

„И кад им узмем телефоне увече, они чекају да заспим, па дођу по њих.

„Бојим се и да не навуку неке болести, колико их то обузима и физички и психички", каже Лазар.

Овај отац истиче да се тинејџери буне против контроле, али да то сматра јединим начином да родитељи сачувају децу од проблема.

Много обмањујућег садржаја

Деца се последњих годину дана сусрећу са великом количином обмањујућег садржаја попут лажних вести, претерано обрађених фотографија, лажних наградних игара, скривених спонзорисаних огласа, прича из непроверених извора и игрица које су направљене тако да неискуснима узму новац, показало је истраживање спроведено у Великој Британији.

Налазе британског Центра за сигурнији интернет у Србији је објавила Фондација „Тијане Јурић":

  • 77 одсто анкетиране деце и младих, узраста од 8 до 17 година, сматра да боравак на интернету игра битнију улогу у животу, него било кад пре
  • 73 одсто младих сматра да им је коришћење интернета помогло да лакше преброде пандемију
  • Више од пола анкетираних (51 одсто) сусреће се са много више обмањујућег садржаја на мрежи него претходне године
  • 62 одсто младих добијало захтеве за пријатељство од људи које не познају.
Потпис испод видеа, Лажне вести: Шта су лажни профили

„Све је теже то контролисати, а они су све упућенији.

„Најмлађи син од 10 година зна више од мене", признаје Лазар.

Деца с телефонима пре 5. рођендана

Деца млађег основношколског узраста почињу да користе компјутер и телефон са приближно пет година, некад већ у трећој години живота.

Две трећине родитеља и васпитача нема довољно знања и вештина да их заштити од могућих злоупотреба, показало је истраживање настало у оквиру пројекта „Безбедан интернет за целу породицу".

Као део овог пројекта, који су 2019. покренули УНИЦЕФ и Теленор, направљен је и водич - намењен првенствено родитељима и васпитачима.

У породици Дарије Хузјак раније је важило су правило - колико деца времена проведу на игрицама толико и читају.

„Сад како су старији, мало забушавају, али и даље им не дозвољавам после десет увече да користе телефоне", истиче она.

Труди се да контролише шта раде на интернету.

Колико уме, додаје.

„Знам да може да буде и опасно, причам са њима, али они не знају о томе довољно", каже Дарија, наводећи пример млађег сина који је прихватио да шаље поруке које се наплаћују.

„Кад је стигао рачун, хватали смо се за главу, они не читају шта пише или погледају нешто, а са тим скину и стотине вируса", додаје Дарија.

Татјана Матић

Аутор фотографије, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Потпис испод фотографије, Министарка Матић је позвала родитеље да учествују у онлјан семинарима да би премостили дигитални генерацијски јаз и овладали вештинама

Да би премостили дигитални генерацијски јаз и овладали вештинама министарка Матић је позвала родитеље да учествују у онлајн семинарима, наводи се у саопштењу Министарства.

Први у низу вебинар биће одржан у четвртак, 11. фебруара, у термину од 18 до 19 часова, а упутство о начину повезивања на предавање налази се на порталу Паметно и безбедно.

На овом сајту родитељи и наставници могу наћи корисне информације о играма изазова, скраћеницама које тинејџери користе у дописивању, али и техничке податке о апликацијама попут Тик Тока.

Дарија разуме да су Инстаграм и ТикТок начин за дружење и повезивање њеним синовима, али о Тик Току не мисли ништа лепо.

„Мени је тај ТикТик толико незанимљив, стално им говорим да краду себи будућност смејући се тим глупостима.

„Они ми тврде да је то добра апликација и да одатле могу нешто да науче", каже Дарија.

Изазови на интернету нису само изложеност деце порнографији или онлјан малтретирању, већ и сајтовима који могу штетно утицати на младе јер подстичу насиље, трговину људима, злоупотребе дрога и слично.

Родитељима и деци је на располагању и Национални контакт центра за безбедност деце на интернету - 19833, а позив је бесплатан.

line

Пет савета за безбедно коришћење интернета*

Прво и основно - будите фини једни према другима

Није важно у којој ситуацији, увек се трудите да будете љубазни онлајн, делите љубав.

Тражите сагласност увек

Желите да објавите фотографију најбоље другарице у купаћем?

Уверите се прво да је она сагласна.

Било да је у питању слика или само таг, увек је добро проверити прво с том особом - шта ако тамо заврши нешто што она не би желела?

Пазите на друге

Сви можемо помоћи да интернет постане позитивније и безбедније место, ако пријавимо кад је неко злонамеран или непристојан.

С друге стране, добро је некоме пружити подршку, као што је лепо и добити је.

Прочистите негативне коментаре

Ако приметите да нешто онлајн није у реду или помислите у себи „уф", пријављивање неприкаладног или незаконитог садржаја и понашања може доста помоћи.

Ви можете да учините интернет бољим местом.

Чувајте себе

Онлајн постоји много добрих начина да се изрази креативност, укључи у неку заједницу или поделе позитивни садржаји.

Док трагате за тим имајте на уму да сваким постом представљате себе - трудите се да покажете најбољу верзију.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]