Технологија, деца и родитељство: Чиме се нове генерације играју

Трогодишњи Лука из Ниша, града на југу Србије, држећи плишану играчку пса испод пазуха, прстићем превлачи по екрану мобилног телефона.

Млађа сестра га нестрпљиво посматра, а затим - уз звуке дечије песме коју је одабрао - њих двоје почињу да играју у дневној соби.

Невени Милинчић, њиховој мајци, саветовали су да им телефоне уопште не даје.

Осим како би пустили музику или снимке о бојењу, њих двоје углавном не користе мобилни, каже Милинчић за ББЦ на српском.

При одабиру играчака на уму треба имати узраст деце, каже Николина Милосављевић, дечија психолошкиња и психотерапеуткиња.

„Због емоционалног развоја, млађа деца треба да се играју тим, регуларним играчкама, а како одрастају - треба им давати дигиталне играчке и уводити их у дигитални свет", каже Милосављевић

Деца се и даље играју лоптама, коцкама, аутићима и луткама, али у Аустралији, деца млађа од две године, проводе нешто више од 14 сати недељно испред екрана, а деца између две и пет године готово 26 сати, наводи се у раду објављеном у Журналу педијатрије (The Journal of Pediatrics).

У Француској, 78 одсто деце је до 14 месеца живота већ користило телефон са екраном на додир, као и 90 одсто двогодишњака, показује истраживање из 2015. у ком је учествовало 450 родитеља.

Шта су аналогне, а шта дигиталне играчке?

Лопте, лутке, фигурице, аутомобили, разне коцке, пластелин или слагалице - све то данас зовемо аналогним играчкама.

Оне постоје хиљадама година, а најстарији примери пронађени су на територијама данашњег Ирака и Египта.

Постоје записи да се Агесилај Други, краљ Спарте, играо са сином дрвеним коњићима, као и да се Октавијан Август, први римски цар, играо кликерима.

Технолошка револуција донела нам је и нову врсту - дигиталне играчке, а то су све интерактивне играчке и уређаји повезани на интернет.

Неке, попут интерактивних пузли, паметних сатова и класичних играчака које се контролишу путем апликације на таблету или телефону, направљене су како би деца учила кроз игру.

Обе врста играчака могу добро утицати на развој деце, наводи се у истраживању Лего групе, компаније познате по производњи коцкица за игру, у ком је 2019. године учествовало 500 родитеља и 500 деце из Велике Британије.

Већина родитеља рекла је да сматра да дигиталне играчке помажу деци да науче како да решавају проблеме, док аналогне подстичу креативност и координацију и развијају друштвене вештине.

Погледајте видео о Рељином царству играчака

Аналогне играчке: Шта кажу стручњаци?

Овим играчкама су деца окружена од самог рођења, каже Љиљана Марковић, педагошкиња.

„Кроз играње са тим играчкама, деца осим моторике и учења логичког разматрања, развијају и особине које су им важне и за даљи развоје, а то су самопоуздање, упорност, доследност, као и социјални развој, односно игру са другом децом", објашњава она за ББЦ на српском.

Психолошкиња Николина Милосављевић каже да су класичне, аналогне играчке незаменљиве за емоционални развој детета и да су оне најбоље за децу до две године.

„Деци су играчке симболи којима причају шта им се током дана догодило било да се ради о неким лепим или ружним стварима.

„Чак и ако нека играчка представља коња, за дете то може да буде нека друга животиња чиме развијају машту и због тога су аналогне играчке, кад је у питању емоционални развој, незаменљиве", наводи психолошкиња.

На списку савета за куповину играчака Америчког удружење за окупациону терапију, наводи се да коцке и песак подстичу креативност, друштвене игре, научне или кухињске уче децу да решавају проблеме корак по корак, а лутке и фигурице дају им прилику да маштају и уче нове моделе понашања и развијају друштвене вештине.

Сетови за састављање различитих предмета, пузле или играчке са дугмићима помажу развој координације и јачају ситне мишиће, док бицикле, лопте или тротинети, поред побољшавања координације, јачају тело.

Милосављевић истиче да деци не треба ускратити ни новије играчке, али додаје да треба бити опрезан шта и када дати, па им тако треба понудити и дигиталне, али дозирано после друге године.

Дигиталне играчке: Неминовност и контрола

Милосављевић каже да и дигиталне играчке помажу деци да развију одређене вештине.

„Не би требало бити противник нових технологија, и екстремни ставови као забрана нових технологија није добро за дете.

„У складу са емоционалном зрелошћу деце треба бирати и нудити детету одређење виртуалне играчке и апликације", наводи она.

Педагошкиња Љиљана Марковић, такође, каже да је потребно да деца користе дигиталне играчке, али да је неопходна опрезност.

„Дигитални свет је део њихове реалности и не треба децу ускратити за такву врсту игара, али треба некако ограничити и контролисати које игре дете користе, јер су неке игре врло стимулативне, едукативне и тако подстичу и говор и размишљање, чак и моторику и тако даље.

„Страх родитеља од екрана постоји само код оних који можда не познају тај свет и не знају како да успоставе контролу, али деца ће свакако користити екран", каже она.

Оно што је проблематично, међутим, јесте што деца, како одрастају, све више времена проводе играјући видео игре и скролујући низ друштвене мреже.

„Дигиталне играчке не подстичу живи контакт, а дете се дистанцира", објашњава Марковић.

Предуго гледање телевизора или мобилних телефона може пореметити сан деце, довести до проблема са килажом, расположењем и самопоштовање, наводи се на сајту Америчке академије за дечију и адолесцентну психијатрију.

Време испред екрана: Препоруке

Извор: Америчка академија за дечију и адолесцентну психијатрију

Шта кажу родитељи?

Деца Невене Милинчић из Ниша углавном се играју плишаним и пластичним играчкама.

„Имају омиљене играчке и веома су везани за њих", каже она за ББЦ на српском.

Ретки су тренуци, каже она, када малишани узму телефоне.

Како би била сигурна да њена деца гледају само прикладан садржај, она и њен супруг су инсталирали апликацију на којој су доступни само снимци намењени деци, а у подешавањима се може ограничити садржај према узрасту и интересовањима.

„Углавном гледају цртане филмове и кратке клипове деце која боје, па се дешава да гледају и сами цртају и попуњавају бојанке", наводи Милинчић.

У Новом Саду, деветогодишња ћерка и једанаестогодишњи син Наташе Тасић подједнако се играју и класичним играчкама и новијим, дигиталним.

Међутим, она каже да су се у млађем узрасту, ипак, највише играли аналогним играчкама

„Верујем да је добро да у предшколском периоду доминирају "старинске" игре, док се говор и моторика интензивно развијају."

Иако су се играли разним коцкама, плишаним играчкама и возилима, откако су Наташа и њен муж отворили врата деци „дигиталним играма" - подједнако уживају у оба света.

Погледајте видео: Стигла прва Барби лутка са слушним апаратом

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]