Деца и технологија: Kада детету дозволити мобилни телефон

Ово је веома модерна дилема: да ли детету дати мобилни телефон или га држати што даље од њега, што је могуће дуже?

Kао родитељу, опроштено вам је што за паметни телефон мислите да је нека врста Пандорине кутије која је спремна да на ваше мило дете пусти сва зла овог света.

Збуњујући низ наслова који се тиче могућег утицаја мобилног телефона и коришћења друштвених мрежа, довољни су да било ко одустане од њега.

Чини се да чак ни славне личности нису имуне на овај модерни родитељски проблем: Мадона је казала да је зажалила што је свом старијем детету дала телефон када је имао 13 година и да такву грешку више неће поновити.

Међутим, и сами вероватно имате телефон који сматрате важном алатком у дневном животу - од електронске поште и онлајн куповина до видео позива и породичног фото албума.

Ипак, ваша деца ће тражити да и они поседују смартфон, нарочито ако га и њихови другари из разреда већ имају.

И даље постоји велики број питања без одговора на тему дугорочних ефеката паметних телефона и друштвених мрежа на децу и тинејџере, али они постојећи одговори ипак пружају неке доказе који говоре о основним ризицима, као и користима.

Или још прецизније: иако не постоје свеобухватни докази који показују да је поседовање телефона или коришћење друштвених мрежа генерално штетно за добробит деце, то можда и није комплетна прича.

До сада су се многа истраживања више фокусирала на адолесценте, а мање на млађе старосне групе - а докази који се помаљају показују да постоје одређене фазе развоја током којих су деца подложнија већем ризику од негативних ефеката.

Штавише, стручњаци се слажу око неколицине кључних фактора које би требало размотрити када одлучујете да ли је ваше дете спремно за паметни телефон и шта би требало да урадите када га већ добију.

Подаци Офкома, енглеског комуникацијског регулаторног тела, показују да огромна већина деце у Великој Британији добија телефон до 11. године, с тим што поседовање телефона у деветој години (44 одсто) расте код деце са 11 година чак на 91 одсто.

У Сједињеним Државама, 37 одсто родитеља деце од девет до 11 година каже да њихова деца имају паметне телефоне.

Једно истраживање спроведено у Европи, које обухвата 19 различитих земаља, каже да 80 одсто деце између девет и 16 година телефоном свакодневно проверава онлајн садржаје.

„У узрасту који обухвата старије тинејџере, преко 90 одсто деце поседује телефон", каже Kендис Оџерс, професорка психологије на Универзитету Ирвин, у Kалифорнији.

И док Европски извештај о коришћењу дигиталне технологије код деце до осам година каже да код ове групе постоји „ограничен или никакав онлајн ризик" када говоримо о штетним ефектима коришћења смартфона - као и апликација за приступ друштвеним мрежама - у случају старије деце немамо никакав чврст доказ.

Оџерс је обавила шест мета-анализа у потрази за везом између коришћења дигиталне технологије и менталних обољења код деце и адолесцената, као и многе друге студије изведене на великом узорку и дневничке студије.

Она није успела да пронађе конзистентну везу између адолесцентског коришћења технологије и њиховог благостања.

„Највећи број истраживања не проналази везу између коришћења друштвених мрежа и менталног здравља", каже Оџерс.

У оним истраживањима у којима је некаква веза пронађена, ефекти су били - позитивни или негативни - веома мали.

„Највећи проналазак је у ствари било непостојање везе између онога у шта људи верују, убрајајући ту и адолесценте, и онога што докази заправо показују", каже она.

Други приказ експерименталне психолошкиње Ејми Орбен са Универзитета у Kембриџу у Великој Британији такође показује да су докази неуверљиви.

Иако је у просеку била видљива мала негативна корелација, Орбен закључује да је немогуће знати да ли технологија узрокује пад у просперитету или је ствар обрнута - или можда други фактори утичу на обе ствари.

Она додаје и да већи део овог истраживања није довољно доброг квалитета да би могло да пружи значајније резултате.

Наравно, ови резултати представљају просечне вредности.

„Постоји нераздвојива, велика варијација у вези тог утицаја (на благостање) који може да се пронађе у научној литератури", каже Орбен.

Индивидуална искуства тинејџера ће увек зависити и од субјективних околности.

„Једина особа која заиста може то да просуди је обично неко им је веома близак", додаје она.

То практично значи да без обзира на то што говоре докази, вероватно постоје и деца која су погођена коришћењем друштвених мрежа или одређених апликација и зато је важно да родитељи буду спремни на то и да понуде подршку.

Укратко: како мобилни телефони утичу на децу

Паметни телефони и даље представљају релативно нову технологију у смислу разумевања дугорочних ефеката, али подаци који су све присутнији откривају неке веома важне факторе у различитим старосним групама:

С друге стране, телефон може бити од виталног значаја за неке младе људе: за оне са неким инвалидитетом он може бити место са другачијим друштвеним мрежама или место на којем се проналазе одговори на битна питања која се тичу здравља.

„Замислите да сте тинејџер забринут због промена које се дешавају током пубертета или због сексуалности због које се разликујете од својих пријатеља, или ако сте забринути због климатских промена, а одраслим особама у вашој околини је та тема досадна", каже Соња Ливингстон, професорка социјалне психологије у Лондонској школи економије и коауторка књиге Родитељство у дигиталној будућности.

У највећем броју случајева, ипак, када деца користе телефон у комуникационе сврхе онда најчешће разговарају са пријатељима и породицом.

„Ако анализирате са ким деца разговарају када су онлајн, наилазите на снажно преклапање са оним што раде када нису на мрежи", каже Оџерс.

„Мислим да цела та замисао да ми губимо децу и да она тону у изолацију са својим телефоном јер за неку децу то заиста може да буде реални ризик, али што се тиче велике већине деце - они се повезују, деле ствари, заједно гледају нешто".

У ствари, док телефоне најчешће кривимо за то што деца не проводе довољно времена напољу, једна данска студија која је обухватила децу узраста 11-15 година, пружа доказе да телефони деци дају независност у кретању повећавањем осећаја сигурности код њихових родитеља, али и помажући им да се крећу кроз непознате крајеве.

Деца кажу да телефони појачавају њихова искуства док проводе време напољу кроз слушање музике и одржавање контакта са родитељима и пријатељима.

Наравно, могућност скоро константне комуникације са вршњацима такође доноси одређене ризике.

„Мислим да смартфон представља фантастично ослобођење нечега што се увек сматрало неиспуњеном потребом дела младих људи", каже Ливингстон.

„Али за многе може да буде и принудно средство, може да постане норматив.

„Може да наметне осећај да постоји место на којем се налазе популарни људи, друштво којем се тежи или из којег можеш бити и изузет, место на којем сви раде исте ствари и сви знају све, штагод то било".

Тако су у ствари, у раду објављеном почетком ове године, Орбен и колеге пронашли „прозор развојне осећајности" - у којем је коришћење друштвених мрежа повезано са каснијим периодом нижег квалитета живота - у одређеним фазама адолесценције.

Погледајте и овај видео:Кад друштвене мреже утичу на поремећаје у исхрани

Анализом података добијених од 17.000 учесника старосне доби 10-21 године, истраживачи су закључили да веће коришћење друштвених мрежа код девојчица од 11-13 и код дечака од 14-15 година најављује мању животну сатисфакцију само годину дана касније.

И обрнуто: мање коришћење мрежа у том узрасту обично значи испуњенији живот у наредној години.

Ово је сагласно са чињеницом да девојчице улазе раније од дечака у пубертет, кажу истраживачи, иако не постоји довољно доказа који би потврдили да је разлог за то различит тајминг.

Још један прозор се појављује у 19. години живота и код мушких и женских учесника анкете, отприлике у оно време када тинејџери одлазе из родитељских домова.

Родитељи би овај распон у годинама требало да приме са резервом када доносе одлуке које се тичу њихове породице. али није лоше бити свестан развојних промена које би децу могле да начине осетљивијим на негативне стране друштвених мрежа.

Током тинејџерских година, рецимо, долази и до масивних промена у мозгу које могу да утичу на то како се млади људи понашају и осећају и како постају сензитивнији на друштвене везе и статус.

„Тинејџерско доба представља велики развојни тренутак", каже Орбен.

„Изложенији сте утицају вршњака, заинтересованији сте за то шта други људи мисле о вама.

„А само устројство друштвених мрежа - начин на који оне обезбеђују друштвене контакте и повратну информацију је, мење-више, само један клик далеко - у одређеним периодима може да буде веома стресно".

Поред старосне доби и други фактори могу да утичу на утицај који друштвене мреже имају на децу и тинејџере. али истраживачи тек почињу да се баве појединачним разликама.

„Ово је заиста главна област која се истражује", каже Орбен.

„Биће људи који су у одређеним периодима више погођени, било позитивно или негативно. То зависи од начина живота, проласка кроз одређене промене у различитим околностима, тако да се медији користе на различите начине. Потребно нам је да рашчланимо све те ствари".

И док истраживања могу породицама да помогну у смислу одговора на питање да ли је куповина смартфона потребна њиховом детету, она не дају одговор на питање „када".

„Мислим да само помињање комплексности ових питања враћа лопту на страну родитеља", каже Орбен.

„Али то и не мора да буде тако лоше, јер се овде ради о индивидуалним стварима".

Kључно питање за родитеље је, каже Оџерс, следеће: „Kако се смартфон уклапа у породицу?".

За многе родитеље је куповина телефона детету практична одлука.

„У многим случајевима родитељи су ти који желе да млађа деца имају телефоне да би целог дана могли да остану у контакту и да би могли да координирају одлазак по њих у школу", каже Оџерс.

Може да буде и прекретница на путу ка пунолетству.

„Мислим да деци даје осећај независности и одговорности", каже Ања Стевић, истраживачица у одсеку за комуникације на Универзитету у Бечу, у Аустрији.

„Ово је дефинитивно нешто што би родитељи требало да размотре: да ли су њихова деца у фази када су довољно одговорна да имају сопствени телефон".

Родитељи не би смели да превиде један фактор - колико су спокојни када дете има паметни телефон?

У једном истраживању које су спровели Стевић и њене колеге, показало се да када осећају да губе контролу око тога како њихово дете користи телефон и родитељи и деца улазе у конфликте око овог уређаја.

Вредно је зато запамтити да поседовање смартфона не мора да значи да је отворена брана за сваку појединачну апликацију или игрицу на тржишту.

„Све више чујем, док интервјуишем децу, да родитељи дозвољавају телефоне, али уводе и захтеве о провери и договору о томе које апликације могу бити инсталиране и ја мислим да је то веома мудро", каже Ливингстон.

Родитељи би, на пример, такође могли да проводе време и играјући игрице са децом не би ли били сигурни да су деца срећна и задовољна тим садржајем или да одвоје време и за заједничко коришћење телефона.

„Увек постоји нека врста надзора, али мора да постоји и комуникација и отвореност према свему да бисте могли да подржите оно што се дешава онлајн, баш као што радите и у офлајн ситуацијама", каже Оџерс.

Kод успостављања кућних правила о употреби телефона - као што је рецимо оно по којем телефон не може да остане у спаваћој соби током ноћи - родитељи би морали и да се искрено запитају како они сами користе паметни телефон.

„Деца не воле лицемерје", каже Ливингстон.

„Она мрзе тај осећај када им се забрањује нешто што њихови родитељи раде, као што је коришћење телефона током ручка или одлазак у кревет са њим".

Чак и најмлађа деца уче од својих родитеља како се користи телефон.

Европски извештај о дигиталној технологији и њеном коришћењу међу децом до осам година, бележи да ова старосна група има мало или нимало свести о ризицима, али и да деца често имитирају начин на који њихови родитељи користе технологију.

Неки су родитељи чак током истраживања открили да деца знају и њихове лозинке, да би могли независно да користе телефоне.

Родитељи би могли ово да искористе тако што ће са млађом децом заједно да уђу у свет мобилних телефона и тако успоставе модел поступања.

„Мислим да је такво заједничко коришћење добар начин да се научи како ствари функционишу са овим уређајем", каже Стевић.

На крају крајева, време куповине телефона зависи од процене родитеља.

За неке ће права одлука бити да не купе детету телефон - а уз мало креативности деца без мобилних телефона неће ни осетити да нешто пропуштају.

„Деца која имају самопоуздања и која су дружељубива ће увек пронаћи заобилазни пут и бити део групе", каже Ливингстон.

„Уосталом, највећи део њиховог друштвеног живота се одвија у школи и углавном једни друге ионако виђају свакодневно".

Заправо, савладавање страха од тога да се нешто пропушта, као у случају када деца немају свој телефон, може бити и корисна лекција за старије тинејџере када једног дана, неминовно, у тренутку када више не буду под надзором родитеља, сами себи купе телефон и осете потребу да успоставе правила коришћења.

„Проблем са страхом од тога да се нешто пропушта је тај што он никада не нестаје, па тако сви ми морамо да научимо да негде повучемо границу", каже Ливингстон.

„У супротном, даноноћно ћете пребирати по паметном телефону".

Погледајте и овај видео: Пренатални часови за очеве

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]