Секс и млади: Сексуално васпитање можда и не мора да буде тако осетљиво питање

У ово дигитално време, деци је потребан поуздан извор којем могу да се обрате са питањима о љубави и сексу, а истраживања показују како родитељи могу на све то да одговоре.

Никада нисам имала прилику да урадим оно што је попут ритуалног обреда за британске тинејџере - да на часу сексуалног васпитања отворим фолију из кутије са презервативима, да је сљуштим, а потом и да кондом навучем на банану.

Под сасвим другим околностима, коначно сам то урадила тек кад сам напунила 27 година.

Нисам учила како се кондом ставља, учила сам како да друге учим да га ставе.

Петнаестак тек обучених сексуалних инструктора, а међу њима сам била и ја, седело је испред компјутера, а банане са кондомима су нам биле у рукама.

„Обично користимо ароматизоване кондоме", објаснио нам је предавач преко Зума, „јер им је мирис нешто пријатнији од оних уобичајених".

На тренутак је застао не би ли проучио лица учесника предавања и ту очигледно пронашао неколицину њих који су изгледали мање заинтересовано него што се он сам надао.

„Веома је важно да не изгледате и да се не осећате као да вам је гадно док то радите", рекао је.

„Не желите да се други људи тако осећају док их охрабрујете да их користе", додаје.

Многи родитељи могу да осете сличну врсту гадљивости док покушавају да са децом разговарају о физички интимним стварима, иако став према сексуалном васпитању у великој мери може да варира у зависности од земље или породице, показује једно истраживање.

Једно такво истраживање о сексуалном васпитању спроведено међу родитељима у Великој Британији, показало је да они веома често осећају стид и да се боје да не поседују вештину или знање да би могли да разговарају са децом.

Ипак, исто то истраживање је показало и то да у земљама попут Холандије и Шведске родитељи отворено разговарају са децом о сексу још од раног доба, па су вероватно и због тога тинејџерске трудноће и сексуално преносиве болести много ређе него у Енглеској и Велсу.

Родитељи који се осећају нелагодно када причају о сексу, могли би да се нађу у незгодној ситуацији.

Многи од њих би волели да њихова деца знају да могу да им се обрате са питањима и проблемима, нарочито у ово дигитално доба када се сусрећу са живописним садржајима на интернету још од раних година.

Они обично имају проблем када доносе одлуку када и на који начин да то остваре.

Ева Голдфарб, професорка јавног здравља на државном универзитету Монклер, коауторка је приказа систематске обраде обимне литературе о сексуалном васпитању настале у последњих 30 година.

Иако се тај приказ усредсређује на школе, Голдфраб каже да њено истраживање обухвата и важне лекције за родитеље.

Један од базичних увида је да сексуално васпитање има позитиван, дуготрајни ефекат у помагању младим људима да изграде здраву везу.

Њен савет родитељима је да не прескачу и да не одлажу те важне разговоре.

„Почните и раније него што сте помислили", каже она.

„Чак и са веома малом децом можете да разговарате о именима појединих делова тела и њиховим функцијама, као и о интегритету и контроли тела".

Ту се убраја и разговор о стварима за које родитељи чак и на знају да имају везе са сексом, него да више имају уплив у саме љубавне везе у ширем смислу:

„Нико не добија оно што жели сваки пут, зато је важно да са свима поступамо љубазно и са поштовањем".

Чињеница је да се родитељи труде да пронађу најједноставнији начин да причају са децом о сексу када за такве разговоре дође време у раном периоду.

Одговарајући на дечја питања отворено и искрено, успостављамо позитиван образац који ће касније омогућити једноставнији разговор о много комплекснијим стварима.

Овакав корак-по-корак приступ може да изазове позитиван ефекат код деце у смислу разумевања сопственог порекла и идентитета.

Тако је, на пример, једно истраживање показало да се деца која су зачета уз помоћ донације сперме и којима су родитељи од почетка то објашњавали уз помоћ књига и прича, осећају много позитивније по питању њиховог порекла него деца која су за то сазнала у каснијим годинама.

За родитеље који желе да поведу расправу о теми секса, али не знају како то да ураде, истраживање је открило неколико начина уз чију помоћ могу да започну разговор.

Како је изгледало ваше сексуално васпитање?

У последњих неколико година интервјуисала сам на десетине сексуалних едукатора за потребе моје књиге Лосинг Ит, у којој разоткривам сексуалне митове и дезинформације.

Прилично су једногласни по питању Прве лекције на тренингу за сексулано васпитање, пре свега откријте сопствени ниво сексуалног образовања пре него што уопште покушате да га пренесете на неког другог.

Бројне студије и анкете сугеришу да одрасле особе често и не знају много о сексу и телу као што би можда волели да знају, а у одређеном броју случајева имају чак и потпуно погрешне идеје које су засноване на митовима и претпоставкама.

Тако, на пример, многи људи широм света погрешно верују да се на основу стања жениног химена може доказати да ли је она невина - реч је о идеји која није заснована на научним истраживањима.

Базично знање родитеља у великој мери варира.

Неки ће се можда поистоветити са родитељима који су били предмет истраживања у Намибији који сматрају да је њихово знање о људској сексуалности или о њиховој способности да га објасне - недовољно.

Али је зато једно истраживање обављено у Кини међу 2000 родитеља мале деце открило да су родитељи имали солидно знање о сексу и сексуалном васпитању, али је зато њихово познавање развоја деце било скромније, што им је отежавало да постану ефикасни сексуални едукатори.

Неки од намибијских испитаника су чак избегавали ову тему јер је секс за њих представљао табу, или су мислили да ће пуки разговор о њему само охрабрити младе људе да се упусте у сексуалне односе.

Та идеја да ће разговор са дететом о сексу да их охрабри да размишљају о стварима које нису у складу са њиховим годинама или да ће их потаћи да сами стекну сексуална искуства, опште је место свуда на свету, па и у Америци.

Чини се да је повезано са веровањем да је учење деце да је апстиненција од секса пре брака најбољи начин да се млади људи заштите и да ће то бити од користи за њихово здравље.

У сваком случају, истраживања показују супротно.

Упутство младима да се једноставно уздржавају од секса дефинитивно не функционише.

Америчка педијатријска академија сматра да едукативни програми који позивају на уздржавање 'нису ефикасни', а такав закључак се базира на анализи доказа.

Извештај такође показује да темељно сексуално васпитање помаже у превенцији и смањивању ризика од тинејџерских трудноћа и сексуално преносивих болести, што је у складу са холандским и шведским истраживањима.

Чињеница је да када родитељи, а нарочито мајке, разговарају са њиховом тинејџерском децом, они ће у великом броју случајева одложити своје прво сексуално искуство, а да ће, када за то дође време, бити много пажљивији, што се нарочито односи на девојчице.

Студија која се бавила британским породицама говори да је важно да и очеви буду део разговора, пре свега јер дечаци мисле да је сексуално васпитање скројено према потребама девојчица.

Укратко, учење младих људи о томе шта заиста значи бити спреман за прво сексуално искуство и на шта обратити пажњу током њега, далеко ће им више помоћи да се заштите него у случају да им се не каже ништа.

Оно што би могло да помогне је преобликовање онога што родитељи заиста мисле о сексуалном образовању.

Истраживачи у Финској су спровели експеримент у којем су термин сексуалног васпитања заменили термином „Кехотуннекасватус" - „тело емоција васпитање" - и проценили шта професионалци едукатори осећају по питању тог термина.

Већина је преферирала нову фразу јер је „неутралнија и умањује значај секса".

Истраживачи су приметили да је „проблем који омета промоцију сексуалног васпитања у детињству недостатак термина који нема конотације са светом одраслих" и да коришћење речи које су примереније деци може да нам омогући да слободније разговарамо.

„Коришћење различитих речи за дечију сексуалност није потиснуто, двосмислено или еуфемистично изражавање, већ је помоћ одраслим људима да и сами увиде разлике и да преброде њихово одбијање, неразумевање и све њихове примедбе", написали су аутори овог истраживања.

Овакве промене ипак подразумевају и одређене ризике.

Студија у Индији открила је да промена имена локалног програма у „васпитање о начину живота" може да буде и контрапродуктивна и да прикрива праву агенду сексуалног васпитања.

Преименовање или прикривање речника који се тиче сексуалних термина и сексуалног развоја током разговора са младим људима може и да ненамерно означи оригиналне речи као срамотне, уместо да их представи као нормалан део искреног разговора.

Корак по корак

Родитељима који нису сигурни када би требало да отпочну овакве разговоре, могао би да помогне материјал који смо припремили за школе.

У једној студији која је у Великој Британији спроведена 2016. године, родитељима који су имали прилику да се упознају са књигама намењеним њиховој деци на часовима сексуалног васпитања, било је лакше јер су боље разумели тему - а имали су и више самопоуздања када је требало да разговарају са децом о сексу.

Ева Голдфраб каже да би родитељима користили и вечерњи састанци са учитељима сексуалног васпитања њихове деце који би им пружили додатне информације о томе шта ће њихова деца учити на почетку школске године.

Међународне смернице за сексуално васпитање, као што је Унесков обимни водич заснован на доказаним тезама, такође би могле да буду добар почетни корак за родитеље којима су потребни савети по питању доба детета у којем би требало отпочети разговоре.

Овај Унесков водич користи базичне, јасне идеје које се баве телом и здравим односима постепено, корак по корак, што је ефектније од једног обимног разговора о овој теми.

Тако је, на пример, за децу узраста 5-8 година, „кључна идеја да свако има право да сам одлучи ко, где и како може да додирује њихово тело".

У случају тинејџера, разговор може да обухвати дискусије која се тичу емоционалног здравља, као што је преузимање одговорности за себе и за друге, или начина како да се одбране од притиска вршњака, али и као водич за прибављање специфичних информација о кондомима и другим контрацептивним средствима.

Један од фактора за који је примећено да је изузетно моћан у сексуалном васпитању, али и да се релативно мало користи је - ужитак.

Ново, систематско истраживање здравствених интервенција које подразумевају уживање открило је да објашњавање овог осећаја у контексту секса може да охрабри тинејџере на безбедније понашање.

Програми који су људе учили о остваривању сексуалног ужитка су у већој мери промовисали коришћење кондома од оних који су били фокусирани на опасности које долазе од небезбедног секса.

„Исплати се разговарати о позитивним стварима које доноси заштита, као што је рецимо коришћење кондома које пружа забаву и ближу везу са партнером", каже Мирела Занева, једна од ауторки истраживања и доцторанд на експерименталној психологији на Универзитету у Оксфорду.

Занева је открила да се о уживању не говори много или чак уопште на часовима сексуалног васпитања.

То значи да уколико ваше дете не сазна од вас нешто о уживању током секса, велике су шансе да о томе неће сазнати ништа ни у школи.

„Врло је извесно да многи млади људи пропуштају позитивне, охрабрујуће разговоре о сексу у садашњим наставним плановима у сексуалном васпитању", каже она.

Она примећује и да пројекат Уживање, који се тиче јавног здравља и који је део истраживања, пружа велики број практичних савета о томе како би требало увести разговор о уживању у дискусије о сексу са младим људима.

„За сада докази говоре да разговор о ужитку може да помогне младим људима да се определе за безбедан секс, да више сазнају и да имају позитивнији став о самом сексу, као и да имају више сампоуздања и да буду учинковитији.

Проналажење поузданих извора

Родитељи су уобичајено примарни извор у сексуалној едукацији мале деце, али адолесценти траже више различитих извора, као што су њихови вршњаци, наставници и популарна култура.

А ни родитељи нису једини који би могли да буду мало гадљиви.

Једно истраживање спроведено у Ирској је открило да су, иако су у прошлости родитељско незнање и срамота представљали главну препреку за отворене дискусије о сексу, данас млади људи ти који спречавају овакве разговоре уз објашњење да већ знају све чињенице и да их углавном иритира и узнемирује такав разговор и да неретко не желе ни да му присуствују.

То ипак не значи да би родитељи требало да избегавају ову тему, али нам показује колико је важно да ћаскање о свему томе уобличимо на начин који ни код кога неће произвести нелагоду.

„Нека ваша деца знају унапред да желите да разговарате о нечему што је деликатно и потенцијално посрамљујуће или компликовано за разговор.

„Тако се неће осећати испрепадано и биће припремљенији за разговор са вама", каже Голдфарб.

Превазилажење те гадљивости може да представља и ослобађајуће искуство.

Након свега, секс и здрави односи - или како их фински истраживачи називају „телесне емоције" - важни су у свакој фази пунолетства.

Млади људи су тек на почетку свог путовања и имају шансу да дефинишу основне вредности, навике и приоритете који би могли да им буду од користи током целог живота и не само у интимним ситуацијама, већ и као део безбедног и промишљеног бивствовања.

Бити део таквог путовања афирмише сам живот и није нимало непријатно.

Погледајте видео о едукаторки у области сексуалног здравља

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]