Србија, секс и здравље: Повратак сифилиса, заборављене полне болести

Када се Душан Маљковић крајем прошле године тестирао на сексуално преносиве болести, то је првенствено урадио због ХИВ-а и хепатитиса.

Олакшање услед негативних резултата на ове инфекције заменило је изненађење због позитивног на сифилис.

„Скоро ништа нисам знао о њему, мислио сам да је то болест која је широким увођењем антибиотика практично искорењена", каже 47-годишњи Београђанин за ББЦ на српском.

У Србији је уочен пораст броја људи заражених сифилисом у последњих неколико година, а према последњим подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут", 2021. је забележено 238 случајева.

Истовремено, пораст броја заражених примећен је и у Хрватској, где је 2021. забележено 35 случајева ове болести.

Сифилис је болест стара више од пола миленијума.

Дерматовенеролог Милан Бјекић, из Градског завода за кожне и венеричне болести, наводи да је у последњих 10 до 20 година у читавој Европи дошло до пораста броја новоинфицираних.

Светска здравствена организација је, у извештају из августа 2022. године, истакла да се дневно региструје милион сексуално преносивих инфекција.

Додаје се да се сваке године широм света забележи 374 милиона случајева неке од четири сексуално преносиве инфекције: хламидије, гонореје, сифилиса или трихомонијазе.

Сифилис је 2021. године окарактерисан као треће обољење по учесталости на Старом континенту, подаци су Европског центра за контролу болести.

„Најугроженије категорије су млади између 15 и 24 године, мушкарци који имају секс са мушкарцима и труднице које припадају рањивим групама као што су сексуалне раднице или мигранткиње", наводи се.

Уролог Мирослав Ђорђевић, професор Медицинског факултета у Београду, наводи да сифилис још увек представља озбиљан здравствени проблем у свету.

„Поготово у слабије развијеним земљама", каже он за ББЦ на српском.

Шта је сифилис?

Душан Маљковић одмах је обавестио породицу, пријатеље и бивше партнере о резултатима, а врло брзо је одлучио да искуство уобличи у текст и подели са свима.

„Доживео сам информисање јавности као етичку обавезу и нисам ту уопште имао дилема, нико није крив зато што се разболео.

„Када сам се суочио са озбиљним последицама које болест може да има ако се не лечи правовремено, једино исправно што је било чинити јесте обавестити друге", наводи Маљковић.

Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство (ГАК) у Београду, каже да сифилис изазива бактерија латинског имена Тreponema pallidum.

„До открића пеницилина, сифилис је био неизлечива болест.

„Данас се успешно лечи антибиотицима, уколико се открије на време", наводи Стефановић за ББЦ на српском.

Највише случајева је 2021. забележено у Београду, а највећи број чине мушкарци.

Однос мушкараца и жена међу оболелима је једанаест напрема један.

Најчешће се јављао међу мушкарцима између 20 и 39 година.

Дерматовенеролог Бјекић каже да периодично долази до повећања броја случајева.

„У последње време, људи лакше налазе сексуалне партнере путем мобилних апликација.

„Ступају у ризичне сексуалне односе, без заштите", тврди Бјекић.

Маљковић признаје да је у времену пре успостављања дијагнозе ређе употребљавао кондом.

„Све сам више пристајао на то да партнери донесу одлуку да ли ће користити заштиту.

„Нисам се водио никада лажном утехом да било која полна болест неће мене да задеси, него сам се постепено прилагођавао тренду дејтинга какав влада на апликацији за геј мушкарце Грајндр", објашњава.

А то је, додаје, брз секс, без кондома и блискости.

Који су симптоми?

Болест пролази кроз неколико фаза.

„Инкубација у просеку траје три недеље након незаштићеног сексуалног односа са инфицираним партнером.

„Три недеље након односа се појављује примарна промена", наводи Бјекић.

Додаје да је она на месту контакта са партнером, најчешће на пределу гениталија, али може бити и у усној дупљи.

Стефановић каже да промене изгледају као затворене ранице или као меки, безболни чиреви, који не сврбе.

„Код жена се промене могу јавити на спољашњим деловима гениталија, али чешће у унутрашњости вагине или грлићу материце.

„Стога лако могу проћи и остати непримећене, јер су обично безболне и тешко уочљиве", објашњава Стефановић.

Код мушкараца се промене, такође, јављају на гениталном подручју.

Стефановић наводи да се најчешће појављују на пенису или испод кожице која прекрива врх пениса (препуцијум).

„И код мушкараца су ранице обично безболне, па могу остати непримећене", каже.

Бјекић истиче да су ранице на мушком полном органу ипак видљивије.

„Али ако се ранице нађу у устима, вагини или ректуму, особа не може да их примети", напомиње Бјекић.

Промене се могу јавити и на уснама, језику, крајницима и кожи различитих делова тела.

„Често је та примарна раница праћена увећањем регионалних лимфних жлезда у препонама или на врату", наводи Бјекић.

Уколико се болест не примети и не лечи, бактерије се после два месеца, путем крви, преносе по читавом организму.

„Тада инфицирани улазе у други стадијум болести, који је најчешће праћен осипом по кожи.

„Оспа је врло разнолика, може да подсећа на многе друге кожне болести, али оно што је типично јесте да се јавља на длановима или табанима", каже дерматовенеролог.

Може да дође и до опадања косе и промена на слузокожи усне дупље.

Стефановић додаје да се могу јавити умор, малаксалост, благо повишена температура, као и губитак телесне тежине.

Бјекић наводи да су тада скоро сви органи захваћени и да су носиоци у том периоду најзаразнији.

„Чак и ако се тада не лечи, све промене са коже се повлаче и болест улази у латентну фазу.

„То је стадијум у ком ви немате никакве промене на кожи или слузокожи, али у крви постоје антитела на сифилис", истиче.

Тако је и Маљковићу пронађен сифилис.

„Анализом крви је установљено да инфекцију 'носим' мање од годину дана", каже он.

Доктор Бјекић напомиње да болест после 10-20 година, код 15 одсто нелечених пацијената, може да пређе у трећи стадијум, неуросифилис.

То је узнапредовало обољење нервног система када сифилис захвати мозак или кичмену мождину.

„Он је данас ипак ређи због шире употребе антибиотика", наводи.

Гинеколог Стефановић истиче да су симптоми сифилиса у трећем стадијуму кардиолошке или офталмолошке манифестације, гуматозне промене (ране које се могу појавити на разним органима), као и неуролошки поремећаји.

Како се лечи?

Душан Маљковић је, у складу са временом које је провео заражен, примио депое пеницилина.

То су поткожне, односно интрамишићне инјекције пеницилина, који се постепено ослобађа у организму.

Стефановић објашњава да се за постављање дијагнозе користи анамнеза (историја болести), клиничка слика пацијента и лабораторијска дијагностика.

„Сифилис је могуће утврдити из урина, бриса и крви.

„Доступни су и серолошки тестови за дијагнозу сифилиса који детектују IgM и IgG антитела", каже директор Клинике за гинекологију и акушерство.

Додаје да се утврђивањем тачне антибиотске терапије, најбоље пеницилинским дериватима, сифилис најделотворније лечи.

„Смртност код нелеченог сифилиса се креће од осам до 14 одсто", наводи Стефановић.

Које су последице?

Дерматовенеролог наводи да се стерилитет код ове болести не јавља као последица.

„Особа која добије сифилис може да га пренесе сексуалним односима на партнере само годину дана.

„Изузетак чине труднице које, ако се не лече, могу да заразе плод у периоду од четири године", објашњава.

Додаје да код заражених трудница може доћи до побачаја, рођења мртвог детета или детета са знаковима урођеног сифилиса.

„Због тога је врло битно да се женама на почетку трудноће понуди да ураде тест на сифилис", истиче.

Душану Маљковићу је тешко пало и то што више, чак ни после излечења, нема могућност да даје крв.

„Разлог томе је трајно присуство антитела", наводи.

Како се преноси?

Стефановић објашњава да се болест преноси директним контактом са зараженом течношћу из отворених или скривених влажних раница на кожи и слузокожи.

„Такође се може пренети и у непосредном додиру са телесним течностима и секретима заражене особе у току сексуалног односа", истиче.

Дерматовенеролог каже да се сифилис преноси и путем инфициране крви, као и током трудноће, са мајке на дете.

Најчешће се преноси сексуалним путем, било да је у питању вагинални, анални или орални.

„Чешћи је код хомосексуалних полних односа, у случајевима изражене проституције или промискуитета", наводи уролог Ђорђевић.

Дерматовенеролог Бјекић каже да људи могу да користе кондом током вагиналног или аналног секса, али нико нема навику да користи заштиту током оралног секса.

„Људи сматрају да се болести не преносе на тај начин, тако да је то најчешће код наших пацијената и узрок настанка инфекција", каже Бјекић.

Додаје да то на неки начин објашњава и зашто се болест лако преноси.

„Такође, пљувачка је заразна код људи који су у другом стадијуму сифилиса", напомиње дерматовенеролог.

Гинеколог Стефановић истиче да се љубљење, ипак, ретко пријављује као пут преношења.

Такође, додаје да је заражавање у контакту са контаминираним предметима у теорији могуће, али да се изузетно ретко јавља.

Какве су мере превенције?

Маљковићева околина је у први мах реаговала као и он.

„Многи су се одмах боље информисали о сифилису, а и тестирали - проверавање на сваких шест месеци је једна од пракси коју треба да усвајамо.

„Реинфекција је увек могућа све док упражњавате сексуалне односе, због чега је редовност тестирања неопходна", наводи он.

Уролог Ђорђевић истиче да се превенција заснива на здравственој просвећености, коришћењу заштите и појачаним надзором у случајевима повећаног броја заражених, као што се тренутно дешава у Србији.

„Јавно пријављивање броја оболелих је један од битних етичких принципа и основа за правилно заустављање и превенцију болести.

„По томе се наша земља не разликује од других развијених држава света", каже Ђорђевић.

Доктор Стефановић истиче да је, као и код других сексуално преносивих болести, коришћење презерватива најбољи вид заштите.

„Особе код којих се утврди сифилис треба да избегавају сексуалне односе док се инфекција потпуно не излечи", напомиње.

Доктор Бјекић упозорава да је комбинација сифилиса са ХИВ инфекцијом веома опасна и да много брже може доћи до компликација.

„Сифилис је праћен раницама, а човек који живи са ХИВ-ом ће лакше преко раница пренети инфекцију на партнере.

„Важно је да такве особе бар једном у шест месеци раде скрининг тест на сифилис", каже Бјекић.

Додаје да је веома важно да се људи на време јаве лекару, како би се правовремено поставила дијагноза, а самим тим и терапија.

Све што треба да знате о вакцини против хуманог папилома вируса (ХПВ):

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]