Контрацепција и Босна: Зашто младе жене не користе заштиту у сексу

Наташа* нервозно купује жваке, марамице, па пробиотик у апотеци у Сарајеву.

Изабрала је апотеку на другом крају града од оног у којем живи.

Окреће се и тек када је сигурна да у просторији нема никога осим ње и фармацеуткиње, пита за пилуле за контрацепцију.

Апотекарка јој прво тражи рецепт од гинеколога, али, иако га Наташа има, пилуле јој не покрива здравствено осигурање, те мора да их плати.

У том тренутку у апотеку улази старији господин и Наташа истрчава, без пилула.

„Требало ми је три године да дођем до те апотеке, а онда сам изјурила из ње, као без душе", описује 22-годишња Наташа како је изгледала њена прва куповина контрацептивних пилула.

Наташа је сексуално активна од 17. године, али је контрацепцију почела да користи са 19.

Живела је у мањем граду у Босни и све јој је, каже, било проблем.

„Прво ме је било стид да одем код гинеколога, па да питам за пилуле, онда да нађем новац да могу сваког месеца да их купим и, на крају, да се одважим да стварно одем у ту апотеку", каже она.

Наташина прича није необична у Босни и Херцеговини, где свега 18 одсто људи користи контрацепцију, подаци су Контрацептивног атласа Европе који издаје Европски парламентарни форум за сексуална и репродуктивна права.

Форум су основали посланици Европског парламента.

У Великој Британији је тај проценат 74, а у Србији 49 одсто.

Тако се БиХ 2022. нашла међу три најлошије рангиране земље Европе по питању приступа контрацепцији и планирању породице које омогућава држава, одмах иза Пољске и Русије.

„БиХ не обезбеђује контрацепцију за општу популацију, као ни за младе људе или рањиве групе", каже Марина Давидашвили, директорка истраживачког одељења Форума.

Држава не омогућава, додаје она, „ни саветовање, нити пружа тачне информације људима о контрацепцији".

„Тиме утире пут митовима и непоузданим изворима, попут онлајн блогова где се људи информишу што доводи до нежељених трудноћа, а затим и до побачаја", додаје Давидашвили.

Према последњим доступним али непотпуним подацима, у БиХ се сваког дана обави 11 абортуса, што је око 4.000 на годишњем нивоу, преноси Радио Слободна Европа.

Босна и Херцеговина подељена је на два ентитета - Федерацију, у којој живе већински Бошњаци и Хрвати и Републику Српску, коју насељавају највише припадници српске националности.

Сваки ентитет има сопствене законе, па је тако и регулатива о коришћењу контрацепције различита.

У оба ентитета пилуле не могу да се добију без рецепта и коштају знатно више него у другим земљама Европе, док у Федерацији трошкове ни једне врсте пилула не покрива државно здравствено осигурање, а за хитну контрацепцију неки и даље траже рецепт.

Из Министарства здравља Федерације БиХ нису одговорили на питања ББЦ-ја о разлозима зашто се контрацепција не добија без рецепта и држава не покрива трошкове лека.

Други део проблема су „културолошке патријархалне норме које обесхрабрују жене да користе контрацепцију", каже Емина Османагић, директорка невладине организације Институт за популацију и развој, за ББЦ.

„Снажан је и утицај цркве", додаје Османагић.

Религијске заједнице углавном не одобравају коришћење контрацепције ван брака и за оне који немају децу.

Исламска заједница у БиХ одобрава контрацептивне мере „само као последњу опцију и то из здравствених разлога или паузе у зачећу, како би се посветила већа пажња другој млађој деци".

„Мислимо да је разговор о контрацепцијама излишан", каже Мустафа Прљача из Ријасета, врховног тела Исламске заједнице, за ББЦ.

„У тренутним околностима у читавој регији се суочавамо са драстичним падом наталитета, многи млади људи одлазе и почињу живети негде другде, изван наших простора", додаје.

Срамотна и прича о пилулама

Са Наташом се срећем у центру Сарајева једног ветровитог септембарског дана.

Носи књиге јер иде на факултет да учи за испитни рок.

Столови у кафићу који смо одабрали су збијени и људи около могу лако да чују наш разговор.

Наташа зато предлаже да пронађемо мирније место.

Она је апсолвенткиња на факултету у Сарајеву, али је пре четири године била тек, каже, „девојчурак из унутрашњости".

Први сексуални однос је имала у трећем разреду средње школе, са тадашњим дечком.

„Били смо ту заједно неколико месеци и ја сам се одважила да пробам. Било је лепо", каже она.

Пре секса, Наташа са момком није разговарала о контрацепцији јер ју је, каже, било срамота да то и помиње.

„После неколико пута, поменула сам кондом јер сам се уплашила да ћу затруднети, а још сам била клинка", додаје.

Момак јој је, каже, тада рекао да је изричито против кондома „јер они умањују мушкарцу ужитак и спречавају да доживи врхунац", па је Наташа почела да размишља како на други начин да спречи нежељену трудноћу.

„Пази када на полне болести нисам ни помислила", каже она, машући рукама.

Наташа објашњава да жели да исприча њено искуство да би помогла другим девојкама, као што су њој пријатељице.

Знала је да постоје пилуле за контрацепцију, али у Федерације, делу БиХ у којем она живи, није могла да добије без рецепта.

Она зато није хтела ни да размишља о одласку гинекологу док се није преселила у Сарајево.

„Место у ком сам рођена није толико мало, али се сви знају", објашњава.

Да је отишла код гинеколога и некога срела у ординацији, „сви би знали да сам имала секс", додаје.

Сигурна је да би је људи осуђивали и оговарали како је промискуитетна.

Плашила се да би ове приче могле да дођу и до њених родитеља, са којима никада није причала о сексу пре брака, али је могла да осети да они то не одобравају.

„Са пријатељицама сам релативно отворено могла да разговарам и да им се поверим", прича Наташа.

„Али све око сексуалног односа смо држале строго у тајности, па сам и момка молила да буквално никоме не прича."

Полне болести које (не) постоје у Босни

Наташа је после две године, током којих је имала незаштићене односе, отишла на први преглед у гинеколошку ординацију.

Тада су јој, каже, „лудом срећом рекли да је здрава, да нема никаквих полних болести" и преписали пилуле за контрацепцију.

„Много ми је лакше од када користим заштиту и не мислим о свим опасностима", каже Наташа.

У једној од гинеколошких ординација у Сарајеву ради и виша медицинска сестра Сејда Џино.

Она је цео радни век провела у државном Заводу за заштиту жена и материнства кантона Сарајево.

Затим је остварила право на пензију, јер је, каже, рано почела да ради, а 2006. године је отворила Саветовалиште за младе у центру Сарајева, заједно са невладиним Институтом за популацију и развој.

Џино ме уводи у просторије Саветовалишта - у првом делу је канцеларија, где обично долазе жене на разговор, а у другом гинеколошка ординација.

„Врло је тешко отићи у државну установу код гинеколога, чак и у Сарајеву, ако сте млада жена", објашњава Џино.

„Онда се тамо мешате са старијима, ко зна ко вас може видети. Зато је увек било мало младих девојака тамо."

Девојке махом долазе у ово Саветовалиште јер онда нико не зна да иду гинекологу.

„Увек могу рећи да су дошле у невладину организацију да волонтирају, на пример", додаје Џино.

Гинеколошке прегледе овде бесплатно могу да обаве девојке до 26 година.

„Пропустимо и мало старије, које нам годинама долазе, да не би ишле приватно и плаћале", каже Џино.

Азра Мехмедовић, 21-годишња студенткиња психологије и диск-џокејка, више ни не памти колико је пријатеља информисала о безбедном сексу и упутила гинекологу.

Ова је насмејана млада жена из Сарајева жели да се бави форензичком психологијом, а интересује је и учешће у раду организација за младе.

Њени вршњаци, каже, ступају у сексуалне односе „јако рано, са 14 или 15 година, али не знају пуно о заштити".

„На Балкану се нажалост не прича о томе", каже Азра.

„Ја волим да говорим о тим темама, јер мислим да могу да будем живи пример како нешто може другачије да се уради", додаје.

Азри се често дешавало да јој се пријатељица повери да њен дечко не жели да користи кондом.

„Много њих пристаје на то, при том мислећи да полно преносиве болести постоје само негде тамо далеко, у Америци или негде слично", додаје.

Азра је сексуално активна од 18. године и контрацепцију је одмах почела да користи.

Прво је користила контрацептивне пилуле, а онда је због специфичног медицинског стања, прешла на кондоме.

„Доста сам знала о томе јер су ми родитељи врло отворени, могла сам и са оцем да причам о свему", каже Азра.

„Много мојих пријатељица долази из традиционалних породица и не би им пало на памет да покрену ову тему."

Наташа је са родитељима имала потпуно другачији однос по овом питању.

„Ја нисам смела оцу ни да кажем да ми купи улошке када добијем менструацију, а камоли да поменем секс", каже она.

Надала се да ће мајка бити отворенија, али је схватила да ни са њом не може да разговара још током детињства када је чула „како коментарише понашање девојака које су имале неколико веза пре брака".

Други проблем - цена

Азра и Наташа добиле су преко потребни рецепт за пилуле за контрацепцију, али су наишле на нову препреку.

„Пилуле су јако скупе, али и кондоми и то је много тужно", каже Азра.

Када студент, додаје, плати ренту и све остало, мора да издвоји шест марака (три евра) за кутију кондома или 26 марака (13 евра) за пилуле.

Зато се контрацепција „плански купује и плански троши", каже Азра.

Наташа даје 24 марака за пилуле које пије сваког месеца јер ови лекови у Федерацији нису на листи есенцијалних, што значи да држава не покрива трошкове, чак иако жена има рецепт државне гинеколошке установе.

„Када добијем новац од родитеља за све трошкове, закинем на храни или пићу и смањим изласке, па могу да купим пилуле", каже Наташа.

Да треба родитељима да тражи конкретно новац за контрацепцију „никад је не би користила".

„Ниједан део Федерације БиХ не покрива трошкове рефундације оралних контрацептива", наводи се у Наранџастом извештају о стању људских права жена у БиХ, који су израдиле активисткиње за женска права.

Једино у западном кантону 10 се нуди један лек за који држава плаћа половину цене, додаје се у извештају.

На питање ББЦ-ја зашто жене у Федерацији немају право на бесплатне пилуле за контрацепцију из Министарства здравља овог ентитета нису одговорили.

За разлику од Федерације, други ентитет у БиХ, Република Српска, има на списку једну врсту контрацептивних пилула чије коришћење покрива Фонд здравственог осигурања.

„Овај лек је доступан на рецепт осигураницима на препоруку гинеколога", кажу из Фонда здравственог осигурања Републике Српске за ББЦ.

Азра мисли да се женама одлуком државе да не покрива трошкове за контрацепцију шаље и додатна порука.

„Када би барем једна врста пилула била бесплатна, онда бисмо и тај срам сузбили", каже.

Тако би се женама „послала порука да држава мисли да је то океј", додаје она.

Додатни проблем имају и жене које узимају хормонску терапију због других здравствених проблема, а не због спречавања зачећа.

„Ни те жене немају право да лек добију бесплатно", каже Тијана Медведец Хоџић из Институт за популацију и развој.

„Онда се испостави да нам је, на пример, кардиоваскуларно здравље битније од репродуктивног јер су лекови за срце бесплатни ако имате осигурање", додаје она.

На есенцијалној листи лекова Светске здравствене организације је 16 контрацептивних средстава, међу којима су различите пилуле за контрацепцију и хормоналну терапију, кондоми и дијафрагме.

„Европске земље, које пружају квалитетне здравствене услуге женама и омогућавају средства за контрацепцију, саветовање и информације, оснажују жене", објашњава Марина Давидашвили из Европског парламентарног форума за сексуална и репродуктивна права.

„Уколико женама дамо избор да одлучују о сопственом телу и плодности - постижемо једнакост међу половима", додаје.

Државне одлуке Босне и Херцеговине Давидашвили назива „одузимањем права женама на здравље".

Да ли жене треба да добијају боловање током менструације:

Хитна контрацепција и 'губљење образа'

Наташа никада није користила пилуле за хитну контрацепцију, које се пију одмах после незаштићеног односа.

Али не зато што је мислила да нема потребе, већ зато што никада не би смела у родном граду да их купи, а не би имала ни новца.

Пилуле за дан после се у Федерацији продају само на рецепт у државним апотекама, наводи се у Атласу контрацепције из 2020. године и Наранџастом извештају о правима жена у БиХ, али у Републици Српској могу да се купе без рецепта.

Многи фармацеути ипак продају пилуле чак иако жена нема рецепт, јер су свесни да је битно да се лек што пре попије.

У Институту за популацију и развој кажу да данас хитну контрацепцију продају и у државним и у приватним апотекама у Федерацији без рецепта.

„Пилуле за дан после начелно није могуће добити без лекарског налаза", објашњава недоумицу Селма Баџић из Центра за правну помоћ женама у Зеници.

„Ту поновно долази до изражаја сензибилност радника у апотекама", додаје Баџић.

Велику улогу у куповини и ове контрацепције, каже Баџић, игра „осећај економске независности свих оних жена".

„Систем делује обесхрабрујуће за жену, а друштво и околина прикачи јој етикету - оне која је изгубила образ", каже Баџић.

„Зато се дешавају ситуације где се жене одлуче да не купе пилулу."

У БиХ пилуле за хитну контрацепцију коштају 60 конвертибилних марака (30 евра), што је и 20 одсто скупље него у Србији.

У Мађарској и Бугарској коштају 22, а у Хрватској 25 евра, подаци су Европског удружења за хитну контрацепцију.

Пилуле за дан после, осим Пољске, могу да се купе без рецепта у свим другим земљама Европе, каже Давидашвили.

„Свако одлагање, док се тражи лекар или ако је недоступан, довешће до прекасног узимања лека и нежељене трудноће, а затим до абортуса", додаје.

Бројни међународни документи су „потврдили потребу да се осигура универзални приступ контрацепцији, информацијама и хитној контрацепцији без рецепта", каже Давидашвили.

Светска здравствена организација, додаје она, веома је јасна - информације и услуге о контрацепцији су фундаменталне за здравље и људска права.

Европски парламентарци се, каже Давидашвили, надају да ће се „Босна и Херцеговина придржавати смерница европских институција у блиској будућности".

Породица и вера

Младима у БиХ је јако скупо да купе хитну контрацепцију па се окрећу другим методама, објашњава Сејда Џино.

„Тако се испоставило да многе девојке избегавају да је пију, па чекају да виде хоће ли заиста затруднети."

Ако се трудноћа и догоди, објашњава, „многима абортус служи као контрацепција".

„Када смо тек отворили ординацију, имали бисмо до пет трудних девојака годишње, а многе су биле и млађе од 16 година", каже она.

„Ове године није било ниједног абортуса. Прошле године један."

У БиХ се сваког дана обави 11 абортуса, што је око 4.000 на годишњем нивоу, према непотпуним подацима које преноси Радио Слободна Европа.

Уколико се абортус не ради из медицинских разлога, већ одлуком пацијенткиње, трошкове не покрива држава, а они се крећу од 117 до 180 конвертибилних марака (58 до 90 евра).

Азра каже да се током епидемије корона вируса њеним вршњакињама догодило да остану у другом стању.

„То су све биле непланиране трудноће", каже она.

„Оне су се завршиле или абортусом или одустајањем од факултета и формирањем породице у тешким финансијским условима."

Вишеструки абортуси и полне болести могу да утичу и на проблеме са стерилитетом.

Не постоје званичне статистике о паровима који се боре са стерилитетом у БиХ, али је за 30 година за 20 одсто опао просечан број деце које роди жена у овој земљи, подаци су Светске банке.

„Велики број парова има проблем са стерилитетом", каже Тијана Медведец Хоџић.

„Имамо проблем и са абортусима и нелеченим полним болестима", додаје.

Тако се испостави, каже она, да су парови принуђени да иду на скупе и мукотрпне процесе вештачке оплодње када желе дете.

Неки млади не користе заштиту током сексуалног односа, додаје Азра, и из верских убеђења.

Иако је секс пре брака противан учењу све три доминантне вере у Босни и Херцеговини - католичкој, православној и исламској, Азра често чује да млади и пре брака помињу веру као разлог „зашто неће да ставе кондом или пију пилуле".

На питање о контрацепцији, нису одговорили из Католичке и Православне цркве у БиХ.

Из Ријасета Исламске заједнице у БиХ су у писаном одговору рекли да „подржавају рађање и подстичу га, уз вођење рачуна о могућностима да се деци пружи оно што је неопходно за њихов здрав развој и оспособљавање за живот".

Коначно у апотеци, али шта даље

Азра често купује кондоме или пилуле за дан после уместо вршњакиња.

„Криво ми је јер је прича о сексуалном здрављу нешто лепо", каже она.

„Треба да нам буде угођај што упознајемо себе."

Верује да стигма почиње у породици, али се наставља у школи.

„Дечаци изађу напоље када девојчице причају о менструацији", додаје Азра.

Наташа каже да „жели да верује" да ће користити пилуле док не буде желела децу.

„Да се вратим да живим у месту рођења, долазила бих у Сарајево да купујем пилуле", додаје.

Контрацепција представља дугорочно планирање породице, каже Тијана Медведец Хоџић.

„Ако се не помогне младим људима - испадне да је после скупља пита него тепсија."

Наташа и Азра долазе из различитих средина и имале су потпуно другачије искуство са контрацепцијом и прихватањем околине.

Данас су обе задовољне заштитом коју користе.

„Можда млади људи не могу да промене родитеље и околину, али могу да се информишу", каже Азра.

„Јер, ако знају где могу да добију помоћ, њихов проблем је решен."

*Име саговорнице је промењено због заштите идентитета

Како настаје стерилитет:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]