Балкан, жене и трансродност: Због чега се лекови за подизање нивоа естрогена не издају на рецепт

Већ девет година, трансродне жене, жене са одстрањеном материцом и оне које су прошле менопаузу морају да се довијају како да набаве лек који им помаже да остану здраве - естрадиол и ампуле естрадиол валерате.

Ови лекови подижу ниво естрогена, али их није могуће купити у Србији, бар не легалним путем.

Естроген је женски полни хормон који условљава раст и развој полних органа, репродукцију и обликовање коштаног система.

Жена са трансродним искуством Хелена Вуковић, објашњава да њено тело, после операције корекције пола из мушког у женски, не лучи естроген, те да је приморана да „свесно учествује у сивој економији" куповином лека за подизање нивоа овог хормона на „црном" тржишту.

„То радим да бих опстала", каже она за ББЦ на српском.

Заштитник грађана је у уторак, 27. јула, затражио од Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) да се ови лекови издају на терет обавезног здравственог осигурања, односно на рецепт.

РФЗО има 60 дана да одговори на препоруку Заштитника грађана.

Из РФЗО до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ новинара да ли ће се овај лек ускоро наћи на листи оних који се издају на рецепт.

У чему је проблем?

Фармацеутска компанија Галеника престала је да производи ове лекове 2012. године.

Тада почињу проблеми свих жена којима је он неопходан.

Заштитник грађана у препоруци РФЗО-у истиче да се ови лекови не могу наћи у Србији од 2012.

Трансродна жена, уметница Соња Сајзор каже да се од тада лекови илегално увозе углавном из Аустрије и „продају по ненормалним ценама".

„Лек који је раније био 200 динара, сад је између 1.000 и 1.200 динара. Ти хормони су скупи, ми се стално 'крпимо'", каже Соња за ББЦ на српском.

Узимање терапије је свакодневно, а Сајзор објашњава да им је потребно између три до четири кутије месечно.

„Потрошим око 4.000 динара месечно само на естроген", наводи Соња.

С почетком пандемије корона вируса и затварањем граница, ситуација се погоршала, па је набавка ових лекова постала још тежи задатак.

Упознајте Александра Сича - првог трансродног јутјубера у Србији:

Милан Агата Ђурић, једна од оснивачица Центра за права ЛГБТ+ особа Гетен, каже да је проблем и у томе што су трансродне жене вишеструко дискриминисане.

„Оне су једна од најрањивијих и осетљивијих група у становништву.

„Резултат тога је сиромаштво и висок степен незапослености", каже она за ББЦ на српском.

Истиче да трансродне жене морају да пију хормоне до краја живота.

Осим што их нема у апотекама, жене морају да их плаћају из сопственог џепа.

Заштитник грађана Зоран Пашалић још пре две године покренуо је поступак контроле правилности и законитости рада органа надлежних за ову област.

Међутим, у априлу ове године добио је одговор Централне комисије за лекове Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) у којем обавештавају да су одложили да се изјасне о овом питању.

Као разлог наводе „мали број пацијената који би били кандидати за ове лекове".

Матија Стефановић из Прајд инфо центра каже да не разуме шта значи „мали број пацијената".

„Тај број уопште није мали.

„Том логиком, ако имамо три особе које болују од неке болести, нека њих нек се муче јер их је премало", каже он за ББЦ на српском.

Наводи да је, на пример, хормон тестостерон, који користе не само трансродни мушкарци, него и бодибилдери, доступан на рецепт и веома јефтин.

„Разлог томе јесте што се производи у Србији, што није случај за женским хормонима", наводи.

Милан Агата Ђурић каже да се дешавало да и их „као ЛГБТ+ организацију зову чак и цис жене (особе које су рођене као жене и тако се идентификују)".

„Питају нас где могу да набаве хормоне јер знају да се тиме бавимо", наводи.

Хелена Вуковић поздравља захтев Заштитника грађана упућеног Републичком фонду здравственог осигурања да се ови лекови издају на рецепт, али подсећа да тај захтев ипак није законски обавезујућ.

„Страшно је што РФЗО не признаје нешто што је доживотна терапија.

„Ми смо осуђене да доживотно користимо те хормоне", каже.

Додаје да је то као да имате дијабетес и узимате инсулин да бисте могли нормално да живите.

Недостатак хормона утиче и на ментално здравље

Нора Јанковић каже да ови лекови трансродним женама, осим нормалног функционисања организма, доприносе и да физички изгледају онако како се осећају и доживљавају.

„Хормони утичу на женствени изглед целог тела, самим тим нам наше тело постаје много пријемчивије, односно познатије.

„Омогућавају нам да у друштву можемо да се представљамо и градимо односе као жене, као оно што јесмо", каже ова трансродна жена за ББЦ на српском.

То уједно утиче и на ментално здравље.

Национално истраживање менталног здравља младих ЛГБТ+ особа у Сједињеним Америчким Државама показало је да се 48 одсто геј мушкараца, лезбејки, бисексуалних и трансродних људи у последњих 12 месеци самоповређивало.

О самоубиству је размишљало 40 одсто.

Нора каже да су хормони изузетно значајни и за опште здравље, како физичко, тако и ментално.

„То говоре и статистике о стопи суицида.

„Јасно је да су ти хормони неопходни и самим тим верујем да би требало да буду бесплатни", каже.

Како је на Балкану?

Да је приступ хормонској терапији за трансродне особе у региону и даље компликован, кажу и из организације Транс мрежа Балкан из Хрватске.

„У већини случајева, особе морају добити зелено светло од психолога и психијатра како би могле отићи код ендокринолога који им преписује потребне хормоне.

„У великом броју држава хормони се не терете о трошку здравственог осигурања, а у неким земљама уопште нису ни доступни за куповину због чега су многе особе приморане да набављају терапију преко границе или 'на црном тржишту'", кажу из Транс мреже Балкан за ББЦ на српском.

Процес психолошке процене може трајати и до неколико година, наводе, а чињеница да је сама набавка веома велики трошак беспотребно ствара додатни терет.

„У Хрватској питање продаје и куповине хормона није у потпуности регулисано, те се најчешће плаћа.

„С друге стране, у Словенији су ове здравствене услуге бесплатне за лица која су прошла све неопходне прегледе и која имају основно и допунско здравствено осигурање", наводе.

Из организације Спектра, једине која се у Црној Гори бави заштитом и промоцијом људских права трансродних, родно варијантних и интерполних особа, кажу да је код њих ситуација иста као и у Србији.

„Стање се не мења, иако смо више пута апеловали на надлежне.

„Када је реч о Босни и Херцеговини, ништа није регулисано по том питању, знамо да они набављају терапију из других земаља", наводе из црногорске организације за ББЦ на српском.

Када је у питању Северна Македонија, Лила Милић из организације Трансформа, која се бави заштитом и унапређењем права трансродних особа у тој земљи, каже да лекови са естрогеном могу да се добију на рецепт.

„Међутим, за тај лек који је доступан постоје индиције да није здрав.

„Зато трансродне жене у Северној Македонији купују други лек који не иде преко здравственог осигурања, него га плаћају саме", наводи она.

Трансродни мушкарац са Косова Ленди Мустафа каже да је пролазак кроз хормонску терапију на Косову готово немогућ.

„Није да није дозвољено, али потребне услуге су ограничене или, рецимо, готово непостојеће", наводи.

Каже да је психолошки преглед доступан, али да сте после тога „заглављени".

„Да бисмо добили ендокринолошке услуге за праћење терапије и процеса, морамо или да отпутујемо у Србију или у Северну Македонију.

„Терапија није укључена у здравствено осигурање, јер још увек немамо никакво јавно здравствено осигурање на Косову", наводи.

Каже да је хормонска терапија за трансродне мушкарце доступна у свим апотекама, али да је трансродним женама мало теже да пронађу блокаторе тестостерона и естроген.

Дрег краљице из Београда и Приштине које руше поделе:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]