ЛГБТ и Балкан: Од забране до полуслободе

Како би се њихов глас чуо, припадници ЛГБТ заједнице на Балкану морали су да дочекају нови миленијум.

После ратова, инфлација, санкција и других потешкоћа које су девесетих година захватиле регион, тек је 21. век отворио пут борби за ЛГБТ права.

Из конференцијских сала, активизам је полако прелазио на улице.

Сада свака од престоница држава у региону има Прајд, организују се фестивали и радионице. Али није одувек било тако и још је дуг пут према остварењу свих права и слобода ЛГБТ заједнице.

Шта све не можете као припадник ЛГБТ заједнице на Балкану

Иако се у већини држава од средине 1990-тих година истополни односи не сматрају кривичним делом, Западни Балкан је још далеко од истополних бракова.

Све до 31. јануара 2023, када је у Словенијиступио на снагу закон којим се дозвољавају истополни бракови, као и усвајање деце у истим, овај облик заједнице за ЛГБТ људе није био дозвољен ни у једној од држава у региону.

За то време, ЛГБТ заједница у Србији више од 12 година чека да добије своја права у законском облику.

Толико је прошло од када је 2010. године урађен први нацрт Закона o регистрованим истополним заједницама у земљи.

Србија је доношењу закона најближа била 2021. године, када су из Министарства за људска и мањинска права покренули процедуру за усвајање закона.

Та процедура је сада враћена на почетак, иако је документ одавно у фази нацрта закона и предат је Влади Србије, пренео је лист Данас у јуну 2022.

Пре тога, ситуација је била боља у Хрватској, где је 2014. године донет Закон о животном партнерству и истополним паровима којим је омогућено склапање животног партнерства, по ком имају иста законска права као и хетеросексуалне особе у браку.

Положај ЛГБТ људи на Балкану нешто се побољшао у јулу 2020. када је Црна Гора изгласала Закон о животном партнерству истополних парова, који за ову популацију предвиђа иста права која имају и хетеросексуални парови, као и да ће истополни партнери моћи да остварују права из здравствене и социјалне заштите.

Прво истополно партнерство у Црној Гори склопљено је 25. јула 2021. године.

Могућност усвајања деце је ускраћена истополним паровима у Хрватској, као и у Црној Гори.

Ипак, пресудом Вишег управног суда Хрватске 2022, једном геј пару омогућено је да се пријаве за усвајање деце, што су многи описали као „историјску пресуду" која је и другим истополним паровима отворила врата да започну исти процес.

Закон о истополном браку

За већину геј људи у Србији родитељство је недостижно - неудате жене не могу на вештачку оплодњу, сурогат мајчинство је забрањено, а онима који нису у браку скоро је немогуће да усвоје дете.

Вест да је премијерка Србије Ана Брнабић добила дете са партнерком Милицом Ђурђић, изазвала је реакције ЛГБТ заједнице у Србији.

„Битно је честитати председници Владе рођење детета. Али ово је, на жалост, само још један пример у којем видимо да је родитељство право које немају сви", изјавила је раније ове године за ББЦ Јованка Тодоровић из Центра за промоцију ЛГБТ права Гејтен.

Колико су припадници ЛГБТ заједнице дискриминисани у земљама Западног Балкана?

Иако је у свакој од ових држава током година усвојен Закон о забрани дискриминације, који, између осталог, забрањује дискриминацију на основу сексуалног опредељења, ЛГБТ заједница је међу највише изложенима овом делу.

Према извештају Програма Уједињених нација за развој (УНДП) за 2017. годину, ЛГБТ популација је једна од најдискримисанијих група у Србији.

„Грађани Србије имају највећу социјалну дистанцу у односу на ЛГБТ особе, а подједнака дистанца постоји према ЛГБТ особама у оквиру породице", наводи се у извештају.

Законом из 2009. забрањује се дискриминација по основу сексуалне оријентације и родног идентитета. Држава се такође обавезала скоро свим споразумима УН из области људских права, Европском конвенцијом о људским правима и бројним конвенцијама Савета Европе.

Међутим, како се наводи у извештају, „међународне организације, државне институције за заштиту људских права и НВО указују на проблеме слабе и неконзистентне заштите права ЛГБТ особа у пракси".

У Хрватској је такође забележен „даљи пораст дискриминаторног говора и пракси десно-радикалних саборских заступника те представника клеро-фашистичких организација и иницијатива", наводи се у извештају за 2018. загребачког Прајда.

Они су „у јавним иступима у 2018. години ширили хистерију 'родне идеологије' чиме су патологизовали трансродне особе, те неуједначавањем законских прописа искључивали животне партнере и партнерке", пише у извештају.

Забрана дискриминације ЛГБТ особа у Босни регулисана је Законом о равноправности сполова у БиХ из 2003. године и Законом о забрани дискриминације из 2009.

И поред закона, оцена Сарајевског отвореног центра у Розе извештају за 2019. је да је „институционални оквир за заштиту од дискриминације и даље изразито слаб".

Министарство за људска права и избеглице је 2017. израдило и ентитетским владама упутило Нацрт акционог плана за равноправност ЛГБТ особа у Босни и Херцеговини 2018-2020.

У извештају се закључује да благи напредак на овом пољу јесте постигнут, али да није извесно када ће доћи до усвајања.

Црногорски парламент је 2010. донео Закон о забрaни дискриминације, исте године кад и Албанија, док је Косово овај закон усвојило 2004.

Анти-дискриминациони закон у Северној Македонији постоји тек од 2019.

Према извештају скопског ЛГБТИ Центра за подршку и друштво ослобођено од дискриминације, види се напредак у овом пољу.

„Ипак, забележен је и повећан број случајева говора мржње, паралелно са повећањем видљивости припадника ЛГБТИ заједнице", наводи се у извештају.

Насиље и говор мржње још увек међу главним проблемима

Без обзира на напретке у области законодавства и на успешно организовање Прајд шетњи у градовима широм региона, насиље је један од главних проблема са којим се суочавају припадници ЛГБТ заједнице.

Сексуална оријентација и родни идентитет били су мотив за 42 случаја насиља и дискриминације у Србији која је организација Да се зна забележила у 2018. години. Број напада који је пријављен овој организацији тридесет одсто је виши него годину дана раније.

„Можда смо охрабрили већи број људи да пријаве насиље, али сигуран сам да је број непријављених случајева и даље висок и црн", изјавио је у јуну за ББЦ на српском Милош Ковачевић, аутор истраживања које бележи противправна поступања против припадника ЛГБТ популације.

Прва кривична пресуда у Србији којом је мотив мржње узет у обзир приликом одмеравања казне за кривично дело донета је 2. новембра 2018. године.

Према подацима организације Human Rights Watch из 2017, Сарајевски отворени центар је током те године забележио 39 случајева говора мржње, углавном на друштвеним мрежама и онлајн порталима, седам случајева дискриминације и 23 случаја злочина из мржње над ЛГБТ особама.

Наредне године је документовано 39 случајева говора мржње и позивања на насиље и мржњу, те 33 случаја кривичних дела и инцидената мотивисаних предрасудама.

ЛГБТ Форум Прогрес, организација која се бави промоцијом и заштитом људских права, као и унапређењем квалитета живота ЛГБТ особа у Црној Гори, од 2011. спроводи систематски мониторинг друштвеног прихватања ЛГБТ особа - односно случајева насиља, дискриминације, говора и злочина из мржње почињених над ЛГБТ заједницом.

Према извештају из 2018, Управи полиције и државним тужилаштвима, у периоду од 1. октобра 2016 до 1. октобра 2017, поднето је укупно 239 случајева. За свега 18 случајева су поднети захтеви за прекршајни поступак, од којих је седам окончано.

Ситуација у Хрватској се побољшава, и према извештају Загреб Прајда, током 2018. године није било пријава случајева злочина из мржње против ЛГБТ особа.

„Но, пратимо и пружамо подршку особама чији случајеви и након неколико година немају судски епилог због неделотворног и спорог судског процеса", пише у извештају.

У Северној Македонији су током 2018. забележена 43 случаја говора мржње, говоре подаци годишњег извештаја о људским правима ЛГБТ припадника који је урадила организација ILGA - Europe.

Иста организација пратила је и ситуацију на Косову и у Албанији.

„Борци за људска права, нарочито ЛГБТ активисти, били су мете претњи и говора мржње на интернету. Ипак, током 2018. године није забележен ниједан случај физичког напада на активисте на Косову", наводи се у извештају.

Током 2018. у Албанији је забележено 45 случајева злочина из мржње према припадницима ЛГБТ заједнице. Полиција није истражила ниједан од ових случајева. У једном од случајева, полицајац је затражио да жртва, транс жена, повуче жалбу, гарантујући јој безбедност. Иста особа ја нападнута две недеље касније. У питању је био исти нападач.

Прајд - Све их је више, све су безбеднији

Неки од првих покушаја Прајда на Балкану са почетка двехиљадитих завршавали су се насиљем, да би потом уследиле забране одржавања из безбедносних разлога.

Парада поноса у Београду 2001. окончана је крвопролићем, када су учеснике напали чланови десничарских група.

Све до 2010, Прајд није одржаван из безбедносних разлога. Тада су ЛГБТ активисти прошетали Београдом, окружени полицијским кордоном, док су изван заштићеног круга хулигани демолирали центар града.

Том приликом је повређено више десетина грађана и полицајаца.

Припадници ЛГБТ заједнице и активисти поново „из безбедносних разлога" нису шетали све до 2014. године - са изузетком 2013. године када је организована протестна поноћна шетња - када Прајд почиње редовно да се одржава у Београду, без инцидената.

Београд сада има два Прајда. Поред јунског, у септембру се одржава и такозвана Парада поноса.

У мају ове године одржана је и прва Недеља поноса у Новом Саду.

Најдужу историју Прајд шетњи има Хрватска, где је прва Поворка Поноса одржана у Загребу 2002.

До сада је у хрватској престоници одржано 18 Поворки поноса, а поред Загреба, од 2011. се шета и у Сплиту.

У Црној Гори је Парада поноса први пут одржана у јулу 2013. у Будви, да би већ октобра исте године уследило окупљање у Подгорици. Од тада се Парада поноса редовно одржава, са изузетком Прајда у Никшићу који је забрањен 2015.

Исте године кад и Будва, и Тирана је добила први Прајд.

Косово такође има Параду поноса која се од 2017. одржава без инцидената у Приштини.

Скопље је 29. јуна ове године први пут обојено дугиним бојама. Више од хиљаду људи учествовало је на Скопље прајду - првој Паради поноса у Северној Македонији.

Председник владе Северне Македоније подршку је пружио преко друштвених мрежа, док је певачица Тамара Тодевска песму Поносна посветила учесницима првог Прајда.

Али није Северна Македонија једина држава у региону која је ове године добила Прајд - за 8. септембар најављена је и прва Поворка поноса у Сарајеву.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]