Србија, мушкарци и здравље: „На преглед код уролога се одлази кришом"

„Скините доњи веш" - реченица је лекара од које многи мушкарци беже.

Док су одласци код зубара, офтамолога или лекара опште праксе уобичајена ствар, уролог је многима непознаница.

Недавно је и Петар Алимпијевић посетио уролога први пут у животу.

„О томе се не говори много, нити се разговара са пријатељима.

„Одлазак код уролога је табу тема и велика траума за сваког мушкарца - и за мене је тако било", каже он за ББЦ на српском.

За разлику од девојчица са којима се у основној школи барем разговара о менструацији, психијатар Небојша Барачков каже да се са дечацима ништа не ради.

„Они обично имају слободан час кад се са девојчицама прича о менструацији и неким здравственим проблемима.

„Дечацима тада кажу да иду да играју фудбал - таман нам је тако и у друштву када је здравље у питању", каже Барачков за ББЦ на српском.

„Само мачо мушкарац је прави мушкарац"

Репродуктивно, поред менталог здравља, обавијено је и даље велом стигме.

Сексуалност је у српском друштву одувек табу, каже Барачков, који је и секретар сексолошке секције Друштва лекара Војводине Српског лекарског друштва.

„То видимо по многим параметрима, почевши од тога да смо избегли увођење сексуалног образовања у основне и средње школе.

„Зато имамо табу и око ове медицинске ствари", наводи.

Каже да се о здравственим проблемима у вези са сексуалношћу или менталним здрављем не говори.

„То се не дели ни са ким, а скрива се чак и од најближих пријатеља.

„Медији и популарна културу на овом простору намећу као императив неки мачо стил - да је мушкарац, између осталог, успешан у сексуалном смислу", наводи.

Због тога је, каже, мушкарцу много тешко да призна себи или окружењу да има проблем уролошке природе - односно да „не иде све како би требало".

„Најчешће, и код уролога и код психијатра долазе тајно.

„Дешава се да уопште ни не траже помоћ, док проблем не нарасте до те мере да не може више да се избегава", каже.

Један од оних који никада нису посетили уролога је и Вељко Матић.

Каже да није имао потребу за тим.

„Наравно у томе има и срамоте.

„Зато што долазим из малог места и моја породица познаје главног уролога", наводи Матић за ББЦ на српском.

Ипак, отишао би уколико би му се нешто десило.

„Сад се ништа не дешава и немам потребу да експериментишем и идем по лекарима", каже.

Присећа се да су недавно у друштву сазнали да је њихов веома млад познаник добио рак тестиса, стога су скоро сви из мушког дела друштва већ сутрадан отишли на преглед.

„Међутим, у друштву немам са ким да причам о томе.

„Било је тренутака да причамо о сексуалним односима и проблемима, али не о томе - одлазак код уролога на преглед није тема о којој се прича", каже.

Како жене гледају на гинекологе?

За разлику од мушкараца, женско репродуктивно здравље чешће је заступљено у медијима.

Матић каже да има утисак да је код девојака другачије, да се сматра да мораш да идеш код гинеколога.

То потврђује и 27-годишња Нина Дунђерски, наводећи да се отвореним разговорима у друштву, као и личним примером, може довести до промена када је реч о здрављу.

„Могу отворено да причам и причам, највише из разлога јер још постоји велики број младих девојака. жена, чак и оних које су рађале а које не иду код гинеколога или никада нису ни биле, што је страшно", наводи она за ББЦ на српском.

Редовно иде на контроле, једном годишње, како би знала да је све у реду, да ли се дешавају неке промене и ради тестова.

То је научила из маминог примера.

„Мама ми је говорила колико су посете гинекологу битне, чак ме је и водила са собом кад је ишла на контроле, а ја сам била у чекаоници.

„А откако сам ступила у сексуалне односе, идем редовно на контроле", каже Дунђерски.

Зашто би о уролошким прегледима требало да се прича?

Рана дијагноза од велике је важности за исход лечења - правило које важи не само код уролога.

Асистент др сци. мед. Урош Бабић каже да је важно да мушкарци одлазе код уролога, како на систематске тако и на друге прегледе.

„Сигурно да рана дијагноза болести које су малигног карактера побољшава прогнозу.

„Код неких пацијената је чак могуће потпуно излечење у зависности од тога у ком је стадијуму болест откривена", каже уролог Бабић.

Постоји неколико малигних обољења на које би требало да се пази.

Бабић истиче да је рак простате на другом месту по учесталости међу карциномима код мушкараца.

„У неким земљама се практикују скрининг програми, где би сви мушкарци старији од 50 година требало да оду на превентивни преглед.

„Међутим, уролошки пацијенти су различитог животног доба", каже.

Додаје да се рак тестиса јавља у трећој и четвртој деценији живота код мушкараца.

Како је ББЦ раније писао, око 90 одсто случајева буде излечено, а код оних где је рак откривен у раној фази та бројка достиже и 99 одсто.

Типични симптоми су бол, оток, као и свака промена у облику и текстури тестиса.

Поред тога, превентивним прегледом код уролога може да се открије и карцином бубрега.

Да ли је касно јавити се лекару тек кад се осете тегобе?

Алимпијевић је лекару отишао тек пошто се појавио „симптом".

„Верујем да многи мушкарци, када се појави проблем који захтева одлазак код уролога, радије посежу за гуглањем дијагнозе уместо да решење потраже код лекара.

„Ипак, схватио сам да одлазак код лекара не може да има лоше последице по здравље, док одлагање прегледа и те како може да га наруши", каже.

Дијагностификована му је блага упала простате.

„Размишљао сам о различитим црним сценаријима и потенцијалним исходима прегледа, али кад сам чуо дијагнозу осетио сам олакшање.

„Није ми било свеједно, али сам био поносан на себе", каже.

Уролог Бабић каже да симптоми не морају да буду разлог јављања на преглед.

Обично су тегобе различите, али Бабић саветује да су симптоми који би требало пацијента да одведу на преглед код уролога појава крви у урину која није праћена боловима и другим знаковима.

„Тај симптом је кардинални знак за карцином мокраћне бешике.

„Крв у урину је такође карактеристична за туморе бубрега, по много основа је важно такву појаву испитати - утврдити присуство или одсуство било каквог малигнитета", наводи.

Са друге стране, рак простате не мора нужно да буде повезан са неким поремећајима мокрења.

Бабић каже да је углавном бенигно увећање простате повезано са поремећајима мокрења - учестали одлазак у тоалет, слаб млаз, осећај непражњења, често мокрење ноћу, док рак простате може бити асимптоматски једно време.

Шта када је полна болест у питању?

Оваква ситуација за пацијента представља још један слој табуа.

„Полне болести су за пацијенте непријатне из разлога што је код нас здравствена посвећеност на неком скромном нивоу, а иначе су то обичне болести.

„Не треба да због тога некоме буде непријатно, а лекару наравно да то не представља нелагоду", каже Бабић.

Као најчешће издваја уретритис - запаљење мокраћне цеви изазвано сексуално преносивим бактеријама као што су хламидија, микоплазма и уреаплазма.

„Ту су и разне болести које су карактеристичне за кожу, тј. слузокожу спољашњих гениталија попут кондилома, молуске и херпеса.

„То су углавном сексуално преносиве вирусне болести", објашњава.

Врло је битно лечити болести на време.

Бабић каже да одлагање лечења може имати последице на фертилни потенцијал јединки, тј. да се код пацијента не би нарушила могућност за стварање потомства.

„Индикација за тестирање постоји уколико се деси некакав догађај који претпоставља могућност за добијање сексуално преносиве боелсти, као што је практиковање незаштићених сексуалних односа.

„Неки мушкарци тестирање раде периодично и самоиницијативно, али код већине се за таквим прегледима јавља потреба кад дође до неких симптома - да ли код њих или код партнерке", наводи.

Из искуства, додаје, тестирање није самоиницијативно, него нужно.

Како преглед изгледа?

Сексуално преносиве болести подразумевају преглед спољашњих гениталија.

Ако је у питању бактериолошко испитивање на присуство одређених бактерија, рецимо у уринарном тракту, ти прегледи се могу радити брисом уретре.

То је мало непријатан преглед, али када је нужан то је неизбежно.

Брисеви се могу у неким ситуацијама заменити различитим серолошким прегледима, из крви или чак урина.

То је мање инвазивно, али се често плаћа скупље.

То су углавном прегледи који подразумевају сексуално преносиве болести.

Везано за преглед простате, бешике и осталих органа уринарног тракта, то је ултразвучни преглед, код мушкараца ректални преглед простате, тумор маркер, преглед седимента урина, уринокултуре и томе слично.

Извор:др сци. мед. Урош Бабић, уролог

Бабић истиче да је битно да пацијенти чују и да су упознати с тиме да те болести нису табу.

„То нису трагичне болести него оне које угрожавају опште здравље и нарушавају квалитет живота.

„Сходно томе, постоји потреба да се јаве лекару због симптома, што је нормално", наводи.

Како још кондоми могу да се користе?

Образовањем до рушења табуа

„Никада ни са једним пријатељем нисам разговарао о одласку код уролога", каже Алимпијевић.

Алимпијевић сматра да је одлазак код уролога искључиво „проблем психе и некаквих мушких уверења".

„То су последице стереотипа наметнутих друштвом у којем живимо и ћутања о проблемима који погађају сваког мушкарца", каже.

Психијатар Барачков каже да је реч о недостатку неговања здравствене културе од раних узраста.

„Најбитније је да се деца већ од вртића науче да је нормално ићи код зубара и код лекара и обављати здравствене прегледе.

„Те неке ствари се не промовишу ни кроз медије, а ни кроз неке едукативне ствари које би могле да иду на телевизији", наводи.

Објашњава да је популаризација кроз медије јако битна.

„Треба подсећати људе, што више причамо, више ће људи помислити - па можда мени треба помоћ и постоји шанса да ће се јавити лекару", наводи.

Путем медија би, каже Барачков, мушкарци могли да се образују у вези са за здравственом културом.

„Када немамо неговање здравствене културе, имамо једну заосталу средину.

„Потребно је улагати у образовање о здрављу, али и превенцију - тек тада може бити боље након одређеног времена", сматра.

Додаје да нема осмишљене системске акције којом би се популарисали здравствени прегледи, али да је ипак мало боља ситуација када је у питању женско здравље.

„Код жена се бар донекле ради на томе, зато што се не може заобићи чињеница да девојчице већ у основној школи добијају менструацију", каже Барачков.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]