Сингапур и медицина: Зашто је све више кратковидих

Током 80-их и 90-их година прошлог века, родитељи у Сингапуру су почели да примећују забрињавајуће промене код деце.

Генерално, живот ове мале, тропске нације се у то време рапидно поправљао.

Све боље образовање је пре свега мењало генерацију и отварало врата просперитету, али уз све то, појавио се и један мање позитиван тренд: све више и више деце је патило од кратковидости.

Нико није био у стању да заустави ову националну кризу.

Стопа раста кратковидости - познате и као миопија - је незаустављиво расла.

Данас, стопа миопије у Сингапуру износи око 89 одсто код млађих одраслих људи и због ње овај град носи надимак ,,светске престонице миопије".

„Бавимо се овим већ 20 година, тако да смо већ огуглали на све то", каже Одри Чија, ванредна професорка и консултанткиња у сингапурском Националном очном центру (СНЕЦ).

„Данас су скоро сви у Сингапуру кратковиди".

Оно што се догодило у Сингапуру, данас се, чини се, дешава широм света.

Земље са наизглед потпуно другачијим животним стилом уједињене су око овог запањујућег феномена: експлозивног раста кратковидости.

У Сједињеним Државама око 40 одсто одраслих особа пати од кратковидости, што је пораст у односу на 1971. када је 25 одсто људи боловало од истог обољења.

Сличан раст се бележи и у Великој Британији, али све то није ни близу у поређењу са оним што се дешава тинејџерима и млађим одраслим особама у Јужној Кореји, Тајвану и континенталној Кини у којима је распрострањеност миопије достигла стопу која се креће између 84 и 97 одсто.

Ако се овакви трендови наставе, половина светске популације ће до 2050. бити кратковида, а проблем се шири и убрзава више него икада.

Мијопија је драматично порасла и међу децом у Кини и стигла до стопе од 76-90 одсто код мало старије школске деце.

„Раст је екстремно висок", каже Чија.

На први поглед, цела ова ствар са светском кратковидошћу не звучи као огроман проблем.

На крају крајева, када се неко мучи да види ствари на даљину, јасно нам је како се решава тај проблем - наочарима, али истраживачи упозоравају да миопија није само бенигна зачкољица.

Она је, на пример, један од главних узрока погоршања вида и слепила.

А код деце, код које је потребно неко време да би се тај проблем видео, она може утицати на њихову способност да уче у школи и да уживају у свакодневном животу, али и да укаже на будуће проблеме са видом.

Да ствари буду још горе, док је типичан узраст када деца почињу да развијају мијопију између осме и 12. године, сада деца постају кратковида још раније.

Што се раније развије кратковидост, већа је вероватноћа да ће она годинама бити све драстичнија и да на крају може да угрози вид изазивајући проблеме који се тичу различитих делова ока и узрокујући глаукому, аблацију мрежњаче, катаракту и дегенерацију жуте мрље.

Како објашњавамо ову глобалну очну кризу?

Генетика овде игра веома малу улогу.

Иако миопија у породичној историји повећава ризик да ће је и дете развити, чисто генетски случајеви су ретки, каже Нима Горбани-Мођарад, предавач на Универзитету Бредфорд у Великој Британији и оптометриста.

Насупрот томе, сматра се да фактори које производи стил живота имају много већи значај, нарочито смањено време боравка напољу или фокусирање на блиске објекте у дужем временском периоду, као у случају читања.

Ови фактори помажу у схватању тога да је један, иначе позитиван тренд у животу деце, нехотично погоршао стање и раширио миопију - образовање.

Наравно, образовање само по себи, у смислу откривања света и сопственог оснаживања кроз знање и вештине, не изазива очне болести.

Образовање је повезано са многим позитивним и мерљивим здравственим ефектима, али начин на који деца стичу образовање у модерном свету, са нагласком на дуге сате проведене у учионицама, истрајно угрожава њихове очи.

„Показано је да едукација изазива кратковидост", каже Горбани-Мођарад, осврћући се на вишегодишње образовање.

„Не знамо шта у вези образовања - сумњамо на читање и превише времена проведеног унутра. Свака година образовања повећава очекивани број нових случајева кратковидости".

Погледајте и видео: Девојчица тражила од Дизнија више јуњакиња са наочарима - прошетала црвеним тепихом

Образовни парадокс

Горбани-Мођарад је заједно са колегама проучавао ефекте образовања, мереног школским годинама, на миопију, проучавајући утицај закона који је померио излазно годиште из школе са 15 на 16, током 70-их година.

„На графиконима се буквално појављује испупчење код додате школске године. А сада, када је излазно годиште у Великој Британији 18 година, питам се на шта ћемо све набасати", каже он.

Да бисмо схватили ову изненађујућу везу, не би било лоше да анализирамо начин на који се миопија уопште развија.

Многа новорођена деца живот започињу са дуговидошћу.

Током прве године живота очи се природно развијају, па се дуговидост своди на тај ниво да њихов вид постаје скоро савршен.

Ипак, у неким случајевима очи не престају да расту и тада се развија кратковидост.

Очна јабучица се превише издужује да би могла да разликује објекте у даљини без помоћи корективних мера као што је ношење наочара.

„Свачија мрежњача има своје границе, па ако око настави да расте то је као да покушавате да исту количину путера мажете на све веће парче хлеба", каже Горбани-Мођарад.

„Мрежњача постаје све тања и све је склонија кидању".

Чини се да боравак унутра само погоршава проблем, вероватно због начина на који се вештачка светлост разликује од природне.

У Сингапуру, у којем се спроводе најдуговечнија истраживања дечје миопије, истраживачи су дошли до сличних закључака.

„Генерација мог оца је много времена проводила напољу, у риболову и сличним активностима", каже Чија.

„Али је онда урбанизација стигла у Сингапур и догодио се велики успон и академски процват.

„Родитељи су желели да њихова деца похађају најбоље школе и да оду на факултете. То је задржало децу унутра због додатних читалачких активности јер - читање је добро за нас".

Парадокс је, наравно, да читање јесте добро за децу - до извесне мере.

Писменост и школовање уопште, од кључног су значаја за добробит деце и њихов недостатак може изазвати трајне последице.

Међутим, потрага за академским процватом и истовремено занемаривање осталих аспеката живота, као што је боравак напољу, може бити штетно за здравље очију, каже Нејтан Конгдон, професор општег здравља очију у Центру за јавно здравље на Краљевском универзитету у Белфасту.

Он истиче да земље попут Јапана, Кореје, Вијетнама, Кине, Хонг Конга и Сингапура имају високу стопу кратковидости.

„Они имају и огроман образовни успех. То је компликован културни феномен".

У Кини су спроведени огледи спроведени у учионицама и они су имитирали услове који владају напољу.

Деца и наставници су, у истраживању из 2017. које је спровео Офталмолошки центар у Жонгшану, у којем Конгдон и ради, преферирали осветљене учионице које су подсећале на стакленике у поређењу са традицоналним учионицама.

Ипак, током летњих и сунчаних дана, интензитет светла је био на „горњој граници за рутинску практичну употребу".

Осветљене учионице су и дупло скупље него регуларне учионице, делом и због расхладних уређаја који су неопходни.

Овај комплексни проблем - миопије као лоше пропратне појаве у иначе позитивном тренду - се појављује у још једној области: примањима.

Баш као и у случају образовања, виши приходи су генерално повезани да већом добробити код деце - али не и у случају здравља очију.

Уместо тога, мијопија се повезује са вишим друштвено-економским статусом.

„Што смо богатији, све више ограничавамо деци изласке напоље, јер много тога још мора да се уради. Морају да свирају клавир или саксофон и да гледају телевизију и слично", објашњава Конгдон.

Ефекат писмености

У земљама са нижим или средњим примањима, миопија је и даље ограниченог раста - Бангладеш и Индија, на пример, и даље извештавају о стопи од 20-30 одсто код одраслих - али и то се мења.

Тако у Африци, на пример, мијопија није била уобичајена појава у поређењу са другим земљама, али у последњих 10 година је уочен убрзан раст дечије кратковидости.

Уз то, земљама са нижим примањима недостају ресурси за дијагностификовање и исправљање кратковидости код деце, што представља огроман утицај на њихов живот и школовање.

Неке заједнице у Африци немају никакав приступ наочарима, а врло мали очној здравственој заштити.

За децу без прикладног вида то значи да не могу да прате шта наставници пишу по табли, а тешко им је и да учествују у другим, уобичајеним школским активностима.

И док је у тим земљама писменост све присутнија - што је иначе добродошла активност - овај проблем би могао да буде све већи, уколико се не уложи велики напор у обезбеђивању очних тестова и наочара, упозоравају стручњаци.

„Можемо да очекујемо да ће се пораст стопе кратковидости наставити јер земље попут Индије уписују све више деце у школу", каже Конгдон.

„А деца која проводе више времена у школи, више и читају, а мање времена проводе напољу".

Време проведено школи, само по себи, није нужно и корен проблема, као што нам је показала и ситуација са карантином током пандемије ковида-19.

Остајање унутра изгледа да јесте.

Током карантина, школе широм света су биле затворене - али се вид код деце погоршао.

Типично је било да деца остају унутра током карантина и да сате проводе гледајући у екране телевизора, било због праћења наставе или гледања телевизије, док су друге форме попут учења и забављања изостале.

Укратко: може ли се спречити кратковидост код деце?

Стопа кратковидости код деце и младих људи је у порасту широм света.

Неке земље извештавају о стопама које прелазе 80, па чак и 90 одсто.

Узроци су комплексни, а научници и даље истражују различите факторе, али један од њих је свакако количина времена проведеног унутра - време проведено напољу, на природном светлу, сматра се пожељним за здравље очију.

Уколико сте забринути за вид своје деце, важно је да се обратите лекару за савет.

Карантниски вид

Због свега што нам је карантин донео, Чија је тренутно нарочито забринута за децу између четири и шест година.

„Забринути смо јер су због ковида деца још више времена проводила унутра, па је и број кратковидих порастао", каже Чија.

„Још увек чекамо податке да бисмо знали где смо".

Подаци из Кине већ показују да је карантин у великој мери утицао на здравље очију код мале деце.

Једна студија се позабавила поређењем стопе раста миопије код деце према годишњим извештајима.

Пре пандемије, у периоду 2015-2019, највиша забележена стопа кратковидости код шестогодишње деце је износила 5,7 одсто.

У јуну 2020, после пет месеци кућног притвора, научници су поново мерили кратковидост те старосне групе и открили да је она скочила чак на 21,5 одсто, каже Дејвид Ц. Маш, један од аутора студије, професор офталмологије и визуелних наука, као и епидемиологије на Универзитету у Мичигену.

Научници су овај ефекат назвали „карантинском мијопијом" - а то је у ствари кратковидост изазвана спроведеним карантином.

Захваљујући пандемијском карантину, мијопија је постала брига и у земљама у којим до сада то није био случај.

Ово се нарочито примећује у земљама у којим су се деца до тада смуцала напољу пре пандемије - а онда су се одједном нашла затворена у кућама.

„У земљама у којим се доста времена проводи напољу, може се очекивати драматичан раст миопије због пандемисјких карантина", каже Чија.

„У земљама попут Сингапура, у којим се не излази много, промене које је донела пандемија неће бити толико приметне".

Заштита дечијег вида

Суочени са овим чињеницама, многи родитељи су почели да се питају шта могу да ураде не би ли заштитили вид њихове деце, а пошто је овај проблем и глобални, и многе земље су га ставиле на врх приоритета.

Тако се на пример Кина упустила у примену различитих стратегија, забринута да ће све раширенија кратковидост утицати на мањак радника у многим различитим индустријама.

„Велики број постојећих интервенција које покушавају да спрече погоршавање кратковидости, развијене су и тестиране у Кини", каже Горбани-Мођарад.

Резултати су различити.

Вежбе за очи, које су у почетку биле препоручиване као вид јефтине здравствене стратегије, показале су се недовољним у превенцији мијопије на дуге стазе.

Кина је ограничила број сати које деца недељно проводе играјући игрице - али је та мера уведена због бриге о негативном утицају самих игрица, а не због броја сати проведених испред екрана.

Што се тиче потенцијалне везе између времена проведеног пред екраном и миопије, доказа нема довољно.

„Постоји више различитих врста екрана и много варијација, па је због тога тешко извести праве закључке", каже Горбани-Мођарад.

„Као родитељ, сматрам да би требало бити опрезан јер постоје докази да би екрани могли да буду фактор. Ако ваше дете заиста воли да тако проводи време, нека то барем ради напољу".

Друга решења зависе од технолошког напретка.

Тако на пример стратегија Сингапура која се бави мијопијом предвиђа специјална сочива или наочаре.

Научници нису пронашли никакве доказе који би оправдали третмане попут оних који подразумевају орално уношење суплемената, вежбе за очи, машине за релаксацију ока, акупресуру или магнетну терапију, али зато оне једноставне капи за очи - могу да помогну.

Најновија терапија црвеним светлом такође обећава.

„Машина емитује црвено светло у дечје очи неколико минута дневно, пет пута недељно. То смањује број случајева кратковидости, али ми не разумемо зашто се то дешава", каже Горбани-Мођарад.

Коначно, прави третман зависи и од самог детета, кажу стручњаци.

Уколико су родитељи забринути, требало би да посете очног лекара.

Али за сада, нека од најмоћнијих решења - било да санирају или превенирају миопију - изненађујуће су једноставна.

Здрав живот, здраве и очи

У многим деловима света набавка наочара може да буде животни изазов.

Конгдон ради у Кини још од раних 80-их година, заједно са добротворном установом ОРБИС Интернешнал.

Они су обезбедили јефтине наочаре за 2,5 милиона деце у Кини и Индији.

Конгдон је свој први опит извео не би ли проверио да ли наочаре унапређују образовање код деце.

Његова студија која је обухватила око 20.000 деце у Гвандонгу у Кини, показала је да је утицај давања пара наочара вредних четири долара надмашио утицај који имају недовољно родитељско образовање или породични буџет.

„То значи да једноставна, јефтина интервенција може да преокрене велики број недостатака које су произвели недовољна едукација родитеља или мали породични приходи. Сматрамо то јако узбудљивим открићем", додаје Конгдон.

Најефикаснији начин превентивне стратегије такође изненађује јер не претпоставља никакво технолошки напредно решење и важи за све земље, без обзира на њихово богатство - потребно је више времена проведеног напољу.

Научници и даље истражују разлоге због којих је боравак напољу, на природном светлу, благородан у циљу спречавања мијопије - али за сада, њихов најважнији закључак је тај да је то - једноставно тако.

Сада је најважније обезбедити деци да искористе ту природну подршку.

У Сингапуру је дуплирано време које деца у обдаништима проводе напољу на један сат дневно и то је део националне стратегије за борбу против мијопије.

Тестови за најмлађе ђаке су укинути, не би ли се смањило време које деца проводе радећи домаће задатке.

„Желимо да повећамо број сати које и старији ђаци проводе напољу, али наставни планови су претрпани", каже Чија.

„Ми смо мало острво, па неке школе немају ни место на којем би деца могла да бораве напољу - нису близу парковима или било чему сличном".

Иако постоји мноштво неразјашњених ствари које се тичу мијопије, она је охрабрена прогресом направљеним у последњих неколико деценија истраживања:

„Пре три године нисмо ни знали колико је значајна сунчева светлост".

Коначно, дечији вид је и део општег благостања.

„Не желимо да комплетно будемо усмерен на очи: битни су цео организам и ментално здравље. Желимо да научимо нашу децу да воде здрав живот", каже она.

Погледајте и овај видео:„Емоџи штребера не представља оно што смо ми"

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]