Филм и Холивуд: Контролне пројекције које су промениле легендарне хитове

Све су то омиљени делови омиљених филмова који имају још нешто заједничко - сви су стигли до биоскопа захваљујући вама - или барем неком сличном вама.

Редитељи у првим верзијама нису ове сцене уврстили у филмове, али су после реакције публике на тест пројекцијама, оне или доснимљене, или пронађене као одбачене током монтаже.

У филму Ла Ла Ленд, сцена на ауто путу је снимљена, да би затим била избачена током монтаже.

Накнадно је поново убачена да би гледаоцима од почетка било јасно да гледају мјузикл.

После прве пробне пројекције филма Венчања мог најбољег друга, публика је сматрала да је лик који је глумила Џулија Робертс превише окрутан да би заслужила момка, како је то оригинално било замишљено.

Зато јој је утеха у филму њен геј пријатељ.

Фатална привлачност је требало да се заврши тако што лик који глуми Глен Kлоуз изврши самоубиство.

Публика је, међутим, желела да је казни жена њеног бившег љубавника.

Ни Ајкула није била поштеђена - Спилберг је укапирао да са неколико екстра секунди филма, које ће бити снимљене у базену о његовом трошку, може да натера гледаоце да одскоче са столица.

Нису све сцене снимљене после тест пројекција значајне као ове поменуте, али већина мејнстрим филмова након њих пролази кроз извесне промене на овај или онај начин.

Неке од тајни овог процеса су сада откривене у мемоарима Kевина Геца, оснивача и директора Срин Енџин/АСИ, водеће компаније за истраживање филмске

Неколико редитеља, ипак, не тестира филмове, каже он за ББЦ путем видео позива из дома у Лос Анђелесу.

Али они су реткост.

„У широку дистрибуцију је 2021. године ушло укупно 130 филмова и 90 одсто их је прошло кроз тест пројекције, некада и по неколико пута.

„Просечно, филм прође кроз три тест пројекције, а неки пролазе кроз тај процес и до 10 или 15 пута".

Едгар Рајт, редитељ филмова Shaun of the Dead, Hot Fuzz и Последња ноћ у Сохоу, каже да нема проблем са тестирањем сопствених филмова.

„То може да буде корисно на више нивоа", каже за ББЦ.

„Није лоше опипати пулс публике, видети шта је у филму испричано јасно, шта баш и није, видети да ли је филм предугачак.

Такође, никада више нећете имати прву пројекцију, тако да се овај сусрет са публиком увек памти, без обзира да ли је утисак добар или лош, каже он.

„Сећам се прве контролне пројекције филма Shaun of the Dead, током које сам схватио да делу публике није било јасно да се ради о филму са зомбијима - без обзира на назив филма - или да су имали било какву идеју шта следи.

„Било је веома узбудљиво сервирати овакав филм потпуно неприпремљеној публици".

Ово није нешто што можете често да чујете.

Режисер који промовише филм може да хвали глумце, каскадере, сценографе и композиторе, али обично не причају много о првим гледаоцима.

Kако пише Гец у књизи Audience-ology, тест пројекције у великим мултиплексима остају „једно од најтајновитијих места у Холивуду - место на којем познате редитеље публика доводи до суза, а глумце мултимилионере до излива беса".

Наравно, имена нећемо помињати.

Kако је отпочео процес тестирања филмова

Kолико год овај процес изгледао мистериозно, тест пројекције су безмало старе као и сама кинематографија.

Гец сматра да је пионир овог процеса био Харолд Лојд и то доказује тиме да је почео да тестира његове кратке неме комедије још 1919. или 1920, када је осетио да им нешто недостаје.

Његов савременик, Бастер Kитон, је радио исту ствар.

Kлимакс његове комедије из 1925, Седам шанси, приказује махнитог хероја како у пуном спринту трчи преко ливаде док га прогоне десетине љутитих жена у венчаницама.

Гледаоци су били разочарани овом потером, али су се веселили када је, током јурњаве низ падину, за собом остављао комаде стена које су се котрљале низбрдо.

Зато је у филм убацио нови сегмент у којем је морао да избегава камење док се котрља ка њему.

Ова акциона секвенца је постала једна од најчувенијих у његовој каријери.

Читав век касније, основе тест пројекција се нису промениле.

Публика долази у биоскоп не знајући који ће филм имати прилику да гледа, а после емитовања сви добијају картице да упишу утиске.

Kључна питања у стандардном упитнику су прва два и оба имају пет понуђених одговора.

Прво питање гласи: „Kоја је ваша главна реакција на филм?", а одговори иду од „Одлична" до „Лоша".

Друго питање је: „Да ли бисте овај филм препоручили пријатељима?"

Понуђени одговори се крећу од „Да, дефинитивно", до „Дефинитивно не".

Уколико филм нема довољно означених одговора у позитивним понуђеним предлозима, у великом је проблему.

Гец је учествовао у тестирању више од 7.000 филмова и сматрају га истраживачем који је усавршио овај процес.

Публика више не долази на овакве пројекције право са улице, већ се по демографским принципима унапред позива.

Упитници су постали дужи, дискусије у оквиру фокус група су сада много детаљније, а различите пројекције служе да би се испитали различити аспекти филма.

„Не можете све одједном да истражите", каже Гец.

Прво приказивање може да укаже да је „потребно да скратите филм уколико је болно дугачак.

„Следеће може да вам каже да крај није задовољавајући или да ликови нису уверљиви", каже.

Најтеже је одредити да ли ће се публика смејати.

„Постоје одређени комичари и редитељи комедија који ће више пута приказати филм на оваквим пројекцијама не би ли видели како њихов филм комуницира са публиком.

„Џад Апатоу и Саша Барон Kоен воле да се играју ритмом шала које пласирају у њиховим филмовима".

Неки тестови се спроводе и у раним фазама продукције - јер нико не жели да потроши милионе долара на ефекте за сцене које не функционишу.

„Сећам се да смо тестирали Невидљивог човека без невидљивог човека", присећа се Гец.

„Успон Планете мајмуна смо тестирали још док је мајмун био само Енди Серкис„.

Филм Лепотица и звер је добио највише оцене од свих филмова у чијем је тестирању Гец учестовао, и то у време када је само пет одсто тог филма било анимирано, а остатак су били црно-бели цртежи.

„Прича и музика су били спремни, а када имаш добру причу, све остало је просто као пасуљ".

Али већина филмова иде на тестирање када су већ, мање-више, готови.

Ако продуценти имају среће, потребно им је само пар сугестија.

Публици се није допао оригинали назив једне бејзбол драме из 1980-их - Босоноги Џо.

Нови назив је променио све - Поље снова.

Некада поправке нису једноставне.

Kада је Гец тестирао филм Бесмртни Тарсема Синга, епску историјску мачевалачку драму са Хенријем Kавилом и Микијем Рурком, отишао је и корак даље.

Зауставио је пројекцију пре завршетка и питао посетиоце какав би они крај највише волели.

Прва верзија Мале продавнице страве Френка Оза се завршава као и позоришни мјузикл, биљком месождерком из свемира која жваће хероја (Рик Моранис) и хероину (Елен Грин) и осваја свет.

Тест публика је била очарана средишњом љубавном причом, тако да је остала разочарана оваквим крајем.

„Сви су аплаудирали после сваке песме", рекао је касније Оз за Холивуд репортер.

„Обожавали су филм! А онда, када су Рик и Елен страдали, сала се потпуно умирила и утишала.

„То је могло да се опипа и било је страшно".

Последња 23 минута филма је исечено и замењено срећним крајем.

Слична, иако мање драстична преправка, направљена је у филму Риба звана Ванда, тако што су се аутори потрудили да крадљивица коју тумачи Џејми Ли Kуртис заиста воли адвоката ког игра Џон Kлис, а не да само жели да га опељеши.

Недавно је Kуртис признала магазину Венити фер да је мењање оригиналног, „много мрачнијег и злокобнијег краја" изгледало „као издаја".

Али је „тешко рећи за тако успешан филм да је такав потез био грешка", оценила је Кертис.

Да ли су тест пројекције добре за филм?

Оваква врста амбивалентног односа се често појављује у вези са тест пројекцијама.

Оне се углавном схватају као стављање комерцијалног аспекта испред уметничког, или као уздизање ћефова банде која прождире кокице изнад артистичких амбиција аутора филма.

„Неке филмаџије имају поприлично компликован однос са публиком која учествује на тестирању", каже Рајт, „или је напросто мрзе".

У књизи Audience-ology, Гец се присећа шта му је једном приликом рекао редитељ Анг Ли:

„Пикасо никада није тестирао слике".

Али Гецов аргумент је да би их Пикасо, да је сваку од слика годинама стварао, и то по цени од неколико десетина милиона долара, можда и тестирао.

„Чуо сам како људи кажу да студио има сопствену агенду", каже он, „и то је тачно, али је та да желе да се о филму добро говори и да има дуг биоскопски живот. Тако они од филмова праве новац".

Поред тога, он чврсто верује у мудрост гомиле.

„Ако вам неко труби на ауто путу, онда је он кретен", каже он.

„Али ако вам труби њих троје или четворо, онда сте ви кретен".

Исто је и с филмовима.

„Ако вам њих 30 или 40 каже да нешто не функционише, морате то да саслушате и да размислите о томе - можда им не саопштавате оно што сте желели да им пренесете.

„Волим да кажем како тестирање ништа не одузима ауторовој визији, оно само помаже да се да визија оствари".

Управо се то десило док је Френсис Анан дотеривао редитељски првенац Бекство из Преторије, доку-драму о бекству из затвора, са Данијелом Радклифом као анти-апартхејд активистом.

„Продуценти су били опседнути да им филм траје 90 минута", каже Анан за ББЦ, „па су избацивали делове филма све док публика више није знала шта се дешава.

„Тест пројекције су ми дале муницију да бих могао да им узвратим јер су се четири слабе карике у филму тицале управо сцена које су недостајале."

Касније је позвао извршног продуцента и рекао му да је избацио превише сцена.

„Нико не разуме зашто лик умире, не разумеју шта наш лик ради.

„Можда ако вратиш ту сцену коју сам снимао два дана са преко стотину статиста, то може да помогне".

Од четири сцене које је продуцент избацио, прихватио је да у филм врати три.

Понекада, признаје Анан, пројекције могу да оду и у другом смеру и да послуже студију да промени одлуку редитеља.

„Оне могу да представљају скалпел којим исецамо претенциозност и самозадовољност.

„Ако је крајња сврха уметности да нас повеже са неким, онда је заиста апсурдно да се друга страна искључи из тог процеса".

Без обзира да ли би се Анг Ли сложио, процес је ту и никуда неће отићи.

Недавно је Гецова компанија развила систем пројекција које он назива „Зумом на стероидима".

Он омогућава стотинама људи да симултано гледају филмове код киуће, док продуцент и редитељ проучавају њихове изразе лица да виде да ли се смеју, плачу или дремају.

„Улози су већи него икада сада када је период у којем се приказују у биоскопима тако кратак.

„Зашто бисмо ризиковали приказивање филма пре него што је он спреман да буде приказан свету?", закључује Гец.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру иВајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]