Последњи двобој: 11 најбољих филмских окршаја

Двобој у Последњем двобоју морамо дуго да чекамо.

Средњовековна драма Ридлија Скота се одвија пуна два сата пре него што Мет Дејмон и Адам Драјвер не узјашу коње, зграбе копља и загалопирају један ка другом.

До тог тренутка ми већ знамо њихове ликове, знамо да су спремни и вољни да се боре до смрти, а знамо и колики је улог и све што се збива у Француској у 14. веку.

Другим речима, Скот је припремио све што је неопходно за један класичан биоскопски обрачун.

И увек је уживање када нам стигне један такав окршај.

Филмске битке ривалских армија или спортских тимова могу да буду импресивне, али ништа није тако захвално као тренутак у којем два архинепријатеља стану један наспрам другог, у коначном обрачуну из којег као победник излази само један.

Филмаџије знају да су такве сцене кључне.

Гледаоци знају да ће коначно бити разрешено све што се кувало претходна два сата.

У стварном животу размирице се обично не решавају тако брзо и одлучно - што је вероватно добра ствар.

Али у филмовима, обрачуни нам пружају ту врсту фантазије у којој имамо бескомпромисан и отворен пут до ултимативне победе или пораза.

Ево десет најбољих, као и десет елемената који их чине тако моћним.

Високи улози

Џеjмс Бонд (Шон Конери) против Реда Гранта (Роберт Шо) у филму Из Русије с љубављу (1963)

Победник: Наравно, Џеjмс Бонд

Једна од најбруталнијих туча на филму је била ограничена на мали простор - два скучена купеа у возу - али је зато улог био огроман.

Пре него што падне први ударац, Џеjмс Бонд и Ред Грант имају неку врсту цивилизованог разговора између хероја и зликовца, што је уосталом и Бондова специјалност: типични примери су Човек са златним пиштољем и Дr Но.

У овом случају, из разговора сазнајемо да је Грант планирао да убије и Бонда и Татјану Романову, да их оцрни у штампи и да Лектору преда уређај за дешифровање који би на крају завршио у рукама Спектре.

У исто време схватамо и да је Грант баш опак негативац.

И да парафразирамо чувеног фудбалера Била Шенклија - њихов обрачун није ствар живота и смрти, већ нешто много важније од тога.

И креатори Последњег двобоја су се потрудили да нам саопште шта је улог у овом окршају на коњима и да нису само животи учесника ти који зависе од исхода дуела.

Предвиђање

Лук Скајвокер (Марк Хемил) против Дарта Вејдера (Дејв Проуси/Џејмс Ерл Џонс) у филму Ратови звезда: Империја узвраћа ударац (1980)

Победник: Дарт Вејдер

Двостана припрема у Последњем двобоју?

Није то ништа у поређењу са оним што је Џорџ Лукас извео пре 40 година.

На постерима који су рекламирали први филм у серијалу Ратова звезда видимо Лука Скајвокера како позира са светлосном сабљом, али публика нема прилику да види како он укршта мач са Дартом Вејдером (или било ким другим) све до краја другог филма.

Њихова борба светлосним сабљама остаје као један од најупечатљивијих обрачуна у целом серијалу захваљујући атмосфери у сабласном Граду облака и начину на који се сам мач оглашава зујањем и пуцкетањем у зависности од тога да ли је у близини непријатељ или савезник.

А не заборавимо ни откриће да је Дарт (пазите се, спојлер!) Луков отац.

Али ништа од тога не би имало значаја да фанови Звезданих ратова нису морали да у агонији чекају три године пре него што су ова двојица уопште стигли на поприште дуела.

Припрема

Роки Балбоа (Силвестер Сталоне) против Ивана Драга (Долф Лундгрен) у филму Роки 4 (1985)

Победник: Роки Балбоа

Сви филмови о Рокију иду својим путем ка свом трећем чину и коначном обрачуну Рокија Балбое и онога који му се нађе на путу.

Када се појавио четврти филм у серијалу, Силвестер Сталоне је схватио да би улог морао да буде апсурдно висок, па је тако и било - не само да Балбоа успева да се реваншира освајачу златне медаље који је убио његовог другара Апола Крида раније током филма, већ је он и војник у хладном рату између Сједињених држава и СССР-а.

Нема проблема.

Али Сталоне је одувек ценио и другу компоненту окршаја: припрему за њега.

Повлачење санки кроз дубок снег! Обарање стабала!

И све то док је његов противник прикачен на најновију компјутеризовану технологију вредну милионе рубљи.

Наравно, филм о Рокију је ништа без комичне монтаже тренинга, а у овом филму она је нарочито комична.

Лични окршај

Френк (Хенри Фонда) против Усне хармонике (Чарлс Бронсон) у филму Било једном на Дивљем западу (1968)

Победник: Усна хармоника

Двобој између садисте Френка и мистериозног човека познатог и као Усна хармоника је готов очас посла - нема ту лукавих тактика, ни акробатских сагињања и бацања.

Само имамо једног мушкарца који је бржи од оног другог.

Свеједно, ради се о мајсторски изведеном обрачуну јер Серђо Леоне продужава оно одмеравање противника пре самог дуела до монументалних граница - на пуних седам минута тензије иако су пиштољи и даље у футролама.

На почетку имамо лагано позиционирање учесника у двобоју у пустињском околишу. (Видети и ово: трка самураја у филму Харикири Масакија Кобајашија).

Затим следе екстремно крупни кадрови сумњивог Френка и постојаног лица Усне хармонике које прате оштре и звечеће гитаре и сабласнио завијање усне хармонике у режији Енија Мориконеа.

Коначно, ту је и флешбек који нам открива зашто је лик којег игра Чарлс Бронсон толико жељан да убије лик Хенрија Фонде.

Када је Усна хармоника био дечак, Френк је обесио његовог брата, док је он то морао да гледа.

Тако да је њихово свођење рачуна више него лично, а због тога је и толико ефектно.

Занимљиво је и то да обрачун може да буде личан чак и ако у њему не учествује двоје људи - као доказ тога можете да погледате мржњу коју Рипли испољава према чудовишту у Осмом путнику 2 или Бодијев однос према ајкули у истоименом филму.

Савршен пар

Битрикс Кидо (Ума Турман) против Еле Драјвер (Дерил Хана) у филму Кил Бил 2 (2004)

Победница: Битрикс Кидо

Већина обрачуна се одвија између два подједнако спретна опонента.

Узбуђење долази од веровања да било ко од њих може да победи (чак и ако знате да ће то вероватно бити позитивни лик).

Квентин Тарантино се забавља са том спознајом у филму Кил Бил 2.

Од свих људи које Битрикс убије на свом путу ка Билу, нико јој није толико сличан као Ел Драјвер.

Обе су високе плавуше, чланице Смртоносног одреда убица и обе имају имена, Би и Ел, која звуче као да су слова.

Тарантино их често слика као да су одраз у огледалу и како користе исто оружје на идентичан начин.

Једног тренутка их приказује како упућују идентичне ударце, а затим користи и подељени екран како би показао како синхроно падају и устају.

Нажалост Ел, Би има и кључну предност у овом двобоју који јој омогућава да заскочи своју двојницу…

Неравноправан пар

Рик Декард (Харисон Форд) против Роја Батија (Рутгер Хауер) у филму Блејд Ранер (1982)

Победник: Рој Бати

Нису сви супарници избалансирани као Би и Ел.

У неким филмовима имамо измењену формулу јер је протагониста суочен са много моћнијим антагонистом, тако да публика не мора да брине о томе да ли ће њен јунак да победи, већ да ли ће уопште да преживи дуел.

Такви обрачуни постоје и у филмовима као што су Исијавање или Терминатор, али ретко који сусрет је као онај епски сусрет Рика Декарда и Роја Батија у игри мачке и миша у филму Блејд Ранер. Киша, мрак, зграде које се урушавају,

Ројев поетски опроштајни говор… све је у овој секвенци за страхопоштовање, али кључни аспект се очитава у томе да је репликант супериоран у односу на уморног ловца на уцењене главе који га прати.

Хауер је као полубог, док је Форд, без обзира на то колико је чврстих момака до тада играо, најбољи у акционим сценама када изгледа уплашено, уморно и на ивици снаге.

Експертиза

Капетан Естебан Паскал (Бејзил Ретбоун) против Дона Дијега Веге ,,Зороа" (Тајрон Пауер) у филму Знак Зороа (1940)

Победник: Зоро

Понекада је окршај дигнут на виши ниво само уз помоћ задивљујуће вештине којом супарници баратају - а ретко ко је толико био вешт са мачем као Бејзил Ретбоун, бивши британски војни шампион у мачевању.

Његова најутицајнија борба је она у Авантурама Робина Худа у којој он и Ерол Флин укрштају мачеве јурећи се кроз замак, али најузбудљивије је ипак оно мачевање у Знаку Зороа Рубена Мамулијана.

Капетан Естебан Паскал и Дон Дијего Вега практично и не излазе из једне просторије и у ту нема никаквих трикова или смицалица, већ само дугих кадрова у којим видимо да обојица противника итекако знају шта раде.

Доминирају жестина и брзина, али Ретбоун ипак у својој аутобиографији каже: ,,Пауер је био најжустрији противник са којим сам се икада срео пред камером".

,,Тајрон би Ерола Флина смазао за доручак".

Трансформација

Нео (Кеану Ривс) против Агента Смита (Хуго Вивинг) у филму Матрикс (1999)

Победник: Господин Андерсон? Не: ,,Моје име је Нео".

Неки обрачуни имају битну наративну сврху која иде дубље од пуке победе једне особе над другом.

Они говоре о томе како једна особа доказује докле је стигла у демонстрацији моћи које је стекла.

У филму Мала продавница страве, Одри ИИ се, из месождерске биљке, уздиже и претвара у опаку зелену матицу која нам долази из свемира.

У филму Мач у камену Мерлин учи Артура како да надмудри Мадам Мим.

У Матриксу Неова борба са агентом Смитом почиње тако што сазнајемо да он сада поседује надљудске моћи у баратању борилачким вештинама.

Он нам се представља и као Онај који кишу метака може да заустави једним покретом руке.

Ефекти и кореографија су запањујући, али кључна ствар се налази у Морфеусовом коментару: ,,Он почиње да верује".

Последња девојка

Лори Строуд (Џејми Ли Куртис) против Мајкла Мајерса (Ник Кастл) у филму Ноћ вештица (1978)

Победник: Лори Строуд (уз малу помоћ Сема Лумиса)

У књизи Моторна тестера: Родна улога у модерном хорор филму из 1992. године, Керол Џеј Кловер термином ,,последња девојка" означава једину преживелу у таласу убистава у слешер филму која се на крају, у климактичком расплету, суочава са ,,зликовцем".

Сели у филму Масакр у Тексасу моторном тестером један је од раних примера, али последња девојка која успоставља стандард је Лори Строуд из Ноћи вештица.

Када се она суочи са маскираним Мајклом Мајерсом, она уз врисак почиње да бежи од манијака који је прати по Хедонфилду.

Али она потом почиње да се брани из све снаге, па тако успева да прободе Мајерса иглом за плетење, офингером и ножем.

У ствари, она се показује веома спретном у баратању оштрим предметима, али и толико рањивом свим овим искушењима да на крају све почиње да изгледа као пропуштена прилика то што је Џон Карпентер и Дебра Хил (косценаристи филма) нису промовисали у главног убицу у филму Ноћ вештица 2.

С друге стране, њена каријера последње девојке је постала легендарна: више од 40 година после првог потезања ножева, она се и даље брани од Мајкла у филму Ноћ вештица убија, који се ових дана приказује у биоскопима.

Воља побеђује

Холи Мартинс (Џозеф Котен) против Харија Лајма (Орсон Велс) у филму Трећи човек (1949)

Победник: Хери Лајм

Борбе нису увек само физичке, наравно.

Неке од најопакијих битака се састоје искључиво од вербалних обрачуна.

У филму Трећи човек Керола Рида, који је написао Грејем Грин, амерички писац се поново среће са својим бившим пријатељем на вашару у Бечу.

Холи Мартинс се брани храбро, али не успева да зада ударац безбрижном, аморалном Харију Лајму чије несташне шале и ђаволски осмех његову појаву чине још злокобнијом - он је уцењивач којег више брине лоше варење него смрт од које ће имати корист.

Он помиње пиштољ у џепу, али не мора да се упушта ни у какво насиље - баш као што и Ханибал Лектор у филму Кад јагањци утихну искључиво својим умом и самопоуздањем успева да савлада Кларис Стерлинг.

Глумци

Винсент Хана (Ал Паћино) против Нила Меколија (Роберт де Ниро) у филму Врелина (1995)

Победник: За сада је нерешено

У филму Врелина присуствујемо једном од најбучнијих и најкрвавијих обрачуна икада, али кључна сцена у филму је она кратка секвенца у којој двојица мушкараца седе један наспрам другог у ресторану.

Према Мајклу Мену, сценаристи и редитељу филма, она се заснива на стварном сусрету правог полицијског детектива и пљачкаша банке који су и инспирисали ликове у филму.

Међутим, штагод да је био повод, публици је једино било битно да коначно види две њујоршке живе легенде и стара пријатеља, Ала Паћина и Роберта де Нира у истој филмској сцени. (Обојица се појављују и у филму Кум 2, али никада у истој сцени).

Да су неки други глумци играли Винсента Хану и Нила Меколија, дијалог не би био толико напет, али некада је набој у глумцима, а не само у ликовима које играју.

На нешто нижој скали од ове оскаровске, имамо пример који потврђује ово правило и у макљажи Двејна Џонсона и Вина Дизела у филму Брзи и Жестоки 5.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]