Џејмс Бонд, шпијунажа и Британија: Шта је истина, а шта фикција

Чувени тајни агент Џејмс Бонд на филмском платну није имао проблема да се избори за зликовцима, али у стварном животу је пандемија корона вируса успела да му помрси планове.

Ипак, у јесен 2021, после бројних одлагања због пандемије и изненадне промене режисера, најновији дуго очекивани филм о Џејмсу Бонду премијерно је приказан.

Нема времена за умирање је 25. филм о Бонду и последње појављивање Данијела Крега у улози тајног агента 007.

Да ли, дакле, фантазија о Бонду има било каквих сличности са животом у правом МИ6, британској Тајној обавештајна служба (СИС)?

И, можда још важније, колико релевантна једна шпијунска служба може да буде у овом нашем дигиталном добу?

„Мислим да је најкрупнији начин по коме се он разликује", каже Сем (није њено право име), „тај да смо ми много склонији сарадњи него људи у филмовима о Бонду.

Веома би се ретко, ако уопште, неко упустио у акцију сам, без икакве подршке. Суштина је у тимском раду… увек имате безбедносни тим уз себе."

Сем је кадровска предметна службеница у МИ6 с искуством у контратерористичком раду, једна од неколицине активних обавештајаца са којима сам тражио да се састанем да би их интервјуисао поводом најновијег филма о Бонду.

У реду, ако нису баш Бонд, шта тачно агенти правог МИ6 раде, било да им је седиште у згради на Темзи или се налазе „на терену" у иностранству?

„Постоји огроман број разних улога које можете да обављате", каже Тара, којој то такође није право име.

„Имате вођење и регрутовање агената, требају нам технички експерти, имамо тимове за комуникацију, имамо пробојне оштрице на првим линијама фронта. Никад једна особа није сама.

Врло је мало сличности са реалношћу рада за СИС. И зато мислим ако би неко дошао ко жели да ради то, врло брзо би схватио током процеса пријављивања да то није за њега."

А наоружање? Да ли агенти МИ6 носе било какво ватрено оружје?

Званични одговор који сам добио гласио је: „То не можемо ни да потврдимо ни да негирамо."

Али један други агент МИ6 ми је рекао:

„Идеја да имате некога ко само упада свуд по свету и пуца у људе за нас је потпуна анатема. Неко такав просто не би имао пролаз."

Али застаните само на тренутак и сетите се неких од опаснијих делова света у којима британски инострани обавештајци највероватније оперишу и тешко је замислити да ако већ нису сами наоружани, неко њима близак није опремљен да мотри на њих.

Строго гледано, припадници МИ6 нису агенти.

Они су обавештајци који се, тамо где је густо, труде да убеде праве агенте - који могу да буду добро позиционирани појединци, на пример, унутар ћелије Ал Каиде која планира нападе.

Или оне који се налазе у нуклеарном центру за истраживање неке непријатељске земље - да украду кључне тајне у име владе Њеног величанства.

Агенти су ти који највише ризикују сваки дан, а МИ6 очигледно улаже велике напоре да заштити њихове идентитете и породице.

Колико се, дакле, обавештајци који воде агенте зближавају са њима, питам. Могу ли они да буду пријатељи?

„Ослањају се једни на друге", каже Том, још један активни припадник службе.

„Одговорни сте за нечији живот и зато говорите једни другима ствари које можда не бисте желели да чујете, вероватно водите неке веома тешке разговоре, али све се своди на очување њихове безбедности."

„Ти људи заиста ризикују животе да би радили са нама", додаје Тара.

„Неки од њих нису веома ризични. Али постоји категорија људи са којима нам је привилегија да сарађујемо, који би се, кад би се открило да раде са нама, нашли у великој опасности.

Могли би да изгубе животе и ми то схватамо веома озбиљно од првог тренутка интеракције са њима."

Много тога се десило у стварном свету шпијунаже за шест година откако се 2015. године појавио последњи филм о Бонду Спектра.

Самопрокламовани калифат Исламске државе појавио се и нестао, споразум да се сузбију нуклеарне амбиције Ирана малтене је пропао, а Кина је почела гласно да захтева „повраћај" Тајвана.

Пуне руке посла за МИ6.

Али у доба када свака радња коју обављамо оставља некакав дигитални отисак, има ли и даље простора за људски обавештајни рад старе школе, опробану вештину убеђивања људи да помогну да се украду туђе тајне?

„Ако погледате неку врсту животног циклуса података, од њиховог настанка до анализирања", каже Ема, којој то такође није право име, виша унутрашња техничка службеница.

„Постоје људи који учествују у том процесу на сваком његовом кораку. И то су односи који ми градимо.

Наравно, ми радимо на искоришћавању свих тих технологија као подршке нашим обавештајцима на терену."

Постоји ли, дакле, права радионица пуна разних сокоћала дубоко у утроби седишта МИ6 у лондонском Вауксхол Кросу?

Да, изгледа да постоји.

„Прилично је другачије од онога што виђамо на филму", каже Ема.

„Имам много већи тим инжењера који раде за мене да би нам отворили нове могућности. И за разлику од филмова, не носимо сви беле мантиле и не изгледамо сви као штребери.

Али што се тиче самих уређаја, тесно сарађујемо са обавештајцима како бисмо сазнали шта је то што они желе."

Прошло је скоро 60 година од појављивања првог филма о Бонду, Доктор Но из 1962, а онда још деценија више откако је писац Ијан Флеминг први пут створио фиктивни лик тајног агента 007 након што је радио за поморску обавештајну службу.

Од тада се лице шпијунаже променило до непрепознатљивости.

Данас имате официре у вишим ешалонима МИ6 који су каријере започели у време још од пре појаве мобилних телефона и интернета, а камоли друштвених мрежа.

Досијеи су се углавном чували у физичким сефовима и челичним ормарима.

Биометријски подаци се још нису користили, а, званично, МИ6 није ни постојао све до 1994. године.

У оно време било је релативно лако пребацити тајног агента преко границе на непријатељску територију уз помоћ лажног идентитета и понекад, буквално, лажне браде и наочара.

Данас је све то много теже - мада не и немогуће.

Узмите на пример тим руског ГРУ који је 2018. неометано отпутовао до Солсберија да би, према тврдњи градске полиције, покушао да убије КГБ агента Сергеја Скрипала.

Данашња револуција података, са све препознавањем дужица, биометријским подацима, вештачком интелигенцијом, сајбер светом, енкрипцијом и квантним компјутерима, ставила је велики нагласак на технологију у шпијунажи.

Али људски обавештајни рад увек ће бити незаменљив, каже сер Алекс Јангер, који је водио МИ6 шест година, све до краја прошле године.

Његов фиктивни филмски еквивалент М, у тумачењу Рејфа Фајнса, у Нема времена за умирање пророчки упозорава да се „свет наоружава брже него што ми можемо да реагујемо".

То је нешто због чега стварне жене и мушкарци из МИ6 очигледно и даље морају да одлазе на посао.

Погледајте видео о томе како неко може да вас шпијунира преко телефона

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]