Господар прстенова и филм: Дружина прстена, 20 година касније: - почетак трилогије која је променила свет

Четири ситне и необично коврџаве прилике се у журби склањају са пута - један од њих који трен раније осетио је опасност.

„Бежите... Брзо!", викнуо је.

Заклон су нашли испод испреплитаног корења великог дрвета, али нису се одмах умирили - џак пун свеже набраних печурки једноставно је сувише примамљив.

А онда се иза њих чуло нешто.

Црна прилика, на црном коњу, која их тражи, коју нешто вуче ка њима, зауставила се на путу тачно изнад.

Све је стало - умирили су се, не дишу.

Црна прилика је потом сјахала и кренула ка њима.

„Када сам први пут гледао Дружину прстена хтео сам да умрем од страха на тој сцени - хобити се крију, а назгул се појави", каже Лука Хркаловић, љубитељ Господара прстенова.

Извукли су се ови јунаци из те неприлике, али су убрзо упали у следећу, па онда у још једну...

Јер борба добра и зла увелико је била у току, а она никада није лака.

Овог децембра навршава се 20 година од како је на биоскопско платно слетео први део Господара прстенова - почетак једне од највећих и најутицајнијих филмских франшиза свих времена.

У наредним годинама трилогија је освојила 17 Оскара, бројне похвале, велике новце, као и статус једне од најбољих франшиза у историји, а знатно је утицала на велики број људи широм света.

Међу њима је и Жељко Делић, земунски писац фантастике.

„Разноврсност ликова је веома утицала на мене и можда је један од разлога зашто данас пишем баш фантастику", каже Делић, аутор Демона ноћења.

Мали број прича је толико утицао на свет као Господар прстенова.

То могу само оне велике, које се дуго препричавају - оне су заиста значајне, као што каже мудри Семвајс Гемџи.

Две деценије касније

Господар прстенова је прича о пријатељству и нади.

Прича о томе да је зло могуће победити - чак иако си мали, коврџав, желиш два доручка и ниси баш неки ратник.

Средњу земљу, орке, хобите, Леголаса, Арагорна, Сарумана и Саурона свет је први пут упознао још крајем Другог светског рата, у књигама чувеног Џона Роналда Руела Толкина.

А на велико платно Господар прстенова стигао је 2001, у режији Питера Џексона и његова популарност не јењава из године у годину.

„Зашто ми се свиђа? Ух, одакле да почнем", наводи Делић.

„Нејаки јунак на себе преузима терет који нико други не сме и не жели и напушта дом због пута у Мордор, што је нешто слично као да иде у рат.

„Колико год то чудно звучало, лакше је као дете поистоветити се са путем у Мордор него ратом - звучи као авантура".

А ту је и стална напетост, истиче.

„Главни ликови су на сваком кораку у подређеној ситуацији, што додатно ствара задовољство док их гледате како превазилазе једну по једну препреку", каже.

Делић се данас труди да и у његовим књигама ликови буду подједнако разноврсни.

То, сматра, даје много могућности по питању развијања приче, али и отежава процес писања, јер је лако погубити конце.

„А тешко је написати нешто занимљивије од Толкина... Можемо само да покушавамо, што и радим, у нади да ћу једног дана бити макар упола толико добар".

Лука каже да је први део Господара прстенова гледао те 2001. године, али не у биоскопу, већ на компјутеру.

„Највише ми се свидело што свака следећа сцена доноси неку нову авантуру, стално се ишчекују нова искушења", наводи.

Његова супруга Марија такође воли целу трилогију, а највише саундтрек - филмску музику.

„Тако је умирујућа и пријатна, увек осетим спокој када је чујем... Враћа ме у детињство", наводи.

Музику за Господара прстенова радио је чувени композитор Хауард Шор и она се често налази на листама најбољих саундтрекова у историји кинематографије.

А и Лукин брат Јован је љубитељ и то због, како каже, праве борбе добра и зла.

„Помешана прича антике и средњег доба, митска бића - и бајковита и мрачна - магија и авантура која кад се једном погледа заувек остаје омиљена трилогија", каже Јован Хркаловић.

Марко Маричић, који за себе каже да је велики филмофил, наводи да је фантастику, али и читаву седму уметност заволео делом и због Господара.

„Све ми се свиђа у филму, буквално свака сцена, глумци, музика, цела прича", истиче.

Како је филм снимљен - шта све морате знати

Па, није било лако.

Сва три филма снимљена су у исто време на Новом Зеланду и то за годину дана - од октобра 1999. до децембра 2000 - у једном од највећих и најскупљих пројеката у историји.

На снимање првог дела је потрошено нешто мање од 300 милиона долара, али се све и те како исплатило.

Укупно је зарадио око 900, али је и иницирао франшизу која је донела укупно 2,9 милијарди долара.

И раније је било покушаја да се сними Господар прстенова, али неуспешно.

Анимирана верзија објављена је 1978. и није остварила толики успех, али је и она утицала на то да се лавина покрене.

Питер Џексон каже да је због ње прочитао књиге Господар прстенова.

А онда и Хобита и Силмарилион, упознавши се тако са Толкиновим светом.

Средном деведесетих Џексон је прво предложио да се сними филм по Хобиту, па ако све прође како треба, онда и два филма по Господару прстенова.

„Предложили смо да буду три, али (продуцентска кућа) Мирамакс није желео толико да ризикује, па смо договорили да буду два", наводи.

Почели су рад на сценарију, али је буџет све више и више растао, па све прелази у оквире Њу лајн синема продуцентске куће, која је тражила трилогију.

Тако је и било.

Међутим, лако могло да се догоди да ликови буду потпуно другачији од онога како их знамо.

Џексон је одмах тражио да Кејт Бланшет буде Галадријела, а Ијан Холмс чувени Билбо Багинс - за све остале је било доста опција.

Кристофер Ли је, на пример, хтео да буде Гандалф, што је на крају постао Ијан Мекелен, али је Ли постао Саруман.

Иначе, Ли је познат по томе да је једини из читаве екипе лично познавао Толкина, а и пре снимања је био велики фан Господара прстенова - читао је књиге једном годишње.

Данијел Деј Луис је разматран за улогу Арагорна, која је прво запала Стјуарту Таунсенду, али је онда ипак изабран Виго Мортенсен.

Шон Бин је постао Боромир, Џон Рис Дејвис пргави Гимли, Орландо Блум виловњак Леголас, Илајџа Вуд и Шон Остин хобити Фродо и Сем, а Енди Серкис је добио нимало лак задатак да буде Голум.

„Голум ми је омиљени лик - најкомплекснији је", каже Лука Хркаловић.

„Најежим се кад год се појаве он и његова мелодија", додаје.

Марији је омиљени Гандалф, а Јовану Арагорн, за којег каже да је „ратник који је показивао највећу храброст".

Серијал је на крају номинован за 30 Оскара, од чега је освојио 17.

Последњи део, Повратак краља, освојио је 11, што је успело још само Бен Хуру и Титанику.

Свет више није био исти, као ни животи актера филмова.

О томе колико су им животи били промењени говори и то да је осам чланова Дружине прстена - сви осим Гимлија - урадило исте тетоваже, а и Питер Џексон са њима.

Зум састанак и реп песма

Двадесет година од премијере Господара прстенова слави се широм света.

Стивен Колбер, водитељ и комичар, познат и као велики љубитељ Толкинових дела, снимио је тим поводом чак и реп песму.

Најбоља трилогија у историји сматра он, а вештину реповања показало је и неколико хобита.

Иначе, о Господару прстенова је било доста речи и почетком пандемије, када се већина екипе филма дружила преко Зум апликације.

Било је ту певања, анегдота, понека суза, али и понављања чувених реплика.

Делић од реплика највише воли Арагорнове речи: „Пријатељи моји, ви се никоме нећете клањати" (My friends, you bow to no one).

„Осећај задовољства када то гледате после 12 сати непрестане опасности... То се не може описати", наводи.

Могао би, каже, навести још стотину, попут Гимлијеве „баци ме, али немој да кажеш виловњаку" (Toss me, but don't tell the elf) или једноставног „бежите, будале".

„Тада се један од главних јунака жртвује за остатак дружине, као да је са њима провео вечност, а не два сата", наводи.

„Ту додатно схватите колико је њихова мисија важна и шта је све на коцки", додаје.

Нада

„Свет се променио", каже мистични женски глас.

Реч је о Галадријели, чувеној виловњакињи, чијом нарацијом почиње Дружина прстена.

„Осећам то у води... Осећам то у ваздуху... Осећам то у земљи", додаје.

У последње две године заиста се много променило.

Епидемија корона вируса потпуно је блокирала читаву планету, а напетости свакодневно расту на свим странама.

Можда је баш зато време за једну причу о пријатељству и нади?

А и празници су пред вратима, право време да се, у топлини омиљеног ћебета, крене још једном у авантуру по Средњој земљи.

Од Округа и Брија, преко Морије и Рохана, до Гондора и Мордора.

Пазите само на Балрога, орке, гоблине, урук-хаје и досадне шпијунске вране.

Као и на прстен, срца људи је лако искварити.

Али све велике приче су пуне мрака и опасности, каже мудри Сем, само треба издржати:

„Понекад ниси желео да знаш крај, јер како би крај могао бити срећан?

Како би свет, после толико лошег, могао да се врати на оно што је био?

Али, на крају, сенка је пролазна, чак и мрак мора проћи...

Доћи ће нови дан. И сунце кад засија, засијаће снажније.

Сада знам да су људи у тим причама имали много шанси да одустану, али нису... Наставили су јер су се држали за нешто.

За то да има нечег доброг на овом свету, господине Фродо, и да се за то вреди борити".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]