Иран и протести: „Народ ће се борити док не победи“ - прича три жене које се боре против режима

Жене су у средишту новог таласа иранских протеста.

Смрт двадесетдвогодишње Махсе Амини у полицијском притвору у Техерану навела је младе да захтевају нова права и слободе.

Међутим, многи Иранци тврде да дизање гласа против режима носи са собом реалне опасности.

Три жене из западног Ирана деле личне приче о највећим демонстрацијама које су захватиле земљу последњих година.

Због заштите, промењена су им имена.

Нил (24), из Букана

„Учествујем у протестима. Први пут сам присуствовала таквим стварима и била сам шокирана.

Полиција је почела да пуца у људи и пре него што су добили прилику да извикују слогане. Пуцали су из сачмарица, али мислим да су користили праву муницију, јер су биле веома гласне.

Видела сам то рођеним очима, напали су људе пендрецима. Била сам толико близу да су могли и мене да ударе. Али ми смо успели да побегнемо.

Свакодневни живот није више као што је некад био.

Продавнице се сада затварају од ране вечери, док су у прошлости биле отворене читаву ноћ.

Има мање аутомобила на улицама, али су у прошлости гужве трајале до поноћи.

Сада аутомобили, па чак и куће, могу веома лако бити нападнути.

Сигурна сам да ћемо победити. Људи су заиста храбри, упркос чињеници да је режим толико немилосрдан.

Сигурна сам да не могу да тлаче људе заувек.

Само желим да кажем да је полиција била баш немилосрдна. Нападали су чак и старије на моје очи. Нападали су жене.

Посебно су их ударали у главу. Жене чак нападају још и више.

Али једна ствар која је најважнија је да сам скинула свој хиџаб док сам ходала пред полицијом.

Видела сам да су и друге жене то урадиле, али полиција није могла ништа да им каже. То је знак да побеђујемо."

Погледајте видео: Како је једна жена постала симбол борбе у Ирану

Рожано (45), активисткиња за женска права и новинарка из Санандаџа

„Првог дана протеста, док су људи почињали да се окупљају, 90 одсто учесника и оних који су извикивали слогане били су жене.

Испочетка су снаге безбедности узимале на зуб, нападале и угњетавале мушкарце који су се придруживали женама у њиховим протестима.

Слогани су започели са 'жена, живот, слобода'.

Било је јако много жена, храбрих и бесних жена, којима је наношен бол, али се оне нису плашиле пендрека нити позива полиције да се разиђу кућама.

Оне су устале против све дискриминације са којом се жене суочавају.

Видела сам храброст људи и њихову одлучност да се изборе за своју ствар.

Видела сам страх у очима припадника снага безбедности.

Жене нису желеле да одустану од борбе за равноправност. И даље то не желе.

Број припадника специјалних снага размештених у различитим деловима града је заиста велик, али људи и даље настављају свакодневне активности и са оним што морају да раде.

Оним данима када је у току јавни штрајк, све продавнице су затворене, али људи и даље излазе у шетњу.

Изгледа да желе да покажу режиму да га се не боје и да неће напустити улице и одустати од протеста.

Једна ствар ме изненађује: људи изгледају малтене нехајно у реакцији на присуство припадника снага безбедности.

Они лако пролазе кроз њих током дана и увече поново почињу са протестима, палећи ломаче и извикујући слогане."

Зилан (52), из Букана

„Видела сам прави отпор, нарочито међу тинејџерима и омладином који долазе на ове протесте.

Ова генерација је храбра и не зна за страх.

Они знају да могу да заврше у затвору, они знају да могу да их ухапсе, муче па чак и убију, а опет инсистирају на томе да учествују у овој револуцији.

Један важан аспект ових протеста које је покренула смрт Жине [курдско име Маше Амини] је велика улога коју у њима играју жене.

Оне одлазе на демонстрације раме уз раме са мушкарцима.

Снаге за разбијање демонстрација служе се свим средствима да угуше мирне протесте, на којима људи само траже своја основна права.

Користили су пушке да их зауставе и људи широм света су то видели на снимцима који су се делили на интернету.

Све сам помно пратила.

Погледајте видео: Радници нафтне индустрије придружили се протестима у Ирану

Ми овде више немамо нормалан живот.

С једне стране, ови догађаји људима уливају наду да би крај овог режима могао да буде близу.

Али, с друге стране, оно што се дешава лоше утиче на њихово ментално здравље.

Чула сам од много људи да говоре како више никад неће бити исти.

Још једна позитивна тачка је саосећање према људима које не познајете и ново јединство које је сада настало између различитих етничких група.

То је зато што је број демонстраната расте и више градова се придружује демонстрацијама.

За разлику од претходних протеста, овај пут људи не желе да буду пасивни, одлучили су да се боре док не остваре циљеве.

За разлику од прошлих пута, овај пут режим не може да их застраши претећи им затвором, мучењем и смрћу.

Како расту злочини режима, тако расте и бес људи."

Погледајте видео: Генерације Иранки које се боре за слободу од Исламске револуције до данас

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]