Иран, ислам и жене: Председник поручио да неће дозволити хаосу у земљи

Ирански председник Ебрахим Раиси поручио је да неће дозволити „хаос" док власти настављају да гуше протесте који су у претходне две недеље избили у земљи после вести о смрти младе жене у полицијском притвору.

Протести су до сада најозбиљнији изазов са којим се руководство земље суочило последњих година.

Махса Амини, 22-годишња Курдкиња из града са северозапада земље, преминула је после неколико дана у коми након што је била у полицијском притвору због наводног неадекватног ношења хиџаба, односно што није покрила главу на прописани начин.

Док власти кажу да је Махса Амини умрла из здравствених разлога, њена породица и многи други Иранци тврде да је умрла од последица батинања.

Ирански председник је рекао да је смрт Махсе Амини „све растужила", али је додао да његова влада „[не може] да дозволи да људи нередима ремете мир у друштву".

Од како су пре две недеље избили протести, најпре у родном граду Амини, а потом су се проширили на целу земљу, настрадале су десетине људи, а ухапшене сетотине.

Опречне су информације о броју погинулих.

Иранска људска права (ИХР), организација са седиштем у Норвешкој, тврди да иранске снаге безбедности убиле најмање 76 демонстраната током претходних 11 дана.

Активисти су оптужиле безбедносне снаге да користе несразмерну силу и бојеву муницију за гушење протеста.

Државни медији, међутим, наводе да је број мртвих 41, међу којима и неколико припадника служби безбедности, за шта и окривљују „изгреднике".

Ухапшене су и стотине људи, од којих 20 новинара.

Погледајте видео о протестима у Ирану:

Ебрахим Раиси, председник Ирана, претходно је рекао да смрт девојке у притвору мора бити истражена.

Он је у суботу обећао да ће власти „одлучно одговорити" на протесте, који су се сада проширили на већину провинција у земљи.

Говорећи током посете Генералној скупштини Уједињених нација у Њујорку, Раиси је оптужио Запад за лицемерје због забринутости око смрти Махсе Амини.

Како се протести настављају широм Ирана, а број смртних случајева расте, иранске власти су одлучиле да блокирају интернет и Инстаграм, најпопуларнију друштвену мрежу у тој земљи.

Амерички званичници најављују да ће олакшати блокаду интернета у Ирану како би одговорили на покушаје Техерана да угуши протесте.

„Помоћи ћемо да се ирански народ не нађе у изолацији и мраку", рекао је амерички државни секретар Ентони Блинкен.

Ко је Махса Амини?

Протести у иранским градовима почели су пре 12 дана после вести о смрти двадесетдвогодишње Махсе Амини.

Амини, 22, Курдкиња из града Сакеза на северозападу земље, била је у посети Техерану 13. септембра када ју је полиција за морал оптужила да је прекршила строги закон који захтева да жене покривају косу хиџабом (марамом).

Иранска полиција је саопштила је да је Амини имала „изненадних проблема са срцем".

Али њена породица и активисти за људска права тврде да су је полицајци претукли приликом привођења.

Умрла је у болници после три дана у коми.

Према тврдњама невладиних организација, њу су полицајци претукли пендрецима приликом хапшења и ударали јој главу о њихово возило због чега је остала без свести.

Власти су негирале оптужбе.

Ирански председник Ебрахим Раиси је поновио закључак обдукције у којем се наводи да Амини није претучена.

„Нису ми дали да видим тело мог детета"

У интервјуу за ББЦ персијски сервис у среду, Амџад, отац Махсе Амини, рекао је да му власти нису дозволиле да види цело њено тело пре него што је сахрањена.

Рекао је да је могао да види само њено лице, али не и потиљак, као ни ноге, за које тврди да су биле у модрицама.

Негирао је тврдње министра унутрашњих послова да је она била лошег здравља.

„Они лажу, Махса није била у болници у последње 22 године.

„Ишла је само кад је била прехлађена", каже њен отац.

Многе Иранце разбеснела је смрт Амини а први протести су избили после њене сахране, када су снимљене жене како машу марамама у ваздуху и узвикују „смрт диктатору" - парола које се често односи на врховног вођу, ајатолаха Алија Хамнеија.

У почетку, на протестима је било више жена које су, према снимцима на друштвеним мрежама, палиле мараме.

„Не марамама, не хиџабу, да слободи и једнакости!", чуло се како демонстранти скандирају на демонстрацијама у Техерану.

Протести су се проширили на око 80 градова у целој земљи и прерасли су у изразе незадовољства против власти.

Неке жене су у знак протеста почеле да шишају косу. Једна од њих је и британско-иранска држављанка која је шест година била у затвору у Ирану.

Погледајте:

Највећи изазов за власти последњих година

Рана Рахимпур, ББЦ персијски

Многим Иранцима је прекипело.

Систематска корупција међу иранском политичком елитом, растуће сиромаштво уз инфлацију већу од 50 одсто, мањак друштвених и политичких слобода довели су до тога да се многи, а посебно млади, осећају безнадежно.

Према Истраживачком институту иранске организације за социјално осигурање, најмање 25 милиона Иранаца је до јуна 2021. године живело испод границе сиромаштва.

Тај број је сада још већи.

Ово нису први протести у историји Исламске републике Иран.

Али многи посматрачи верују да су ови другачији, јер, пре свега, на протестима масовно учествују жене.

Жене у Ирану биле су највеће губитнице исламске револуције 1979.

Иранке су биле присиљене да носе хиџаб (мараме) убрзо после револуције и изгубиле су многа права, као што су право на путовање, право на рад и право на старатељство над децом старијом од седам година.

Мушкарци се нису много бунили због ових ограничења.

„Чињеница да се многи мушкарци придружују протестима показује да се друштво померило ка прогресивнијим захтевима", каже Мехрдад Дарвишпур, ирански социолог који живи у Шведској.

Какви су ирански прописи о одевању жена?

После Исламске револуције 1979. године, власти у Ирану су увеле обавезни кодекс облачења према којем све жене морају да носе мараме и широку одећу у јавности.

Јединице полиције за морал имају задатак, између осталог, да обезбеде да се жене повинују одредбама о „прикладном" одевању, како то сматрају власти.

Полицајци имају овлашћење да зауставе жене и процене да ли показују превише косе, да ли су им панталоне и капути прекратки или превише уски или су превише нашминкане.

Прописане казне за кршење правила су новчане, али и затвор или бичевање.

Иранке су 2014. године почеле да деле фотографије и снимке на којима јавно крше законе о одевању оквиру онлајн протестне кампање „Моја прикривена слобода".

Последњих месеци из Ирана стиже све више вести о репресивном деловању власти против жена, поготово оних за које је процењено да се не придржавају исламског кодекса облачења за улазак у владине канцеларије и банке.

Многи Иранци, међу којима су и поједине провладине присталице, негодују на друштвеним мрежама због постојања Полиције за морал, познате и као Патрола за саветовање (Guidance Patrols), користећи хештегове који у преводу значе Патрола за убиство.

На друштвеним мрежама су се појавили снимци на којима се види како полицајци хапсе жене, вуку их по земљи и на силу одводе.

Многи Иранци директно криве врховног вођу Алија Хамнеија.

Његов стари говор се поново дели на друштвеним мрежама у којем ирански ајатолах оправдава улогу Полиције за морал и инсистира да под исламском влашћу жене морају да поштују кодекс облачења.

Погледајте видео из Ирана

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]