Iran, islam i žene: Predsednik poručio da neće dozvoliti haosu u zemlji

Iranski predsednik Ebrahim Raisi poručio je da neće dozvoliti „haos" dok vlasti nastavljaju da guše proteste koji su u prethodne dve nedelje izbili u zemlji posle vesti o smrti mlade žene u policijskom pritvoru.

Protesti su do sada najozbiljniji izazov sa kojim se rukovodstvo zemlje suočilo poslednjih godina.

Mahsa Amini, 22-godišnja Kurdkinja iz grada sa severozapada zemlje, preminula je posle nekoliko dana u komi nakon što je bila u policijskom pritvoru zbog navodnog neadekvatnog nošenja hidžaba, odnosno što nije pokrila glavu na propisani način.

Dok vlasti kažu da je Mahsa Amini umrla iz zdravstvenih razloga, njena porodica i mnogi drugi Iranci tvrde da je umrla od posledica batinanja.

Iranski predsednik je rekao da je smrt Mahse Amini „sve rastužila", ali je dodao da njegova vlada „[ne može] da dozvoli da ljudi neredima remete mir u društvu".

Od kako su pre dve nedelje izbili protesti, najpre u rodnom gradu Amini, a potom su se proširili na celu zemlju, nastradale su desetine ljudi, a uhapšene setotine.

Oprečne su informacije o broju poginulih.

Iranska ljudska prava (IHR), organizacija sa sedištem u Norveškoj, tvrdi da iranske snage bezbednosti ubile najmanje 76 demonstranata tokom prethodnih 11 dana.

Aktivisti su optužile bezbednosne snage da koriste nesrazmernu silu i bojevu municiju za gušenje protesta.

Državni mediji, međutim, navode da je broj mrtvih 41, među kojima i nekoliko pripadnika službi bezbednosti, za šta i okrivljuju „izgrednike".

Uhapšene su i stotine ljudi, od kojih 20 novinara.

Pogledajte video o protestima u Iranu:

Ebrahim Raisi, predsednik Irana, prethodno je rekao da smrt devojke u pritvoru mora biti istražena.

On je u subotu obećao da će vlasti „odlučno odgovoriti" na proteste, koji su se sada proširili na većinu provincija u zemlji.

Govoreći tokom posete Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku, Raisi je optužio Zapad za licemerje zbog zabrinutosti oko smrti Mahse Amini.

Kako se protesti nastavljaju širom Irana, a broj smrtnih slučajeva raste, iranske vlasti su odlučile da blokiraju internet i Instagram, najpopularniju društvenu mrežu u toj zemlji.

Američki zvaničnici najavljuju da će olakšati blokadu interneta u Iranu kako bi odgovorili na pokušaje Teherana da uguši proteste.

„Pomoći ćemo da se iranski narod ne nađe u izolaciji i mraku", rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.

Ko je Mahsa Amini?

Protesti u iranskim gradovima počeli su pre 12 dana posle vesti o smrti dvadesetdvogodišnje Mahse Amini.

Amini, 22, Kurdkinja iz grada Sakeza na severozapadu zemlje, bila je u poseti Teheranu 13. septembra kada ju je policija za moral optužila da je prekršila strogi zakon koji zahteva da žene pokrivaju kosu hidžabom (maramom).

Iranska policija je saopštila je da je Amini imala „iznenadnih problema sa srcem".

Ali njena porodica i aktivisti za ljudska prava tvrde da su je policajci pretukli prilikom privođenja.

Umrla je u bolnici posle tri dana u komi.

Prema tvrdnjama nevladinih organizacija, nju su policajci pretukli pendrecima prilikom hapšenja i udarali joj glavu o njihovo vozilo zbog čega je ostala bez svesti.

Vlasti su negirale optužbe.

Iranski predsednik Ebrahim Raisi je ponovio zaključak obdukcije u kojem se navodi da Amini nije pretučena.

„Nisu mi dali da vidim telo mog deteta"

U intervjuu za BBC persijski servis u sredu, Amdžad, otac Mahse Amini, rekao je da mu vlasti nisu dozvolile da vidi celo njeno telo pre nego što je sahranjena.

Rekao je da je mogao da vidi samo njeno lice, ali ne i potiljak, kao ni noge, za koje tvrdi da su bile u modricama.

Negirao je tvrdnje ministra unutrašnjih poslova da je ona bila lošeg zdravlja.

„Oni lažu, Mahsa nije bila u bolnici u poslednje 22 godine.

„Išla je samo kad je bila prehlađena", kaže njen otac.

Mnoge Irance razbesnela je smrt Amini a prvi protesti su izbili posle njene sahrane, kada su snimljene žene kako mašu maramama u vazduhu i uzvikuju „smrt diktatoru" - parola koje se često odnosi na vrhovnog vođu, ajatolaha Alija Hamneija.

U početku, na protestima je bilo više žena koje su, prema snimcima na društvenim mrežama, palile marame.

„Ne maramama, ne hidžabu, da slobodi i jednakosti!", čulo se kako demonstranti skandiraju na demonstracijama u Teheranu.

Protesti su se proširili na oko 80 gradova u celoj zemlji i prerasli su u izraze nezadovoljstva protiv vlasti.

Neke žene su u znak protesta počele da šišaju kosu. Jedna od njih je i britansko-iranska državljanka koja je šest godina bila u zatvoru u Iranu.

Pogledajte:

Najveći izazov za vlasti poslednjih godina

Rana Rahimpur, BBC persijski

Mnogim Irancima je prekipelo.

Sistematska korupcija među iranskom političkom elitom, rastuće siromaštvo uz inflaciju veću od 50 odsto, manjak društvenih i političkih sloboda doveli su do toga da se mnogi, a posebno mladi, osećaju beznadežno.

Prema Istraživačkom institutu iranske organizacije za socijalno osiguranje, najmanje 25 miliona Iranaca je do juna 2021. godine živelo ispod granice siromaštva.

Taj broj je sada još veći.

Ovo nisu prvi protesti u istoriji Islamske republike Iran.

Ali mnogi posmatrači veruju da su ovi drugačiji, jer, pre svega, na protestima masovno učestvuju žene.

Žene u Iranu bile su najveće gubitnice islamske revolucije 1979.

Iranke su bile prisiljene da nose hidžab (marame) ubrzo posle revolucije i izgubile su mnoga prava, kao što su pravo na putovanje, pravo na rad i pravo na starateljstvo nad decom starijom od sedam godina.

Muškarci se nisu mnogo bunili zbog ovih ograničenja.

„Činjenica da se mnogi muškarci pridružuju protestima pokazuje da se društvo pomerilo ka progresivnijim zahtevima", kaže Mehrdad Darvišpur, iranski sociolog koji živi u Švedskoj.

Kakvi su iranski propisi o odevanju žena?

Posle Islamske revolucije 1979. godine, vlasti u Iranu su uvele obavezni kodeks oblačenja prema kojem sve žene moraju da nose marame i široku odeću u javnosti.

Jedinice policije za moral imaju zadatak, između ostalog, da obezbede da se žene povinuju odredbama o „prikladnom" odevanju, kako to smatraju vlasti.

Policajci imaju ovlašćenje da zaustave žene i procene da li pokazuju previše kose, da li su im pantalone i kaputi prekratki ili previše uski ili su previše našminkane.

Propisane kazne za kršenje pravila su novčane, ali i zatvor ili bičevanje.

Iranke su 2014. godine počele da dele fotografije i snimke na kojima javno krše zakone o odevanju okviru onlajn protestne kampanje „Moja prikrivena sloboda".

Poslednjih meseci iz Irana stiže sve više vesti o represivnom delovanju vlasti protiv žena, pogotovo onih za koje je procenjeno da se ne pridržavaju islamskog kodeksa oblačenja za ulazak u vladine kancelarije i banke.

Mnogi Iranci, među kojima su i pojedine provladine pristalice, negoduju na društvenim mrežama zbog postojanja Policije za moral, poznate i kao Patrola za savetovanje (Guidance Patrols), koristeći heštegove koji u prevodu znače Patrola za ubistvo.

Na društvenim mrežama su se pojavili snimci na kojima se vidi kako policajci hapse žene, vuku ih po zemlji i na silu odvode.

Mnogi Iranci direktno krive vrhovnog vođu Alija Hamneija.

Njegov stari govor se ponovo deli na društvenim mrežama u kojem iranski ajatolah opravdava ulogu Policije za moral i insistira da pod islamskom vlašću žene moraju da poštuju kodeks oblačenja.

Pogledajte video iz Irana

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]