Политика, избори и Јужна Америка: Три разлога зашто су важни избори у Бразилу

Другог октобра ће рекордан број гласача изаћи на биралишта у Бразилу на опште изборе које посматрачи називају „кључним тестом" за политички систем земље.

Више од 150 милиона људи бираће државне гувернере и одборнике, као и посланике и сенаторе, али ће нагласак несумњиво бити на председничком обрачуну актуелног шефа државе Жаира Болсонара и бившег Луиза Игнасија „Лула" да Силве.

Резултат овог изузетно поларизованог окршаја - до ког ће можда доћи тек после другог круга избора између два кандидата са највећим бројем гласова ако ниједан од 11 кандидата не освоји 50 одсто гласова - осетиће се и изван граница највеће и најмногољудније земље Латинске Америке.

А свет већ пажљиво мотри на њих - можда најгласније од свих, САД су јавно позвале Болсонарову владу да „поштује демократски процес" пошто је актуелни председник јавно довео у питање електронски систем гласања у земљи.

Уједињене нације су 22. септембра издале саопштење у ком су позвале власти, кандидате и политичке странке у Бразилу да „осигурају да предстојећи општи избори прођу мирно и без насиља изазваног изборима".

Очекује се да ће у Бразил отпутовати рекордан број међународних организација које посматрају изборе, према Врховном изборном суду земље (ТСЕ).

Али узаврела атмосфера није једини разлог зашто ће људи широм света пратити гласање у Бразилу 2. октобра.

Питање Амазоније

На овим изборима најкрупнији улог би могао да буде будућност највеће прашуме на свету, судећи по еколошком историјату двојице главних кандидата.

Током његова два мандата као председника Бразила (2003-2010), Лула је утицао на смањење брзине крчења шума у Амазонији спречивши илегалну сечу, рударење и сточарство у региону чије очување игра велику улогу у ублажавању климатских промена.

Иако се стопа уништења шума већ била појачала пре Болсонаровог тријумфа на изборима 2018, она се значајно убрзала откако је он преузео дужност у јануару 2019.

У извештају бразилског Института за истраживање животне средине Амазоније објављеном почетком ове године тврди се да се крчење шума повећало за скоро 57 одсто за Болсонаровог мандата.

Ултрадесничарски председник отворено је бранио комерцијално крчење Амазоније, а посебно се успротивио заштити домородачких земљишта - он је први бразилски лидер од 1988. који није потписао ниједан указ којим се демаркира домородачко земљиште.

Стране владе и еколошке групе изразиле су велику забринутост због ове ситуације.

Таис Банварт, портпарол Гринписа, рекао је за ББЦ да избори „морају да пошаљу јасну поруку да се одустајање од наше еколошке заоставштине неће толерисати".

„Научници већ упозоравају да се Амазонија ближи такозваној 'преломној тачки', када ће шума изгубити способност да се сама обнови после догађаја као што су суше, пожари и сеча дрвећа", каже Банварт.

„Протеклих скоро четири године, Болсонарова администрација је показала, у говорима, поступцима и мерама, његов презир према агенцијама за заштиту животне средине, домородачким народима, еколошким активистима и демократији."

Болсонаро је заузето нешто помирљивији тон у међународним водама: на седници Генералне скупштине Уједињених нација овог месеца председник је тврдио да се његов еколошки учинак не преноси верно у медијима.

„Што се тиче еколошког и одрживог развоја, Бразил је део решења и узор за свет", изјавио је он.

Бразил је важан и економски и политички

Поред тога што је највећа и најмногољуднија земља Латинске Америке, Бразил је и једна од 15 највећих економија света и велики играч у одређеним секторима глобалне трговине.

Бразил је водећи произвођач робе као што су соја, говедина и руде гвожђа, и крупан је трговачки партнер и САД и Кине.

Стога, турбулентни избори - или пост-изборни период - могућност је која изазива забринутост у свету.

Бразилски социолог и експерт за међународне односе Леонардо Фонтес верује да ће „млада демократија" земље бити стављена на пробу због Болсонаровог упорног довођења у питање електронског гласачког система, што је довело до спекулација да ће следбеници човека који носи надимак „Тропски Доналд Трамп" можда одржати властиту верзију пост-изборних нереда у америчком Капитолу 6. јануара 2021.

„Угрожен је важећи демократски систем у неколико западних земаља, а већ смо видели обележја овога и у Бразилу", објашњава Фонтес.

„Морамо да видимо шта ће Болсонаро урадити у случају пораза, али мислим да може слободно да се каже да је у Бразилу демократија стављена на пробу."

Болсонарову запаљиву реторику прати закон којим се попуштају прописи о поседовању оружја у Бразилу.

Од 2018. године, број оружја у приватном власништву се удвостручио на скоро два милиона, према подацима Бразилске војске и полиције, које је анализирала бразилска стручна група Соу да Паз.

„Данас имамо праву армију наоружаних цивила и ситуација је веома забрињавајућа", каже Каролина Рикардо, извршна директорка Соу да Паза.

Изражена је забринутост и поводом улоге коју би права војска могла да одигра на изборима.

Бразилом је војска владала од 1964. до 1985. и председник Болсонаро је бивши капетан војске, а његов потпредседник Хамилтон Моурао је генерал.

Али експерти су за ББЦ прошлог месеца рекли да нису приметили склоност ка државном удари у војним круговима.

Друго бојно поље је фронт дезинформација.

Посебно брине употреба друштвених мрежа за ширење гласина током изборне кампање, нарочито Воцапа, најкоришћенијег сервиса за инстант поруке у Бразилу.

У интервјуу за бразилски лист Естадо де С. Паоло Дарио Дуриган, шеф јавне политике Воцапа за Бразил, рекао је да су избори од 2. октобра „најважнији избори на свету" за компанију у власништву Мете.

„То је поларизована земља и веома тешко окружење", рекао је Дуриган.

Заокрет у односу на крајњу десницу?

Најскорије анкете у Бразилу указују на то да Лула има убедљиво вођство у односу на Болсонара.

Иако то нужно не значи да ће бивши председник освојити довољно гласова да победи већ у првом кругу, анкете указују и на то да би левичарски политичар победио актуелног председника у другом кругу.

За политичке научнике који прате успон ултрадесничарских лидера у разним земљама у последњих неколико година - најскорије победа Ђорђе Мелони на италијанским изборима - ово ће представљати значајан прекид било каквог тренда.

„Бразил је економски и политички релевантна земља, тако да ће ово заиста представљати велики пораз за крајњу десницу", сматра доктор Винисијус де Карваљо, предавач бразилских и латиноамеричких студија на Краљевском колеџу у Лондону.

„Бразилски избори ће се одржати у време значајних победа за обе стране политичког спектра широм света", додаје Карваљо, позивајући се на скорашњу победу првог левичарског председника у Колумбији у јуну.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]