Амазонија: Староседелачка племена - некада непријатељи, а сада уједињени против крчења шума

У резервату староседелечких народа јужне државе Пара, у Бразилу, стари непријатељи међу племенима Амазоније сада деле оброк - рибу испечену у листовима банане.

Ратови у прошлости који су умало довели до истребљења једног од ових племена, заборављени су у име вишег циља - борбе против нових политика бразилске владе по питању Амазона, које доживљавају као претњу по живот.

То је, на неки начин, Генерална скупштина Уједињених нација за Ксингу народе, групу староседелачких племена различитих етницитета настањених у близини реке Ксингу.

Тродневни састанак одржан је у селу Кубенкокре, које припада земљи Кајапо.

Осим представника 14 етничких група, састанку су присуствовали делегати четири обалске заједнице које живе дуж слива реке.

Председник Жаир Болсонаро обећао је да ће укинути законе о заштити животне средине, чиме жели да подстакнте вађење минерала и пољопривреду у заштићеним областима, укључујући и земљу староседалаца.

Вође староседелаца кажу да се - откад је Болсонаро преузео власт у јануару - налазе под све већом претњом инвазије рудара и дрвосеча на њихову територију, као и да су забринути због загађења локалних река пестицидима.

„Данас имамо само једног непријатеља, а то је влада Бразила, председник Бразила и сви нестароседелачки окупатори", каже за ББЦ један од лидера Мудјире Кајапо.

„Имамо наше унутрашње размирице, али смо уједињени у борби против владе."

„Хајде да не понављамо прошлост. Хајде да од сада будемо уједињени", рекао је други вођа, Кадкуре Кајапо, током састанка.

Еколошка претња

Ове године је у Амазону избило 47.000 пожара. према подацима свемирске агенције Инпе, која је задужена са сателитски надзор. То је 51 одсто од укупног броја пожара забележних у целој земљи.

Август је био најгори месец за Амазон од 2010. године - било је скоро 31.000 пожара, што је троструко у односу на исти месец 2018. године.

Еколокошки активисти гриве политике које је увео бразилски председник, кажу да је охрабрио сточаре да очисте огромне делове прашуме од када је изабран.

Болсонаро је окривио „лажне вести" због беса којем је био изложен после пожара.

Претходно је отпустио директора свемирске агенције Инпе, доводећи у питање научне податке које је прикупљао тај институт.

Староседелачки народи су посебно забринути због планова владе да дозволи рударење на њиховој земљи - што Болсонаро сматра приоритетом али му и даље треба сагласност Конгреса.

Рударство је сада забрањено у староседелачким резерватима, али сателитске слике указују на то да су илегални рудари повећали активности у тим подручијима од јануара.

У исто време, еколошка агенција Ибама, ублажила је примену закона - број издатих казни за кршење еколошких закона спао је за 29 одсто широм земље, у поређењу са 2018. годином.

У интервјуу за ББЦ, министар екологије Рикардо Салес, негирао је да пад у броју казни значи да се закон мање спроводи.

Поделе око рударства

Неке од староседелачких група би дозволиле додатне активности на сопственој земљи, због примамљивог финансијског добитка. Али они нису позвани на састанак, што је изазвало критике појединих представника који су окупљању присуствовали.

„Овде су присутни само они рођаци који се боре за животну средину, земљу, воду. Али нема рођака који желе пољопривреду или рударство у селима", каже Ое Кајапо, представница удружења за заштиту шума.

„Да ли ћемо ми то дебатовати само међу собом? Или ћемо да наставимо да се боримо за очување територије док се други боре за рударење и пољопривреду? Ово нас ослабљује, не можемо овако наставити", додала је она.

Лидери су током састанка разговарали у о економским алтернативама које не подразумевају сечу дрвећа.

Поделили су успешна искуства и изазове са којима су се суретали покушавајући да зараде уз помоћ активности попут занатства и трговине домаћим воћем.

Закопавање ратних секира

Разговори су се одржали на језику Кајапи, који многе етничке групе могу да разумеју јер имају исте језичке корене, и португалском, који сви учесници говоре као други језик.

Бепто Ксикрин, вођа резервата Тринчера Бакаја, из државе Пара, одржао је говор који је највише узбудио окупљене.

Рекао је да око 400 рудара и дрвосеча од почетка године незаконито ради на њиховој територији.

Вођа Бакаја је додао да су у његовој заједници уплашени и да нису знали шта да раде. Двојица Кајапо вођа су истог тренутка устали, заклињући се да ће послати ратника да избаце уљезе и добили су аплауз свих присутних.

Последњег дана састанка, дошло је до још једног симболичног тренутка - представници Кајапо позвали су представнике народа Панара - некада дугогодишње непријатеље - да изведу традиционалну песму и плес.

Четворица Панараца, тела обојених бојом добијеном из тропског воћа, певали су испраћени топлим аплаузом народа Кајапо, што су неки схватили као знак да је старо непријатељство између њих остављено у прошлости.

Спасени од истребљења

Две групе су први пут ушле у рат 1922. године.

Потом је 1968. године Кајапо задао тежак ударац, масакрирајући читаво Панара село.

Опстанак племена је додатно угрожен 1970-их година када је изграђен аутопут БР-163, који пролази кроз Бразил од севера до југа.

То је био један од путева којим је тадашњи војни режим планирао да интегрише Амазон са остатком земље.

У све мањем броју, гладни и болесни, око 200 преживелих Панараца премештено је на југ, у Парк Ксингу староседелаца.

Народ Панара се вратио на своју земљу дуж аутопута 1997. године.

Откада им је додељена заштићена земља, њихова популација се утростручила.

„Убијали смо Кајапо, Кајапо је убијао нас, борили смо се и са Кајаби. Али нисмо имали представу каква нам претња долази од белог човека", каже њихов лидер Синку Панара за ББЦ уз помоћ преводиоца.

„Тако да смо охладили главе, помирили се, разговарали и више нећемо ратовати. Зато што сада имамо заједнички интерес да се боримо заједно, да нас нестароседелачки народи не би све побили."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]