Пожари у Амазонији: Да ли је крчење шума довело до ватрене стихије

Пораст броја пожара у Амазонији директно је повезан са крчењем шуме, показује ново истраживање Института за еколошко истраживање Амазоније и Федералног универзитета у Акри у Бразилу.

Ове године, највише пожара избило је у десет општина у којима су стопе сече шума највише у земљи.

Веза између крчења шума и пожара побија аргумент да су овогодишњи пожари природни и да су изазвани сушом на северу земље.

Истраживање показује да пораст броја пожара није могуће приписати сушној сезони. Подаци показују да је суша у региону ове године блажа него претходних година - када је пожара било мање,

„Десет амазонских општина које су пријавиле највиши број пожара истовремено су и десет општина са највишом стопом крчења шума. Те општине су одговорне за 37 одсто пожара у 2019. години и 43 одсто случајева крчења шума забележених до јула.

„Ова концентрација шумских пожара у свеже раскрченим шумама са благом сушом представља снажан показатељ намерне природе пожара: чишћење свеже раскрчених области", каже се у тексту.

По редоследу избијања пожара, општине које су навели истраживачи су: Апуи, Лабреа и Нова Арипуана у држави Амазонас, Алтамира, Итаитуба, Сао Феликс до Шингу и Ново Прогресо у држави Пара, Колниза у држави Мато Гросо, Порто Вељо у држави Рондонија и Каракараи у држави Рораима.

Институт за еколошко истраживање Амазоније је невладина организација са седиштем у главном граду Бразилији. Аутори студије су истраживачи Дивино Силверио, Ан Аленкар и Пауло Моутињо са овог института, као и Сонаира Силва са Федералног универзитета у Акри.

Истраживачи су рад засновали на три независна извора података.

Информације о крчењу шума потекле су из Система за узбуњивање због крчења шума са Института Имазон у Сједињеним Државама; подаци о пожарима су са сателита АКВА који бразилски Национални институт за истраживање свемира, сматра референтним сателитом; а број дана без кише добијен је из базе података ЦХИРПС коју су развили научници америчке Геолошке контроле и са Универзитета Калифорније у Санта Барбари.

Истраживање обухвата податке о крчењу шума од јануара до јула 2019. године и пожарима забележеним од почетка године до 14. августа. У неким општинама из државе Пара које су се нашле на листи, као што је Ново Прогресо, фармери су наводно 10. августа држали протестни „дан пожара" како би раскрчили простор за пашњаке.

„Амазонија у 2019. години гори више него до сад, а само сушна сезона не објашњава повећање броја пожара.

„Број пожара у региону највиши је у последње четири године. Ради се о импресивној цифри зато што је овогодишња суша блажа него протеклих година. Од 14. августа избило је 32.728 пожара, што је око 60 одсто више од просека за претходне три године у истом периоду", каже се у студији.

У редовном обраћању уживо четвртком увече на Фејсбуку, бразилски председник Жаир Болсонаро признао је да се крчење шума у Амазонији повећало и рекао да ради на томе заузда „овај злочин који се чини према нашој Амазонији, та спаљивања".

Међутим, председник је инсистирао и на томе да су шумски пожари уобичајена појава широм света.

„Шуме горе. То је уобичајено. У Калифорнији. Дешава се, па шта.

„Овде у Бразилу да ли постоји криминални елемент? Постоји, ја знам да постоји. Ко је одговоран? Ја то не знам. Сами фармери, невладине организације, ко год. Ко год, Индијанци.

„Друге земље су се заинтересовале и тврде да се не понашамо одговорно, и ко зна, пре или касније, неко може да прогласи интервенцију у региону Амазоније", рекао је он.

Министар за животну средину Рикардо Салес објавио је на Твитеру да је ширење пожара проузроковано климатским условима.

„Сушна сезона, ветар и врелина су распирили пожаре широм земље", рекао је Салес.

Истраживач са Института Имафлора Луис Фернандо Гуедес Пинто каже да информације којима располажемо о пожарима, указују на то да су они саставни део спора над земљиштем у региону Амазона.

„Пожари су део проблема око спора над земљиштем. Постојала је намера да се очисте и заузму површине, а не да се повећа производња.

„Циљ је да се заузме територија с очекивањем да ће се власништво над тим земљиштем озаконити касније", каже он.

Луис Фернандо каже да су у ранијим изјавама лидери попут председника Болсонара и гувернера савезне државе Акре Гледсона Камелија, наговестили да ће казне за оне који уништавају шуме бити смањене. Сматра да су те две ствари повезане.

„Те ватре настале су у атмосфери у којој су званичници федералне владе и савезних држава изјавили да починиоци неће бити тужени или кажњавани", каже он.

Корелација очекивана, каже климатолог

Климатолог Карлос Нобреу каже да веза између крчења шума и пожара није изненађујућа: они који желе да „очисте" комад пошумљеног земљишта, обично прво раскрче дрвеће, а онда, после неколико месеци, спале земљу.

„Динамика је следећа: очисти се шума, сачека се неколико месеци да се она осуши, а онда се запали.

„Уколико покушате да је запалите наредног дана, неће горети јер ће вегетација бити влажна", каже он.

„Мора да се сачека неколико месеци, а онда ће се ватра разгорети. И увек, сваке године, август и септембар су месеци са највећим бројем пожара", каже он за ББЦ Њуз у Бразилу.

„Ове године, све је указивало на то да се шуме све више секу, тако да се очекивало више пожара", рекао је Нобре који је докторирао има на Институту за технологију Масачусетса (МИТ).

Нобре истиче да ће коначни подаци о крчењу шума бити обезбеђени преко система Продес Института за еколошко истраживање Амазоније. Подаци ће бити објављени у октобру.

База података коју овај институт користи за мерење пожара и упозорења на крчење налази се „међу најбољима на свету", каже овај климатолог.