Пожари на Арктику: Шта их изазива и колико је ситуација лоша

Шумски пожари букте деловима Арктика - са пределима Сибира, Аљаске, Гренланда и Канаде прекривеним пламеном и димом.

На сателитским снимцима се види како дим из пожара - изазваних главном сушним олујама и високим температурама - изгледа из свемира.

Док су шумски пожари уобичајени у ово доба године, рекордне летње температуре и јаки ветрови чине овогодишње пожаре нарочито опасним.

Пожари су сада на „нивоу без преседана", каже Марк Перингтон, стручњак за шумске пожаре у Служби за атмосферска праћења Коперникус.

Шта је захваћено?

Делови источнје Русије и Аљаске, унутар и ван Арктичког појаса, врло су захваћени ватром.

Руска Федерална агенција за шумарство саопштила је да гори више од 2,7 милиона хектара забачених шума широм шест сибирских и источних региона.

Међутим, организација Гринпис Русија наводи да гори 3,3 милиона хектара - што је предео већи од Белгије.

У неколико региона је због смога проглашено ванредно стање , а дим се шири већим градовима попут Новосибирска, сенчећи Сунце и отежавајући дисање.

Дим из сибирских пожара стигао је чак до Аљаске и делова западне обале Канаде.

На Аљасци је до 31. јула у 105 великих пожара изгорело више од 700 хиљада хектара.

Већину пожара изазвали су удари громова, наводи Међуресорни координациони центар Аљаске (Alaska Interagency Coordination Center).

Гренланд се такође бори са пожаром у комуни Кекати, у близини стазе Арктичког круга, популарне међу планинарима.

То подручје се суочава са топлотним таласом, што такође значи да се морски лед топи великом брзином.

У борби са пожарима је и канадски Арктик. У једном великом шумском пожару на северозападној територији, унутар Арктичког појаса, изгорело је најмање 45.500 хектара, а велика је вероватноћа да је захваћено подручје и веће.

Какав је утицај?

Шумски пожари немају само утицај на земљиште. Они испуштају велико загађење и токсичне гасове у атмосферу.

Густи дим је видљив на сателитским фотографијама и разликује се од уобичајених облака широм огромних делова Арктика.

Наса је открила мегатоне штетних честица у диму - и то где одлазе.

На сателитској фотографији лево пожари су приказани као црвене тачкице. Глобус десно показује концентрацију честица чађи - настале у пожарима.

Чађ може да буде штетна по људе и животиње, улазећи у плућа и крвоток.

Има улогу и у глобалном загревању. Насини научници кажу да чађ апсорбује сунчеву светлост и загрева атмосферу. Уколико падне на лед или снег, смањује рефлективност и може да задржи више топлоте, убрзавајући процес топљења.

Пожари учествују и у климатској кризи испуштањем угљен-диоксида у атмосферу.

Процењено је да су пожари између 1. јуна и 21. јула емитовали 100 мегатона угљен-диоксида, што је еквивалентно укупној емисији угљеника Белгије у 2017 години, наводи Служба за атмосферска праћења Коперникус.

Колико је ово неуобичајено?

Иако су шумски пожари уобичајени на западној хемисфери између маја и октобра, локације и интензитет ових пожара, као и трајање, делимично су неуобичајени, наводи Коперникус.

„Неуобичајено је видети пожаре овог обима и трајања као оне који су се десили током најјачег удара у јуну", каже Парингтон.

„Али температуре на Арктику расту знатно бржом стопом од глобалног просека, а топлији услови подстичу ширење и трајање пожара."

Екстремно суво земљиште и температуре више од просечних, у комбинацији са муњама и јаким ветровима, утичу на то да се ватра шири агресивно.

Ватру одржава шумско земљиште, које се састоји од одмрзнутог, сушеног тресета - супстанце са високим садржајем угљеника.

Анализа Џонатана Амоса, дописника у области науке

Глобални сателити прате нове и актуелне шумске пожаре унутар Арктичког круга. Услови су постављени у јуну, најтоплијем јуну за планету од када се врше мерења.

Пожари ослобађају обилне количине претходно ускладиштених залиха угљен-диоксида и метана - угљеника који се у неким случајевима налазио под земљом хиљадама година.

Научници кажу да је ово са чиме се суочавамо доказ онога што можемо очекивати од света који је све топлији, где повећана концентрација гасова стаклене баште узрокује више загревања, што онда ствара услове који ослобађају још више угљеника у атмосферу.

Много честица из ових пожара ће се на крају наћи на леденим површинама даље на северу, потамњујући их и тако убрзавајући топљење.

Све је то део процеса појачавања.

Шта се ради да се ватра сузбије?

Председник Русије Владимир Путин наредио је војсци да помогне у сузбијању пожара у Сибиру и другим регионима на истоку.

Ванредно стање проглашено је у деловима Бурјатије и Јакутије. Авиони и 10 хеликоптера с опремом за гашење ватре послати су у ове регионе.

Многи су критиковали руске званичнике због тога што нису предузели довољно да зауставе пожаре.

Стотине хиљада људи потписало је петицију позивајући на акцију након што су руске власти саопштиле да не планирају да гасе пожаре у удаљеним ненасељеним пределима пошто нема директних претњи по људе.

На Твитеру су популарни хештегови #putouttheSiberianfires и #saveSiberianforests.

Неки наводе да је пожар на катедрали Нотр Дам у Паризу привукао више медијске пажње од ових шумских пожара.

„Сећате се како су се далеко шириле вести о пожару у Нотр Даму? Сада је време да урадимо исто када је реч о шумским пожарима у Сибиру", пише у једном твиту.

„Хајде да не заборављамо да природа није мање значајна од историје. Бројне животиње остају без станишта, а многе од њих су вероватно угинуле. Замислите само колико је то болно", пише у другом.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп понудио је Путину помоћ у гашењу пожара.

Аутори: Роси Блант, Доминик Бејли и Луси Рођерс, Дизајн: Ирене де ла Тори Аренас и Деби Лоузу.