Климатске промене: Земљи прети ризик од „ефекта стаклене баште"

Можда вам звучи као наслов нискобуџетног научно-фантастичног филма, али „Стаклена башта Земља" је смртно озбиљан концепт за научнике који се баве глобалном климом.

Чак и ако државе испуне обећања и смање производњу угљен-диоксида, загревање прети да постане неповратан процес, кажу они.

До тога би могло да дође уколико глобална температура порасте за два степена Целзијуса, показује ново истраживање.

Међународни тим климатолога је у научном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences објавио рад у којем се наводи да би за неколико деценија природне силе које нас штите могле да се окрену против нас.

Земаљске шуме, океани и тло годишње упијају око 4,5 милијарди тона угљеника који би иначе завршио у атмосфери и допринео отопљавању.

Међутим, како се Земља греје, ова „складишта" могла би да постану извори угљеника и тиме значајно убрзају климатске промене.

Без обзира да ли је реч амазонској прашуми или земљомрзици у северном појасу која тренутно задржава милионе тона гасова који изазивају отопљавање, како се приближавамо граници од два степена у односу на прединдустријско доба, расту шансе да наши природни савезници почну да испуштају више угљеника него што их примају.

Владе широм света су се 2015. обавезале да ће обуздати раст температуре са циљем да га одржавају на 1,5 степени. Међутим, аутори истраживања су дошли до закључка да ни то неће бити довољно да се сценарио стаклене баште спречи.

„Поента је да кад достигнемо праг од два степена стижемо до тачке кад ће планета Земља преузети контролни механизам", каже за ББЦ професор Јохан Рокстрем, један од аутора истраживања.

„Контрола је тренутно у нашим рукама, али ако пређемо два степена систем ће се окренути против нас".

Глобална температура је тренутно око један степен виша него у прединдустријско доба и повећава се за око 0,17 степени годишње.

Научници су испитали 10 природних система и процесе повратне спреге који их одржавају.

Ови системи укључују шуме, арктичке леднике и хидрате метана на морском дну и омогућавају људском роду да избегне најгоре последице раста количине угљеника и отопљавања.

Ако се један од ових система преокрене и почне да упумпава велике количине угљен диоксида у атмосферу, страхује се да ће остали пасти као домине.

Шта садржи сценарио стаклене баште?

У две речи - ништа добро.

Према истраживању, уласком у доба стаклене баште, глобална температура ће достићи највиши ниво у последњих 1,2 милиона година.

Клима ће се вероватно стабилизовати на четири до пет степени више у односу на прединдустријски ниво. Због отапања леденог омотача, ниво мора ће порасти између 10 и 60 метара.

То у суштини значи да ће неки делови Земље постати ненастањиви.

Последице ће бити „масивне, понекад нагле и без сумње деструктивне", кажу аутори.

Једина добра вест, ако се тако може назвати, јесте да ће најгоре последице наступити тек за 100-200 година. Лоша вест је да, кад процес једном почне, нећемо моћи да учинимо баш ништа да га зауставимо.

Да ли је топлотни талас у Британији и Европи доказ ефекта стаклене баште?

Аутори истраживања кажу да метеоролошки феномени које уочавамо широм света не могу директно да се повежу са ризиком од достизања прага од два степена.

Они, међутим, указују да је планета можда осетљивија на отопљавање него што се мислило.

„Ови екстремни феномени само треба да нас подсете да морамо да будемо још опрезнији", каже Рокстрем.

„Ако се ово дешава при загревању од једног степена, то нас наводи на закључак да не би требало да се изненадимо да промена може да дође брже него што смо очекивали".

Зар нисмо све ово знали и раније?

Аутори истраживања нас упозоравају да смо потценили снагу и осетљивост природних система.

Веровало се да ће климатске промене постати озбиљан проблем ако глобална температура до краја века порасте за 3-4 степена.

Истраживање, међутим, показује да изнад два степена постоји озбиљан ризик да се природни системи, који тренутно хладе планету, претворе у гигантске изворе угљеника који ће нес упутити на „пут без повратка" ка свету који је за 4-5 степени топлији него пре индустријске револуције.

Има ли бар нека добра вест?

За дивно чудо - има!

Сценарио стаклене баште се може избећи, али то захтева фундаменталну промену нашег односа према планети.

„Климатске и друге глобалне промене нам показују да ми људи утичемо на земаљске системе на глобалном нивоу. То значи да као глобално друштво можемо преко управљања тим системима да утичемо на будуће климатске услове".

Све о климатским променама

Мапирање топлотног таласа

„Ово истраживање нам открива неке полуге које можемо да искористимо", каже научница Кејтрин Ричардсон са Универзитета у Копенхагену.

Дакле, не само што бисмо до половине века морали да престанемо да трошимо фосилна горива, него морамо да се бацимо на пошумљавање и заштиту шума, да смислимо како да блокирамо сунчеве зраке и направимо машине које ће исисавати угљеник из ваздуха.

Научници поручују да морамо да променимо систем вредности и понашање тако да свако од нас постане чувар Земље.

Шта кажу други научници?

Неки кажу да су закључци истраживања „екстремни". Многи други кажу да су основани.

„Према овом истраживању, људско деловање је довело до тога да смо пропустили последњу шансу да пустимо Земљу да се охлади сама од себе", каже доктор Фил Вилијамсон са британског Универзитета Источна Англија.

„Сви ти ефекти би могли да додају отопљавању, које смо директно изазвали, још пола степена до краја века, чиме бисмо прешли праг од два степена и тачку од које почињу неповратне промене, односно трансформација Земље у стаклену башту".

Други су скептични према ставу научника да ће човечанство схватити колико је проблем озбиљан.

„На основу свега што знамо о историји човечанства, ова нада делује наивно", каже професор Крис Рапли са Универзитетског колеџа у Лондону.

„У време општег раста десног популизма, који је повезан са одбацивањем ставова које заступа такозвана космополитска елита, што конкретно укључује и негирање климатских промена, вероватноћа да ће човечанство предузети мере да се планета доведе до прихватљивог стања је сигурно блиска нули".