Украјина, жене и наука: Марина Вјазовска, друга жена у историји која је добила „Нобелову награду за математику"

Марина Вјазовска је тек друга жена у историји која је освојила Филдсову медаљу, признање неформално познато као „Нобелова награда за математику" - област није једна од оних које покривa чувенa наградa.

Од оснивања 1936, једина жена која је раније тријумфовала била је Иранка Марјам Мирзакани, 2014.

Вјазовска, тридесетседмогодишња украјинска професорка, била је један од четири добитника овог издања Филдсове медаље, која се сваке четири године додељује математичарима млађим од 40.

Награђена је за рад на 400 година старој слагалици о паковању сфера (куглица).

Остала три победника су били Француз Хуго Думинил-Копан, Американац Џун Ху и Џејмс Мејнард из Велике Британије.

Назван Кеплерова претпоставка, геометријски проблем којим се бавила професорка Вјазовска предложио је 1611. немачки математичар и астроном Јохан Кеплер, који је познатији по открићу да Земља и планете путују око Сунца по елиптичним орбитама.

Род и рат

Украјинка је споменула родну неравнотежу у говору на церемонији доделе признања у Хелсинкију током конференције од 3. до 4. јула.

„Осећам се тужно што сам само друга жена.

„Али зашто је то тако? Не знам. Надам се да ће се то променити у будућности", рекла је.

Професорка Вјазовска је споменула оне који пате у њеној ратом разореној земљи, рекавши да јој се „живот заувек променио" када је Русија напала Украјину у фебруару.

Њени родитељи и сестре живели су у престоници Кијеву када су руске трупе ушле у земљу.

„Када је почео рат, нисам могла да размишљам ни о чему другом, па ни о математици", рекла је она на видео снимку приказаном на церемонији.

Њена породица је евакуисана из Кијева и сада је са њом у Швајцарској, где ради на Федералном институту за технологију у Лозани.

„Тренутно Украјинци заиста плаћају највишу цену за наша уверења и слободу", додала је.

Такође је одала признање Јулији Ждановској, младој математичарки којој су предавали исти наставници као и њој у Кијеву.

Ждановска је убијена у руском ракетном нападу на украјински град Харков у марту.

„Јулија је била особа испуњена светлошћу, а њен велики сан је био да предаје математику деци у Украјини."

„Када неко попут ње умре, то је као да умире будућност", рекла је она.

Кеплерова претпоставка

„Она (Вјазовска) је бриљантна математичарка", рекао је Кристијан Бломан, истраживач на немачком Институту за математику Макс Планк, за ББЦ.

„Њено решење проблема паковања сфера је веома лепо и крајње неочекивано."

Вјазовска, која је решење представила 2016, већ је добила неколико награда, али њен допринос ту није стао.

„Као резултат исхода Вјазовске, отварају се линије истраживања у различитим деловима света", додаје Пабло Идалго, истраживач на Институту математичких наука Вишег савета за научна истраживања Шпаније.

Две године

Вјазовска је рођена у Кијеву и од малена је била фасцинирана математиком, па када је дошло време да се одлучи за универзитетску каријеру, није јој требало дуго.

Пошто је дипломирала на Националном универзитету Тарас Шевченко, отишла је у Немачку на постдипломске студије.

Током постдокторских студија у Берлину, један од проблема који је Вјазовска укључила у сопствени истраживачки предлог била је иста Кеплерова претпоставка.

Требало јој je две године да то реши.

„Испоставило се да је лакше него што сам мислила", рекла је Украјинка у интервјуу 2018.

Умеће у подучавању показала је и тако што је задатак поједноставила на питање:

„Колико лоптица можете ставити у веома велику кутију?".

Али истина је да је математика коју је Вјазовска користила да дође до одговора изузетно сложена.

Размишљање о наранџама

За Идалга, Кеплеров проблем „има одређену важност за стварни свет у смислу да људи без математичких студија могу да разумеју о чему се ради" и да су се чак могли суочити са њим у стварном животу у неком тренутку.

Све се врти око једне премисе: који је оптималан начин да се заузме простор са одређеним бројем сфера - на пример, поморанџи?

Кеплер је поставио проблем у три димензије.

„Сигурно су трговци поврћем већ схватили да је најбољи начин да организују поморанџе у облику пирамиде", каже шпански истраживач.

„Али постоји значајна разлика између 'изгледа да овај облик добро заузима простор' и сигурности да је 'овај облик ненадмашан за заузимање простора'."

Сам Кеплер то није могао да докаже, а ни други изванредни математичари нису успели.

Тек касних 1990-их амерички математичар Томас Хејлс је представио решење.

Али оно што је фасцинантно у вези са овим проблемом је то што се такође може пренети у кругове (две димензије) или у сфере било које димензије.

Вјазовска га је решила у димензији осам и у сарадњи са другима, у димензији 24.

„Оно што је Вјазовска постигла 2016. године је како генерализовати проблем", објашњава Идалго.

„Није да су математичари измислили чудан начин паковања сфера. То је исти проблем, али у димензији коју као људи не можемо да замислимо", додаје Шпанац.

И док је такво вишедимензионално паковање сфера тешко разумети, математичари кажу да су такви облици практични предмети.

„Они су уско повезани са кодовима за исправљање грешака које мобилни телефони, свемирске сонде и интернет користе за слање сигнала преко бучних канала", написала је америчка математичарка Ерика Кларајх 2016.

250 против 25 страница

Према Паблу Идалгу, доказ до којег је Хејлс дошао 1990-их био је веома дуг и веома компликован.

Резултат је представљен на око 250 страница и захтевао је много прорачуна помоћу рачунара.

„Требало је скоро 20 година да се потврди да су ти прорачуни тачни", каже Идалго.

„Вјазовска је написала чланак од 25 страница."

Иако Шпанац верује да је проблем „тежи од онога што је Хејлс показао", Украјинка је успела да своју демонстрацију учини „лакшом за разумевање".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]