Уметност и активизам: Од легенди до протеста - како су настали међународни симболи мира

- Аутор, Јована Георгиевски
- Функција, ББЦ новинарка
Од старогрчких легенди, преко два светска рата до актуелних протеста због руске инвазије на Украјину, идеја мира међу људима представљена је кроз различите симболе.
Вероватно најпознатији симбол мира у свету је круг испресецан линијама, а уз њега су то подигнута два прста, дуга, голубица са маслиновом гранчицом и папирни ждралови.
Знак мира

Аутор фотографије, Laurence Coss/BBC
Један од најпознатијих симбола мира на свету у себи крије латинична слова N и D, наводи енциклопедија Британика.
То су почетна слова енглеског термина Nuclear Disarmament, што у преводу значи нуклеарно разоружавање.
Дизајнирао га је Британац Џералд Холм 1958. године, а поводом кампање у Великој Британији, када су активисти заговарали забрану нуклеарног оружја.
Разорне последице првих атомских бомби, које је Америка 1945. године бацила на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, биле су иницијална каписла за настанак покрета решеног да спречи да се тако нешто икада више понови.
Када је Велика Британија 1958. тестирала прве хидрогенске бомбе, око 10.000 демонстраната је изашло на улице Лондона.
Холм је објашњавао да осим словне, знак мира који је осмислио има још једну поруку - очај.
Човека који се предао овом осећању симболизује средишња линија, а линије са стране представљају руке којима удара о белу земљу, наводи се у енциклопедији Британика.
Знак мира постао је популаран током шездесетих, захваљујући хипи покрету и другим антиратним покретима.
Када је крајем фебруара почела руска инвазија на Украјину, овај знак добио је још једну варијацију.
Са горњом плавом и доњом жутом половином, у бојама украјинске заставе, користи се и као позив на обустављање рата на истоку Европе.

Дневник из Украјине - музиком против бомби

Подигнута два прста - знак мира потекао са ББЦ-ја

Аутор фотографије, Getty Images
Подигнута два прста представљају латинично слово V - почетно слово енглеске речи Victory, што значи победа.
ББЦ је 1941. године покренуо кампањуV for Victory (В за победу), а на ову идеју су дошао је Виктор де Лавелај, организатор програма ББЦ белгијског сервиса.
Осим у енглеском, слово V је почетно слово речи победа и у француском и фламанском (victoire, vrijheid).
То су језици Велике Британије, Француске и Белгије, земаља које су се бориле на истој страни против Немачке.
У ББЦ преносу од 14. јануара 1941, Лавелај је позвао Белгијанце, који су били под немачком окупацијом, да се супротставе показујући им два прста.
Знак је убрзо постао препознатљив широм Европе, јер су вест о њему пренели и други ББЦ сервиси.
Прихватили су га и поједини политички лидери - Винстон Черчил, тадашњи премијер Велике Британије, као и Шарл де Гол, француски војни заповедник, који је такође био на челу привремене владе након што се Француска 1944. ослободила од немачке окупације.
Черчил је знак назвао „симболом несаломиве воље народа на окупираним територијама".
Многи извори, попут америчког листа Вашингтон пост, приписују популаризацију овог знака Дагласу Ричију, ББЦ ратном извештачу из Другог светског рата.
Знак је прихваћен и у афро-америчкој заједници у Америци, где је позивао на борбу против нациста у Европи, али и против расизма у Америци.
Голубица и маслинова гранчица
Бела голубица са маслиновом гранчицом у кљуну представља симбол мира у многим културама, а појављује се у многим легендама и митовима.
У библијској причи о Великом потопу и Нојевој барци, Ној са брода пушта неколико голубица, у нади да ће му помоћи да пронађе копно на које би могао да се искрца.
Када се голубица једног дана врати носећи маслинову гранчицу, Ној схвата да је у близини комад земље, где људи и животиње могу да започну нови живот, након што је Бог потопио свет како би казно људе за грехе.
У Старој Грчкој, маслинова гранчица била је везана за богињу мира Ирену, односно богињу Пакс у Старом Риму.
Међу Старим Грцима постојала је и легенда о томе како је Атина, богиња рата, поклонила становницима главног града маслинову гранчицу, у знак захвалности што су га назвали по њој.
Голубица је постала модерни симбол мира захваљујући Паблу Пикасу, чије је визуелно решење изабрано за лого првог Светског мировног конгреса, који је 1949. године одржан у Паризу.
Дуга

Аутор фотографије, Laurence Coss/BBC
Дуга је још један од симбола мира који користе многи покрети за мир и људска права.
Сматра се да се застава дугиних боја у овом контексту први пут користила на маршу за мир у италијанском граду Перуђа 1961. године позната је као bandera pace - застав мира.
Овај марш био је инспирисан антинуклеарним протестима у Лондону,
Ове застава су у Италији биле популарне и 2003. године, током кампање „Мир са сваког балкона" (Pace da tutti i balconi),уочи америчке инвазије на Ирак.
У истој оној библијској причи о Нојевој барци, приликом искрцавања на копно појављује се дуга, после кише која је довела до Великог потопа.
Дуга у овој причи симболизује завет Бога људима - обећање мира и благостања.
У грчкој митологији, дуга се повезује са Ирис - гласницом богова, док дуга представља мост између неба и земље, пише у енциклопедији Британика.
Застава дугиних боја, али са црвеном пругом на врху, сматра се симболом ЛГБТ+ заједнице, а дизајнирао ју је амерички уметник Гилберт Бејкер.

Погледајте видео: Песма о југословенском партизанском хероју се чује у Кијеву

Папирни ждрал

Аутор фотографије, John S. Lander/LightRocket via Getty Images
Оригами је јапанска уметност савијања папира, а једна од фигура постала је међународни симбол мира.
Према јапанском предању, жеље се испуњавају ономе ко направи 1.000 папирних ждралова, пише Национална географија.
Када је успела у овом подухвату, девојчица Садако Сасаки из Хирошиме пожелела је мир, или барем тако пише у роману Садако и хиљаду папирних ждралова америчке списатељице Еленор Кор из 1977. године.
Недуго после тога је преминула, како се верује, од последица радијације која се проширила након што је атомска бомба 1945. године бачена на њен град.
Роман је заснован на истинитој причи о Садако Сасаки, рођеној 1943. године, која је као дванаестогодишњакиња умрла од леукемије.
Према писањуНационалне географије, пошто је девојчица дане пред смрт проводила правећи папирне ждралове, посетиоци њима данас украшавају њену бисту у Парку мира у Хирошими.

Украјина: Музиком у метроу против бомби

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














