Украјина, Русија и Црна Гора: Бесплатан вртић за децу која беже од бомби

Једино што шестогодишња Кира засад зна о рату је да је због њега морала да се растане од љубимца.

Код куће, у Кијеву, остао јој је папагај, а једном камену који је нашла на будванској плажи док је са другарима и васпитачицом шетала, дала је крила.

Обојила га је тако да је подсећа на љубимца.

Кира је првог дана рата са родитељима избегла из Украјине и после неколико дана кренула у вртић у Будви, у Црној Гори.

У новом вртићу, Кира има нове другаре - из Русије, Украјине, Црне Горе.

Има и нове играчке и васпитачице.

Са једном од њих најбоље се разуме, јер говоре истим језиком.

Васпитачица је такође Украјинка која се због ранијих сукоба 2015. преселила на црногорско приморје из украјинског града Харкова.

„Причала ми је о папагају, али и да је видела војску и пушке", прича Лариса Москалова, Кирина нова васпитачица, док се игра са плавооком девојчицом.

Од почетка руске инвазије, за нешто мање од месец дана, више од 3,4 милиона људи избегло је из Украјине.

Највише их је избегло у суседну Пољску, али је и у Црну Гору до сада стигло неколико стотина људи.

Деца, рат и скривене емоције

Док са Ларисом слаже дрвене коцкице, Кира узима једну наранџасту и пита васпитачицу како се та боја зове на црногорском језику.

Васпитачица одговара, а Кира, гледајући је право у очи, понавља име боје.

„Све је занима и за све чиме се играмо, пита како се каже на овдашњем језику", каже Лариса.

Кира на сто спушта наранџасту коцкицу и узима наредну.

Плаву.

Та јој се допада јер је у боји мора, а море је међу стварима које јој се нарочито свиђају у Црној Гори.

Има и добре другаре и са њима воли да се игра и да шета, каже ова шестогодишњакиња.

Овог јутра били су и на плажи са које је Кира узела камен и обојила га па сада личи на њеног папагаја.

„Деца се везују за љубимце, за предмете. То је туга коју је она представила на камену", прича за ББЦ Милица Раковић, психолошкиња из вртића на црногорском приморју у који је Кира недавно кренула.

Туга изазвана оваквом ситуацијом, објашњава Раковић, може да се потисне другачијим емоцијама.

„Другим, лепшим и ведријим стварима може да се доведе на позитивну енергију, позитивно мишљење.

„Да се каже да је тај папагај остао тамо, али да ћемо овде наћи можда неког бољег, лепшег, можда неког другачијег, а опет твог доброг пријатеља, другара кућног љубимца", каже психолошкиња.

Раковић објашњава да деца која су видела рат и због њега морала да оду од куће „иду из крајности у крајност".

„Или то чувају дубоко у себи, потиштена су, асоцијална, немају потребу да се друже, да комуницирају са вршњацима.

„Или се понашају сасвим супротно - постоји такозвана агресија, да дете из одређене потребе да буде укључено у сам социјални режим и функционисање, има потребу да искаже понашање које можда није адекватно за одређени тренутак, време или простор", прича Раковић.

Погледајте и како у Кенији деца живе с мајкама у затвору

Код Кире се, објашњава, засад не примећују никакве промене у понашању.

„Били смо баш изненађени што се, када је дошла са мамом први пут, ништа није примећивало.

„Прилагодила се групи. Пратили смо њено стање, понашање тих неколико дана, где нисмо приметили промену у понашању нити групе, нити ње", каже Раковић.

Кири и Лариси у игри се придружило још неколико Кириних нових другара.

У соби овог вртића имају и папагаје, корњаче, зечеве, хрчке.

Кира из кавеза узима једног сиво-белог зеца и док га мази, поглед јој одлази ка прозору.

Осмехује се и, једном руком, држећи зеца уз себе, маше.

Мама и тата су дошли по њу.

Десетак дана раније, први пут су са волонтерима будванског Црвеног крста дошли овамо како би се договорили око вртића.

Погледајте и причу о првим избеглицама које су из Украјине стигле у Црну Гору

„Најбоље је вратити децу у вршњачке групе, да ли су то претшколске установе, школе, јако је битно да они буду међу вршњацима у свакодневној активности", каже Раковић.

Кира је за сада једино дете које је стигло из Украјине у последње три недеље, а које је уписано у овај вртић.

„Осим ње, имамо још једну девојчицу из Украјине. Она је са родитељима дошла раније овде на одмор и таман када су се спремали да се врате кући, десило се ово.

„Дошли су и питали да ли може девојчица да буде у колективу. Наравно да смо прихватили", прича за ББЦ Марина Јовановић, директорка вртића.

Њихово похађање вртића засад је бесплатно.

Повратак у групу

Кирини другари из вртића не знају одакле је дошла, пошто им васпитачице нису рекле.

„Деца су реаговала одлично, јер нисмо хтели да их оптерећујемо стварима које се тичу нас одраслих", прича Јовановић.

У оваквим ситуацијама, објашњава психолошкиња Раковић, важно је да се дете што пре врати у групу и настави са дотадашњим активностима, колико је то могуће.

„Установе су, уз родитеље, те које им помажу да им се свакодневица врати и да се дете адаптира на ново окружење.

„Кира се добро снашла, то је све делимично нашом заслугом, те заслугом њених родитеља који су желели да је врате у социјално окружење и вршњачку групу", прича Раковић.

Један од разлога је и што има васпитачицу са којом може да говори на језику који јој је познат, додаје.

Вртић за децу која долазе из рата

Према подацима црногорског Црвеног крста, до 15. марта им се јавило око 400 људи избеглих из сукоба у Украјини.

Углавном су у питању жене са децом и јављају се за помоћ око документације, образовања за децу и здравствене заштите.

Осим Црвеног крста, у помоћ пристиглим избеглицама широм Црне Горе прискачу и људи који тамо живе.

Многи од њих су Руси и Украјинци који су се доселили раније.

Наталија Арт је васпитачица и из Русије се преселила на црногорско приморје пре неколико година.

У потрази за групом за тада трогодишњу ћерку, почела је да ради у локалном вртићу.

Убрзо је схватила да и сама може да отвори вртић.

Данас брине о деци из Русије, Украјине, Немачке, Аустрије, Турске, али и Црне Горе.

Нешто пре почетка сукоба у Украјини, изнајмила је додатни простор у кући у којој живи и ради, како би у њему направила собу за старију групу деце.

Део тог простора сада је претворен у центар за сакупљање помоћи за избеглице, док у другом делу планира да отвори групу за децу која пристижу из Украјине.

Док још разматра ту опцију, у постојећој групи већ има неколико деце пристигле из рата.

„Сада имамо све више деце из Украјине. Никада нисам имала толико захтева за пријем нове деце.

„До сада их је уписано неколико, али имамо много нових захтева и видим да су то људи из Украјине", прича Наталија Арт за ББЦ.

У раду са том децом нема разлике у односу на редован рад.

„Наша деца су такође под стресом, јер су им родитељи под стресом. Нема разлике у томе да ли су дошли сада из Украјине или пре неколико година", прича Наталија.

И док у Кирином новом вртићу деца не причају о сукобу, у овом је то редовна тема.

„Сви разговори које деца воде током вечере, тичу се рата", објашњава Наталија.

„Пре него што покушам да причам са њима, слушам и покушавам да схватим шта се дешава у њиховој породици, одакле стрес долази, шта им причају родитељи.

„Онда и ја покушавам да им објасним на начин који ће се сложити са објашњењем који им дају родитељи", прича Наталија.

Уобичајене дискусије које деца воде односе се, каже, на то ко је одакле и зашто су једни добри, а други нису.

„Ја покушавам да им кажем да смо сви ми само нормални и обични људи. Да није важно шта се дешава изнад, да смо ми сви само људи", прича Наталија.

Гужва за упис у школу

На пола пута између ова два вртића, на врата међународне школе у Будви, из дана у дан куца све више родитеља са децом, пристиглих из Украјине.

Владимир Шмелев, директор ове установе, каже да им долазе деца свих узраста, пошто у склопу ове установе постоји вртић, основна и средња школа.

„Свакодневно имамо доста упита, већ смо уписали доста деце у последњих неколико недеља", прича Шмелев за ББЦ.

Како би родитељима и деци олакшали, одлучили су да омогуће упис деце кад год дођу.

Пошто је реч о приватној школи која се плаћа, одлучили су и да прилагоде цене.

У овој школи настава се одржава на руском језику, а предају наставници и учитељи из Русије, Украјине, Црне Горе.

„Ово је једина школа на руском језику, коју је основало црногорско министарство.

„Ђацима издајемо црногорска документа, користимо комбиновани црногорско-руско-украјински програм, према црногорским стандардима, али углавном заснован на типичном програму за бивше совјетске земље", прича Шмелев.

Од почетка рата у Украјини прошло је три недеље.

Родитељи који са децом пристижу у Црну Гору надају се скоријем повратку и још нису спремни да размишљају о томе да ће њихова деца овде морати да крену у школу и вртић, сагласни су саговорници ББЦ-ја.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]