Украјина и Русија: Како разврставају избеглице на пољској граници

Људи из Украјине који путују у ЕУ углавном могу да рачунају на свеобухватну помоћ Европске уније.

Али држављани трећих земаља, чак и они који су живели у Украјини и до 20 година, не могу да рачунају готово ни на шта.

Као последица тога, хиљаде Таџикистанаца, Узбекистанаца, Киргистанаца и других држављана бивших совјетских република заглављени су на граници Европске уније и потпуно изгубљени.

„Мој син је очајан... Примају свакога, а ми седимо овде трећи дан и не знамо шта да радимо. Желе да приме мене, али не и њега. Он већ говори: 'Мама, нас нико не жели'", каже ми Шафо.

„Остала бих овде у ЕУ кад би нас примили."

Шафо је држављанка Таџикистана која је живела у Украјини последњих 20 година.

Каже да је оставила све за собом - кућу, посао, пријатеље.

Већ три дана живи у центру за привремени смештај близу пољског града Koрчова, заједно са хиљадама других бивших економских миграната у Украјини који су сада избеглице.

Абдушакур је такође грађанин Таџикистана и живео је у Украјини 20 година.

Он каже да је веома захвалан Пољацима на помоћи - избеглице су са границе превезене бесплатно, сви су нахрањени, добили су место да преспавају и подељене су им бесплатне СИМ картице.

Али то је само привремени смештај, јер људи живе на креветима на расклапање у тржном центру, где нема приватног простора нити нормалних купатила и тоалета.

Све што могу сада је да једу и спавају.

Абдушакур каже да Украјинци не остају у овом центру.

„Већина Украјинаца има много познаника по Европи, они одлазе даље брзо. Уз то, стижу представници украјинске дијаспоре. Данас су неки људи из Немачке покупили неке Украјинце", каже.

Речено им је ће имати све за живот: „Добићете кров над главом. Деца ће вам ићи у школу. Одводе их аутобусима. А има и оних који не знају шта да раде. То углавном нису Украјинци."

Координатори центра рекли су за ББЦ да су од више од 4.000 људи тамо, око 400 њих становници Украјине.

Остали су из бивших совјетских република, Вијетнама и са Блиског истока.

Они су углавном економски мигранти који су се преко ноћи претворили у избеглице у бекству од рата.

Харков: На првим линијама фронта

Одједном илегални?

За разлику од страних студената, економски мигранти немају родитеље у матичним земљама који могу да их приме назад било кад.

Читави животи економских миграната остали су у Украјини.

Али док Украјинце примају Пољаци и Немци, држављани трећих земаља чини се да код њих изазивају подозрење.

„Имамо аутобус до Немачке, али постоји један услов: могу да иду само муслимани са украјинским документима", каже волонтер Павел.

„Многи су спремни да приме мајке са децом, али проблем је са мушкарцима, њих не жели нико."

Поред бесплатних аутобуса, које су обично организовали представници дијаспоре или амбасаде, ту су и на стотине приватних иницијатива.

Брижни Европљани проводе сате у центру за смештај са натписима на којима пише „Возићу вас у Немачку", „Возићу вас у Пољску", „Возићу вас у Чешку".

Један од шофера, који није желео да открије како се зове, спреман је да води избеглице у Белгију.

Али према његовим речима, возачи се обично плаше да ће бити новчано кажњени за превоз илегалних имиграната, зато што је статус избеглица са које немају украјинско држављанство није до краја јасан.

„Украјински документи им дају право да остану у Европи на одређено време, људи се плаше да за избеглице које немају украјински пасош важе нека друга правила", каже он.

Рат у Украјини - страх од нове избегличке кризе

Уколико не можете да се вратите, можете да останете

Званично, грађани Украјине са биометријским пасошем могу да пређу границу ЕУ и остану тамо до 90 дана.

Међутим, чак и правила за улазак у земљу на интернет страници пољске владе објављени су под заглављем „За грађане Украјине".

Ниједан избеглица из неке треће земље који је говорио за ББЦ није знао која права има након што пређе границу.

„Ни сам нисам помислио на то, можда је моја грешка", каже Абдушакур.

„Нисам питао шта треба да радимо, шта да чинимо, где да се жалимо. Нисам размишљао о томе, зато што су сви на ивици живаца, сви су уморни. Прешли смо границу и хвала богу што смо живи. Прешли смо границу и сада размишљамо шта ћемо, кога да питамо", додаје

Од 5. марта, у ЕУ је на снази Директива за привремену заштиту, према којој избеглице из Украјине имају право да остану у ЕУ годину дана.

У зависности од ситуације, тај период може да се продужи

Привремена заштита, за разлику од избегличког статуса, добија се по поједностављеној процедури.

Поступак, ипак, није аутоматски, особа која жели да га добије мора да контактира локалне власти због документације. Можете се за њу пријавити у било којој земљи ЕУ.

Али док су услови за грађане Украјине јасни - сви имају право на привремену заштиту - онда држављани трећих земаља могу да се позову на овај статус само ако не могу да се врате „безбедним и стабилним" животним условима у земљама њиховог држављанства.

Високи комесаријат УН за избеглице (УНХЦР) упорно позива власти земаља домаћина да се уздрже од дискриминације избеглица из Украјине.

„Високи комесаријат УН за избеглице подсећа власти да би људи различитих националности могли бити приморани да напусте Украјину због сукоба и да им то треба омогућити. Избеглице и подносиоце молбе за овај статус из саме Украјине треба упутити на националне поступке за стицање избегличког статуса", рекла је за ББЦ портпаролка Кристин Пиволакис.

„Можда има држављана трећих земаља који још нису успели да се пријаве за избеглички статус у самој Украјини. УНХЦР верује да њих такође треба упутити на поступак за стицање избегличког статуса", објаснила је она.

Она није могла да разјасни питање права држављана трећих земаља у случају дужег боравка у ЕУ и саветовала их је да контактирају конкретну владу или ЕУ.

„Ова директива усвојена је 2001. године, али сада се примењује први пут", каже за ББЦ Алексеј Димитров, саветник групе Зелених у Европском парламенту.

„Украјински грађани су баш ти који полажу право на тај статус. Али нико не зна како ће то функционисати за грађане трећих земаља. Штавише, свака земља домаћин ће доносити одлуку појединачно, а проценат оних који ће добијати статус биће свуда другачији."

„Саветовао бих људе да се пријаве за статус у државама које традиционално примају избеглице. На пример, у Немачкој. Шансе за стицање тог статуса у Пољској могле би да буду мање", додао је Димитров.

Украјинци - лево, странци - десно

Избеглице из трећих земаља рекле су за ББЦ да су већ били изложене дискриминаторском опхођењу власти на граници.

„Приметио сам да се људи који не изгледају европски посебно прегледају. Ја изгледам као Европљанин, мене су повели заједно са Украјинцима. Не гледају вам пасош, само како изгледате", каже Виктор, руски држављанин из Узбекистана.

Према речима једног студента из Азербејџана, који је одбио да се представи, на контролном пункту постоје два реда.

„Украјинци су на левој страни, странци су на десној. Потрпали су нас у аутобус и довели овамо, изгледало ми је као да нема ниједног Украјинаца у аутобусу", каже.

Центар у ком живе ови људи налази се на десет минута вожње од контролног пункта Корчова-Краковец, на граници између Украјине и Пољске

И то је једини од пет центара за смештај у овом региону у ком смо затекли значајан број држављана трећих земаља у поређењу са украјинским држављанима.

Међутим, контролни пункт најближи овом центру није једини на ком држављани трећих земаља прелазе границу.

„Овде границу прелазе две групе људи", каже волонтер Фернандо, који ради на контролном пункту Шагини близу пољског града Медика.

„Прва група су Украјинци, углавном жене и деца. Ова група је организованија, они пристижу аутобусом. Други су људи који су били мигранти у Украјини. По правилу, ходали су 30 сати и исцрпљени су. Они говоре о борбама, о разним другим стварима."

Вреди присетити се да је пре неколико месеци постојала мигрантска криза на граници између Пољске и Белорусије.

Хиљаде миграната са Блиског истока хрлило је на пољску границу неколико дана, а избијали су сукоби између миграната и пољских снага безбедности.

Власти ове земље рекле су тада да су ови мигранти хибридно оружје режима Александра Лукашенка.

Пољска се и даље односи према избеглицама из трећих земаља са подозрењем.

„Мигранти из тог таласа уливају се у масу украјинских избеглица и прелазе границу. Видео сам их неколико, нудили су ми 500 евра да их одвезем у Немачку. Али они нису избеглице, они не беже од рата, они нису имали кофере, били су уредно обучени", каже таксиста Јан из пољског града Жешова.

„Немамо никога у Хамбургу. Али нисмо имали никога ни у Кијеву"

Сасвим друга прича је положај мешовитих породица.

Марија бежи од рата други пут.

Рођена је и одрасла у делу Украјине која је данас под контролом самопроглашених про-руских независних република.

Она је 2014. године отишла због борби - прво у избеглички камп у Русији, потом у Одесу у Украјини.

„Једног лепог дана (2014. године), тенкови са руским заставама прошли су поред моје куће, а сат времена касније поставили су лансер ракета 'град'. Моја породица је одувек била за Украјину. Стога, многи су нас звали Бандера [по историјској украјинској националистичкој личности]. Нисам могла да живим у тим условима", каже она.

„Кад смо напустили Одесу, ситуација је била неизвесна", каже Марија.

„Муж и ја нисмо желели да идемо, али ћерка се плашила. Спавали смо на поду у ходнику, зато што су се ноћу стално оглашавале сирене. Није било посла. Понестајало је новца. Нигде у близини немамо родбину. Стога смо одлучили да се евакуишемо", додаје.

Маријин муж је држављанин Узбекистана и зато, пре него што су пошли, контактирали су Амбасаду Узбекистана, која је обећала да ће пребацити читаву породицу у Ташкент.

Међутим, већ у центру за смештај испоставило се да са собом воде само држављане Узбекистана. Провели су скоро недељу дана убеђујући се и преговарајући.

Контактирала сам је кад је читава породица завршила у Узбекистану.

„Одлучили смо да идемо у Узбекистан, зато што тамо имамо много родбине. Нисмо одмах остали у ЕУ, зато што смо се надали да ћемо се вратити у Украјину за месец сана. Надамо се да ће се рат завршити", каже Марија.

„Ми схватамо да останак у ЕУ са собом повлачи неке одговорности. На крају крајева, постоје одређени програми помоћи и конкретни услови. Не желите да оставите лош утисак."

Виктор је такође грађанин Узбекистана, а његова жена је држављанка Украјине.

Читава породица је отпутовала у Ташкент, али након што их је амбасада одбила због украјинског држављанства његове жене, њих двоје су променили планове - сада су у Хамбургу.

„Моја жена и ја смо разговарали и дошли до закључка да ће за наше дете бити боље да одрасте у Немачкој", каже он.

У Хамбургу немају никога, али у Кијеву, из ког је породица отишла, такође нису имали никога.

Они сада живе са немачким шофером који их је пребацио са пољске границе.

„Није било места у центру за мигранте, а возач нам је понудио да останемо са њим две недеље", каже Виктор.

„Сутра у два ујутро идемо да станемо у ред да се пријавимо за избеглички статус. Редови су веома дуги."

Рат у Украјини: Руска ракета погодила тржни центар у Кијеву

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]