Рат у Украјини: Ко су жене на првој линији фронта

„Наш отпор данас има женско лице", написала је Прва дама Украјине на Инстаграм налогу.

Олена Зеленска, жена украјинског председника Владимира Зеленског, дели потресне фотографије које истичу ратни допринос жена током руске инвазије.

И не ради то само Зеленска - друштвене мреже преплављене су сликама жена које носе оружје или војне униформе, спремне да се боре у рату који потреса Украјину од краја фебруара.

Породице се раздвајају и милиони људи, углавном жена и деце, беже на Запад, док њихови мужеви и очеви остају да бране градове под руским нападом.

Међутим, многе жене су такође остале, међу којима и Зеленска, излажући живот изузетном ризику.

Ово су приче о пет жена на фронту током ратних дешавања.

Кира Рудик: 'Страшно је, али сам љута'

„У животу нисам такла оружје све док није почео рат", каже посланица Кира Рудик.

„За тим до сада никад није било потребе."

„Али кад је кренула инвазија и појавила се могућност да се узме оружје, саму сам себе шокирала када сам одлучила да га ипак узмем."

„Пушка је била тешка и мирисала је на метал и уље."

Рудик је окупила јединицу отпора у Кијеву и они се обучавају како би бранили главни град Украјине.

Своју локацију чува у тајности, зато што су је, како каже, обавештајне службе упозориле да се налази на „листи за одстрел" руског председника Владимира Путина.

Упркос томе, она наставља истакнути рад као лидерка партије Глас у Парламенту, а такође патролира својим квартом са јединицом.

Фотографија Рудик са оружјем у рукама брзо је постала вирална на интернету, а она каже да је та слика навела читав низ других жена да пођу њеним стопама и лате се оружја.

„Добила сам много порука од жена које ми говоре да су остале да се боре", каже она за ББЦ.

„Ми немамо илузија поводом тога какав ће овај рат бити, али знамо да све морамо да се боримо да бисмо заштитили наше достојанство, наша тела, нашу децу."

„Страшно је, али сам и љута, а то је можда најбоље расположење у којем могу да будем док се борим за своју земљу."

Погледајте видео: Украјински тинејџери на фронту после само три дана обуке

Од 44 милиона људи, колико живи у Украјини, 23 милиона су жене.

Према подацима Светске банке, имају један од највиших процената жена које служе у војци.

Украјинска војска тврди да су 15,6 одсто њених војника жене, а ова бројка се више него удвостручила од 2014. године.

Та бројка сад би могла да буде још виша после саопштења из децембра у ком су позване све жене старости од 18 до 60 година доброг физичког здравља да се пријаве за потенцијалну војну службу.

Оне које су позване или одлучиле да остану могу се наћи у великој личној опасности.

Не зна се колико је тачно људи погинуло у борбама откако су Руси извршили инвазију, али украјинске власти тврде да је било више од хиљаду смрти цивила од почетка напада 24. фебруара.

Није било могуће потврдити ту цифру, али Уједињене нације кажу да је, закључно са 8. мартом, до сада убијено 516 цивила.

Уз све то, сматра се да је на обе стране животе изгубило хиљаде бораца док извештаји о жртвама рата настављају да доминирају светским вестима, а врло је вероватно да их број рањених вишеструко надмашује.

Председник Зеленски је рекао да је у прве две недеље рата погинуло 1.300 украјинских војника.

Многи Украјинци који се налазе близу места на којима се воде борбе сада живе у подрумима и метро станицама како би се заштитили од пројектила и ваздушних напада који погађају њихове градове.

Гранатирање је такође неселективно, а сваким даном се појављују нови снимци на којима се виде уништени домови цивила, болнице сравњене са земљом и игнорисање хуманитарних коридора.

То је реалност за оне који одлуче да остану у ратној зони Украјине.

Мархарита Риваченко: 'Нисам имала куда да побегнем'

Поред политичарки, и обичне жене се добровољно јављају да учествују у рату.

Пар дана пре него што је отпочела инвазија, Мархарита Риваченко је прославила 25. рођендан у Будимпешти, у Мађарској, са пријатељима.

Сада је научила да спава поред звука сирене за ваздушну опасност у склоништима док њен град бомбардују руске снаге.

„Кад је рат почео, моја породица је била у Харкову а ја сам била сама у Кијеву. Нисам имала куда да побегнем", каже за ББЦ ова менаџерка за односе са јавношћу.

„Нисам желела да се евакуишем, желела сам да предузмем нешто, тако да сам одлучила да се прикључим територијалној одбрани."

Риваченко је положила курсеве прве помоћи како би постала болничарка у свом батаљону и сада ради добровољно као медицинска сестра.

„Веома се плашим", каже она.

„Волим живот и желим да живим, али мој живот зависи од овог рата, тако да морам да учиним нешто да помогнем да се он оконча."

Јустина Дусан: 'Мој приоритет је да преживим'

Нису сви у прилици да се прикључе јединицама Територијалне одбране зато што оне већ имају много добровољаца, а немају сви ни довољно искуства да би били безбедни.

Јустина Дусан, консултанткиња за запошљавање ИТ стручњака, ради све друго што може како би помогла својој земљи.

„Сада сам у резервним јединицама и спремна сам да се борим."

„Била сам евакуисана у Лавов, јер без оружја или аутомобила са којим бих могла да помогнем, нисам била од користи у Кијеву."

„И зато сада радим као добровољка у безбедној зони и помажем у организацији допремања опреме и хуманитарне помоћи на фронт."

Пре рата, Дусан је била активисткиња за заштиту права животиња.

Међутим, каже да више нема емоционални капацитет да се брине за животиње.

„Катастрофално је што се животиње напуштају и остављају у градовима да умру", каже она.

„Али приоритет ми је да преживим, да бих могла да помогнем нашим оружаним снагама које ће пружати отпор до самог краја."

„Умиру нам деца, желе да убију сваког Украјинца и ми се осећамо веома усамљено у тој ситуацији."

„Само желим да не будем убијена."

Олена Билецки: 'Желим да се моја ћерка роди у слободној Украјини'

Кијевски дом бивше адвокатице Олене Билецки постао је привремени штаб Гардисткиња Украјине.

Она је у шестом месецу трудноће и одлучила је да остане у главном граду са мужем и њихове две ћерке, које имају 11 и 16 година, како би помогли у одбрани града.

„Организујемо жене широм земље", објашњава она.

„Породична одлука била је да останемо и да се боримо, зато што не желимо да живимо под окупацијом."

„То је питање ропства или слободе и исто тако се осећају жене широм земље. Зато ћемо остати у Кијеву колико год можемо."

Она и њен муж Александар координишу физички и психолошки захтевану обуку цивила за ратовање.

Њихови напори укључују обуку како се користе Молотовљеви коктели, како се користе јуришне пушке и објављују информације на 33 језика на свом сајту.

Породица Билецки ради и на ометању ултраљубичастих ознака за које верују да су их направиле руске снаге да би послужиле као мете за пројектиле и падобранце - укључујући један који је њихова породица пронашла у властитом врту.

„Првих неколико дана су страх и нервоза били превелики", каже она.

„Али сада више нема страха, постоји само жеља да се победи непријатељ."

„Нисам желела да побегнем, нити то планирам."

„Не знам да ли ћемо преживети, али желим да живим и сањам о томе да ми се трећа ћерка роди у слободној и независној Украјини."

Погледајте видео: Венчање на првој линији фронта

Јарина Аријева: 'Не плашим се за себе'

Оног јутра кад је Путин покренуо инвазију на Украјину, Јарина Аријева је имала само једну ствар на уму - како да се уда.

Живела је раздвојено од мужа Свјатослава Фурсина, а њих двоје су желели да остану заједно током сукоба.

Новопечени младенци су се потом заједно прикључили Територијалној одбрани да би помогли у заштити Кијева.

„Урадићу све што могу да одбраним своју земљу и свој град", каже она.

„Моја имовина је ту, моји родитељи су ту, моја мачка је ту. Све што волим је ту, зато не могу да напустим Кијев и борићу се ако будем морала."

Аријева је одборница у градским властима Кијева, што значи да су јој додељени оружје и панцир.

Преселила се са мужем у базу територијалне одбране, али још није довољно искусна да одлази у борбене мисије.

Уместо тога, она чека, моли се, пуши и ради, док чека на вести о мужу, који се бори на фронту.

„Пре рата сам имала много страхова. Плашила сам се паса, плашила сам се мрака", каже ова двадесетједногодишњакиња.

„Али сада је једино чега се плашим да ћу изгубити мужа - не плашим се за себе."

Опасао посао

Добровољци гину на фронту, а међу њима су и многе жене.

Двадесет четвртог фебруара, првог дана када су руски тенкови ушли у Украјину, педесетдвогодишња ветеранка и мајка петоро деце Ирина Цвила погинула је у Кијеву.

Она се пријавила да брани град заједно са мужем Дмитром, за којег се верује да је такође погинуо истог дана.

Недељу дана касније, отворена је ватра на кола која су превозила храну за азил за животиње близу Кијева када је погинула двадесетшестогодишња Анастасија Јаланскаја и још двоје људи.

Пси су остали три дана без хране и она је наводно одбила да се евакуише да би им помогла.

Једну другу младу добровољку Валерију „Леру" Мацецку, погодио је руски тенк док је ишла по лек за мајку, према добротворној организацији УСАИД у којој је радила.

Требало је за неки дан да напуни 32 године.

У потрази за скровиштем у нападнутом украјинском граду

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]