Климатске промене: Пет ствари које смо сазнали из новог извештаја

Нови извештај Међувладиног панела о климатским променама објављен ове недеље бави се узроцима, последицама и решењима за климатске промене.

Извештај даје до сада најјасније назнаке колико топлији свет утиче на сва жива створења на Земљи.

Ево пет ствари које смо сазнали из њега.

1. Све је много горе него што смо мислили

Од отапања леденог покривача Гренланда до уништавања коралних гребена, последице климатских промена погађају свет у вишем спектру од онога што су процењивачи очекивали.

И много брже него што је Међувладин панел о климатским променама претходно проценио.

У овом тренутку, као што нови извештај јасно показује, око 40 одсто светске популације „изузетно је угрожено" утицајима климатских промена.

Али терет углавном пада на оне који су урадили најмање на изазивању овог проблема.

„Што се Африке тиче, око 30 одсто свих области за узгој кукуруза престаће са производњом, за пасуљ је то око 50 одсто уз актуелне емисије", каже Патрик Веркојен, извршни директор Глобалног центра за адаптацију, који помаже владама и приватном сектору у потрази за решењима у прилагођавању широких размера.

„Постоје, дакле, одређени делови света, посебно у Африци, који ће постати немогући за живот."

„А време истиче, као што то јасно говори извештај ИПЦЦ-а, за заустављање сила које стоје иза овог новог климатског апартхејда", рекао је он за ББЦ.

Да ли су соларне фарме решење за климатске промене

2. „Губитак и оштећење" добијају подршку научника

Земље у развоју већ неколико година покушавају да наведу богате земље да озбиљно схвате идеју губитка и оштећења.

Они су дефинисани као последице климатских промена којима је немогуће прилагодити се, илити догађаји спорог напредовања као што је подизање нивоа мора.

Ово је контроверзно питање зато што је повезано са дугогодишњом историјском одговорношћу за емисије угљеника.

Богатије земље страхују да ће бити увучене у судске поступке и присиљене да плаћају бесконачну одштету за актуелне и будуће губитке и оштећења којима су допринеле.

На конференцији ЦОП26 одржаној прошле године у Глазгову, политички напредак по овом питању је заустављен кад су САД и ЕУ блокирале оснивање финансијског тела посвећеног губитку и оштећењу.

Сада Међународни панел јасно ставља до знања да примећени утицаји климатских промена укључују „широко распрострањене негативне утицаје и губитке и оштећења по природу и људе".

Подршка овом панелу највероватније ће дати огроман подстицај губитку и оштећењу у преговорима о климатским променама, што је чињеница коју је признао и британски председник ЦОП-а Алок Шарма, који води преговоре УН-а све док ЦОП27 не буде започео у Египту крајем ове године.

„Данашњи извештај истиче хитност са којим морамо да се припремамо за климатске промене и прихватимо нову реалност губитка и оштећења, нарочито у светским заједницама које су најугроженије од климатских промена", рекао је он.

„Наредна деценија је кључна."

3. Технологија није сребрни метак

Према извештају Међувладиног панела о климатским променама, употреба неких технологија осмишљених да ограниче загревање или смање емисију угљен диоксид могла би да погорша ствари уместо да их побољша.

Постоји забринутост и да би машине које извлаче угљен диоксид из ваздуха могле напросто да изазову испуштање више гасова.

„Ако извучете угљен диоксид из атмосфере, добијате повратни ефекат од других гасова из уљеничког циклуса", рекла је Линда Шнајдер из Фондације Хајнрих Бел.

Шнајдер је била посматрачица на седницама Међународног панела о климатским променама.

„Океани, резервоари у земљи, почеће да испуштају гасове. И тако ће се део угљен-диоксида који сте извукли из атмосфере вратити у атмосферу."

4. Градови уливају наду

Иако су велики градови жаришта климатских утицаја, они нуде и праву прилику за избегавање најгорих последица загревања.

Како градови буду настављали да расту, моћи ће да инсистирају на обновљивој енергији и зеленијем саобраћају и зградама.

То може да ограничи деструктивни утицај климе по милионе становника.

„Веома јасно указујемо на светске градове као кључна места за мобилизацију", рекла је копредседница Међународног панела о климатским променама Дебра Робертс.

„У приобалним градовима налазе се неки од наших најугроженијих људи тако да је то већ тачка уласка, можете да промените опције почевши са мобилисањем људи око обалских урбаних насеља."

5. Мали прозор се убрзано затвара

Иако је ово једна суморна процена данашњих и будућих утицаја, аутори су и даље убеђени да најгоре последице могу да се избегну - ако будемо деловали на време.

Панел тврди да ће ова прилика за деловање трајати само до краја ове деценије, као што се истиче у последњој реченици извештаја.

„Било каквог додатно одлагање сложне глобалне акције пропустиће кратак прозор који се рапидно затвара за обезбеђивање будућности у којој ће моћи да се живи."

Ако свет буде успео драстично да смањи емисије и значајно подстакне трошење на прилагођавање, катастрофа која је извесна, могла би да се избегне.

И не ради се само о трошењу на зелену енергију и електричне аутомобиле.

Аутори кажу да улагање у образовање, здравствене системе и социјалну правду може да помогне људима да се изборе са последицама пораста температуре.

Улагање у природу биће главни бедем у борби против најгорег, наводи Панел, што захтева очување 30-50 одсто света.

„Природа би могла да буде наш спасилац", рекла је Ингер Андерсон, шефица УН-овог програма за животну средину.

„Али само ако је прво спасемо."

Климатске промене „уништавају породице" у Вијетнаму

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]