Формула 1: Дан када је Фидел Кастро накратко киднаповао чувеног Мануела Фанђа

Предвече 23. фебруара 1958. године, вишеструки светски шампион Формуле 1, Хуан Мануел Фанђо, кренуо је на вечеру у хотелу Линколн у Хавани, престоници Кубе.

Фанђо је заједно са другим возачима одседао у луксузном хотелу и ово је требало да буде једно лагано вече пред сутрашњу трку, други по реду Кубански Гран При.

Међутим, када се са пријатељима нашао у лобију хотела, уместо љубазног консијержа, пришао му је младић у кожној јакни са пиштољем у руци.

„У име Покрета 26. јул, пођите за мном", изјавио је, а чувени тркач је знао кога младић представља.

Један од Фанђових пријатеља је дохватио декоративни утег за папир, спреман да њиме гађа нападача, али младић га је само мирно упозорио.

„Не мрдајте. Направите ли један покрет, пуцаћу."

Фанђо је само мирно отишао са младићем до аутомобила паркираног испред хотела у самом центру Хаване.

Тако је петоструки светски шампион киднапован ноћ пред трку.

Иако је у том тренутку деловало као да је у питању један од најстреснијих инцидената у свету аутомобилизма, и свакако један од већих скандала у којим се нашла кубанска влада крајем педесетих година прошлог века, аргентински возач је провео поприлично мирну ноћ у апартману на тајној локацији, уз фину вечеру.

Читав догађај је касније описао само као још једну у низу „авантура" из његовог узбудљивог живота.

Ко га је киднаповао и зашто?

Због чега киднапери нису тражили никакав новац за откуп и зашто их је чувени тркач разумео?

Прича о киднаповању најпознатијег спортисте на свету заправо много више говори о политичкој ситуацији на Куби педесетих година, него што представља само једно узбудљиво поглавље из света тркачких спортова.

Трка као привид нормалности

У то време, под владавином председника Фулхенсиа Батиста Залдивара, Куба је била стециште богатих Американаца.

Уз мноштво казина, ноћних клубова и бордела, Хавана је све више подсећала на острвску верзију Лас Вегаса, и председник Батиста је мислио да је аутомобилска трка још један начин за привлачење богатих туриста и инвеститора.

Први кубански Гран При одржан је само годину дана раније, 1957.

Иако ово није била званична трка Ф1 шампионата, сви велики возачи су учествовали, привучени позамашном наградом коју је гарантовала кубанска влада.

Поред Фанђа - који је освојио Велику награду Кубе 1957. године - учествовали су и Британац Стирлинг Мос, победник трке 24 часа Ле-Мана Керол Шелби, као и будући светски шампион Фил Хил.

Али трка у Хавани је био и покушај кубанског председника да одржи некакав привид нормалности, макар у престоници.

Незадовољство владајућим режимом већ неко време се осећало у ваздуху.

Побуњеници предвођени Фиделом Кастром су 1953. године покушали да свргну Батисту са власти, али безуспешно.

Кастро је прво завршио у затвору, а потом у Мексику, где је упознао аргентинског револуционара Ернеста Че Гевару.

Вратио се на Кубу 1956. године, решен да ослободи народ од Батистине диктаторске владавине.

Скровиште је пронашао на планини Сијера Маестра, источно од Хаване и полако добијао све већу подршку Кубанаца.

Револуционарни дух је постао све присутнији, што је доводило до честих крвавих нереда на улицама.

Међутим, уочи најгламурознијег спортског догађаја у престоници, Кастро је схватио да може да се изруга Батистином режиму без иједног испаљеног метка.

Киднаповаће највеће тркачке звезде.

Ко је био Фанђо?

Ноћ пред Велику награду Кубе

Трудећи се да све подсећа на гламурозне трке које су се одржавала на другим светским локацијама, Батиста је најбоље возаче сместио у луксузни хотел Линколн.

Ипак, кубански председник није много улагао у обезбеђење такмичара, што је значило да су Кастрови следбеници могли без проблема да уђу у хотел.

Када му је отмичар рекао да представља Покрет 26. јул, Фанђо је врло добро знао о чему се ради и није пружао никакав отпор.

Првобитни план је био да буде киднапован и Стирлинг Мос, али Фанђо је рекао отмичарима да ће полиција већ опколити хотел док га они буду тражили.

Али навео је још један разлог.

„Не можете да одведете Стрилинга, он је на меденом месецу", рекао је тада Фанђо, према наводима спортског канала ЕСПН.

То, наравно, није била истина, али је упалило и отмичари су се предомислили.

Мос му је остао вечно захвалан због тог потеза.

„Заиста пристојан гест", изјавио је наводно тада Британац, наводи сајт The New European.

Мос је целу ноћ провео под надзором, а полицајци су на свака три сата куцали на врата његове собе како би проверили да ли је у кревету.

„Била је то веома напета ноћ", изјавио је Мос, наводи ЕСПН.

Фанђа су увели у један од три аутомобила која су чекала испред хотела Линколн и одвезли у ноћ.

У међувремену се светом проширила прича о његовој отмици.

Како наводи ЕСПН, Батиста је Кастра и његове следбенике назвао „обичним бандитима" који су из ове ситуације хтели да извуку само новац.

Да све буде још чудније, није било говора о одлагању трке.

Али медији нису били тако благонаклони према кубанском председнику, кривећи га за инцидент и осуђујући то што покушава да изокрене причу.

Све је ишло по Кастровом плану, сада је било кључно стрпљење.

Гостопримство отмичара

Кастру није било ни на крај памети да науди чувеном возачу, ма колико год Батиста у медијима тврдио супротно.

Био је свестан да неће добити подршку становника уколико се Фанђу нешто деси.

Такође, знао је да се револуција, чији је био предводник, неће проширити Централном и Јужном Америком уколико Фанђо настрада.

Аргентинца су сви обожавали, па је тако и током краткотрајне отмице уживао посебан статус.

Иако су полицајци мислили да су отмичари сакрили возача на планини, он је заправо био у стану у граду.

Отмичари су га послужили сочним бифтеком са кромпирима, пошто су га ипак киднаповали када је био на путу ка сали за ручавање, а такође су му дали и радио како би могао да слуша пренос трке.

Али Аргентинац није био расположен за радијски програм.

„Био сам сентименталан. Нисам желео да слушам пренос јер сам се осетио некако носталгично", изјавио је много година касније, преноси ЕСПН.

Разумевање вишег циља

Фанђа су ослободили брзо по завршетку трке.

Кастро је страховао да би чувени возач могао да настрада у обрачуну побуњеника са полицајцима који би дошли да га ослободе.

Пре него што су га пустили, натерали су га да напише писмо у којем наводи како га добро третирају.

Пошто је његово писмо објављено, отмичари су га оставили близу резиденције аргентинског амбасадора у Хавани.

Да срамота по кубанску власт буде још већа, док је још трајала полицијска потрага за њим, Фанђо се појавио на конференцији за штампу и изјавио да се ни у једном тренутку није осетио угрожено.

„Ако је то што су побуњеници урадили било из оправданог разлога, онда ја, као Аргентинац, то прихватам", изјавио је Фанђо на конференцији за штампу.

Возачу се лично извинио Фаустино Перез, један од Кастрових следбеника, и рекао му да ће увек бити драг гост на Куби.

Отмица је трајала кратко, око 24 часа, па Фанђо није могао да развије Стокхолмски синдром, али је свеједно изјавио да се добро слагао са отмичарима.

„Ја сам само видео младе људе који су радили нешто шта су сматрали праведним", рекао је возач, преноси сајт The New European.

Права трагедија

Поред општег скандала који је изазвала отмица најбољег возача, сама трка се претворила у праву трагедију.

После само шест кругова, догодила се несрећа на стази.

Кубански возач Армандо Гарсија Сифуентес је изгубио контролу над жуто-црним фераријем, излетео ван стазе и срушио мост.

Седморо људи је страдало, а више од 40 је било повређено.

Возач поршеа, Швеђанин Улф Нориден, изашао је из возила и покушао да помогне.

„Нисам ни могао да видим ферари. Тела су била на све стране", изјавио је после трке.

Организатори су и овог пута покушали да свале кривицу на Кастрове симпатизере, оптуживши их да су намерно просули уље на стазу.

Међутим, возачи су изјавили да је било поприлично јасно шта се догодило: уље се излило из мотора поршеа аргентинског возача Роберта Мијереса.

Победником је проглашен Мос, који је био у вођству у тренутку када је трка прекинута.

Очигледно, никоме није било до славља.

„То више није било важно", рекао је Британац.

„После свега што се десило тог викенда…".

Покушај киднаповања возача Формуле 1, пола века касније

Проћи ће 52 године пре него што ће још неко покушати да киднапује возача Формуле 1.

У суботу, 6. новембра 2010. године, непосредно после квалификација, возача Мекларена Џенсона Батона су пресрели чланови банде у Сао Паолу у Бразилу.

Покушај напада или киднаповања - никада није утврђено шта су нападачи заиста намеравали да ураде - одиграо се само неколико стотина метара од тркачке стазе.

Срећом, тада тридесетогодишњи Батон се налазио у блиндираном возилу којим је управљао полицајац и успели су да побегну наоружаним нападачима.

У колима су били и возачев отац, Џон, менаџер Ричард Годар и тренер Мајк Колије.

Берни Еклстон, некадашњи челник Формуле 1, инсистирао је да је безбедно одржати трку у Сао Паолу, иако су многи изразили забринутост.

„Долазим овде већ 40 година. Шетао сам и возио сам се овим улицама, ишао по ресторанима у граду и никада нисам видео или чуо нешто застрашујуће", изјавио је Еклстон, а пренео је Гардијан.

Операција Фанђо

Прича о Фанђовом киднаповању је, у најмању руку, филмична, зато и не чуди да је по њој снимљен и играни филм.

Операција Фанђо, у режији Алберта Лекија, премијерно је приказана 16. марта 2000. године у Аргентини.

Фанђа је глумио аргентински глумац Дарио Грандинети.

За улогу Пилар у Операцији Фанђо, кубанска глумица Лаура Рамос освојила награду за најбољу женску улогу на фестивалу у Хавани.

Крај трке

Фанђо се није вратио да поново вози трку у Хавани.

Када се 1960. године одржавала трећа, уједно и последња, Велика награда Кубе, Хавана је била другачија.

Револуција је успела, Кастро је постао премијер, Батиста је био у изгнанству, а Фанђо пензионисан.

Последњу Велику награду Кубе други пут је освојио Мос, међутим, ни овог пута трка није прошла без трагедије.

Венецуелански возач Еторе Кимери пролетео је фераријем кроз ограду и сурвао се у увалу поред пута.

Подлегао је ранама нешто касније у болници.

Упркос великој популарности, кубанске власти су убрзо забраниле аутомобилске трке, означивши их као „буржоаску" активност.

Писмо пријатеља

На његов осамдесети рођендан, 24. јуна 1991. године, Фанђо је добио много честитки.

Али једна се посебно истакла.

Била је то честитка са Кубе на којој је писало „Твоји пријатељи, отмичари".

„Никада нисам открио полицији ко су", изјавио је Фанђо тада.

„Они ми то нису заборавили."

Новинар Мик О'Хара, навео је да није познато да ли су ту честитку послали исти они који су отели аргентинског возача неколико деценија раније.

„Међутим, то је показало да су, и после 33 године, на том острву и даље живели људи који су ценили госта који је у њихову земљу дошао као спортски идол, а напустио је као политички амбасадор", написао је О'Хара.

Погледајте видео о возачу са инвалидитетом који се вратио на стазу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]