Формула 1: Ајртон Сена и црни викенд у Сан Марину

Онога дана када престанеш да оштро улећеш у сваку кривину и ризикујеш да би обишао ривала, постајеш бивши возач Формуле 1, рекао је својевремено Ајртон Сена, вероватно највољенији бразилски спортиста свих времена који није играо фудбал.

Он је престао 1994. године, у седмом кругу трке за Велику награду Сан Марина у градићу Имола, но није то била његова одлука.

Преварио га је чувени Тамбурело, један од најнезгоднијих делова Имоле где се налази оштра кривина и нешто неравнија стаза.

Бразилац је настрадао када је његов болид, из још увек неразјашњених разлога, излетео са стазе и закуцао се у заштитну ограду.

Лекари у болници у Болоњи могли су само да констатују смрт.

За Павла Живковића, новинара телевизије Спорт клуб који преноси трке Формуле 1, био је то „један од најтужнијих дана у животу".

Као млади новинар заједно са неколико колега у тадашњој редакцији, гледао је пренос трке из Сан Марина те 1994. године.

„Много је лоша емоција и сећање, баш дуго нисам уопште могао да гледам Формулу 1 после тога, нисам могао да поднесем да њега нема на стази", прича Павле.

Трка је одржана упркос чињеници да је аустријски возач Роланд Раценбергер настрадао на истој стази у квалификацијама дан раније.

Указавши на безбедносне ризике, Сена је био најгласнији заговорник идеје да се трка одложи, али је у последњем тренутку решио да изађе на старт.

Тог дана није стигао на циљ, млади Михаел Шумахер окончао је трку на првом месту, али никоме није било до славља.

Ход по ивици као начин живота

Сена је остао упамћен као један од најхрабријих и најбескомпромиснијих возача у историји овог спорта, што је умногоме допринело његовој глобалној популарности.

Његов дугогодишњи ривал, Мартин Брандл, сматрао је да је Бразилац возио „на ивици немогућег", али је био „толико талентован и интелигентан да је увек некако успевао да остане са добре стране те границе".

„Често је свесно улазио у ризичне ситуације и претицања, приликом којих оставља вама одлуку да ли ћете га пропустили или ризиковати судар", посведочио је Брандл у ББЦ документарном филму о Сени из 1994. године.

Сенино поимање такмичења није било уобичајено - имао је потребу да стално помера границе, чак и у оним случајевима када је ризиковао превише за нешто што су други видели као премалу награду.

„Издвајао се по томе што је од прве секунде возио у пуној брзини, док већина других вози опрезније у првих неколико кругова," испричаће за ББЦ Џон Вотсон, некадашњи возач Мекларена.

„Тако је стицао предност на почетку и деморалисао ривале", испричаће Британац након Сенине погибије.

Обилажења и напади на деловима стазе где су други били знатно опрезнији постали су његов заштитни знак.

Вредело је ризиковати због „оног осећаја када први прођеш кроз циљ", сматрао је Сена.

Његов највећи ривал и тимски колега из Мекларена, Алан Прост, изјавио је 1990. године да Бразилац има „мали проблем".

„Он је убеђен да не може да настрада", рекао је Прост пошто су обојица превремено завршили трку у Јапану 1990. због Сениног ризичног уласка у прву кривину који је изазвао судар тада двојице првопласираних возача.

Како су обојица остала без бодова у Јапану, Сена је осигурао другу светску титулу у каријери.

Новопечени шампион касније ће признати да је то намерно урадио из бунта због тога што му није дозвољено да стартује са чистијег дела стазе, иако је у квалификацијама освојио пол позицију.

Због чега је био другачији?

Ајртон Сена да Силва, како је гласило пуно име једног он најуспешнијих возача у историји Формуле 1, одскакао је атрактивним и неуобичајеним стилом вожње.

„Таква комбинација се није појавила након његове смрти, а верујем да неће ни у будућности", тврди Александар Јаковљевић, љубитељ Формула 1 из Новог Сада, који живи у Београду.

Сену је заволео јер је стално возио на граници како би пронашао још коју десетинка по кругу, „као прави тркач".

На врхунцу популарности, Сена је у домовини био вољен као највећи фудбалери те земље попут Пелеа, Ромарија или Зика, иако се његова прича поприлично се разликовала од пута тих великана.

Новинар Живковић истиче да је Сена био „пакет који је много допринео афирмацији овог спорта" због стила вожње и харизме, али тврди да је слици о Бразилцу допринела и трагична судбина.

Када је реч о посвећености послу, Сена је, по мишљењу многих, био без конкуренције.

„За себе сам увек мислио да сам стопостотно посвећен овом послу или макар 99 одсто, али онда сам видео да је он 110 одсто у овоме", признао је Прост у изјави за ББЦ.

Живковић каже да је Сена „желео да учествује у свему што има везе са Формулом 1", од менталне и физичке припреме за трке, преко жеље да сазна све о возилу којим управља, до бриге о безбедности возача на стази.

Од садашњих возача Формуле 1, стилом вожње на Бразилца највише подсећа Макс Верштапен из Ред Була, оцењује Живковић.

Међутим, вероватно нико неће бити у стању да вози на исти начин као и славни Бразилац, јер „технологија напредује и човек више није битан фактор као што је био раније", оцењује он.

Ајртон Сена и Формула 1

Ривалство са Аланом Простом

Сена је на почетку каријере крчио пут у болиду екипе Лотус, возилу које није било на нивоу Меклареновог за чијим воланом је седео Алан Прост.

Иако је и раније умео да поквари планове тада неприкосновеном Французу, тек преласком у Мекларен 1988. године долази до кулминације ривалства између Сене и Проста, познатог по надимку Професор.

„Тада смо имали два најбоља возача на свету у истом тиму, а то је нешто о чему се данас машта", напомиње Александар Јаковљевић.

Пре него што ће задужити кацигу тада најдоминантнијег тима, Сена се код Џона Вотсона, дугогодишњег возача у Мекларену, подробније распитао о Професору.

Британац Вотсон, тада већ пензионисани возач, упозорио га је да ће морати да се навикне на живот у Французовој сенци.

Сена је поручио да то не долази у обзир.

„Бићу најспремнији ментално и физички у целој Формули 1 и он ће се прилагодити мени", присетио се Вотсон Сениних речи у интервјуу за ББЦ 1994. године.

За Живковића, ривалство Сена и Проста је „највеће у историји" овог спорта.

Један другог су гурали напред, па део заслуга за три Сенине титуле са Меклареном иде и возачу из Француске, сматра он.

„Прост је чак отворено причао да је Сена умео да прекрши интерни тимски договор о ненападању и претекне га чим му се укаже прилика", прича Живковић.

Размере овог риваластва Живковић је јасно видео гледајући трку за Велику награду Монака из 1988. године.

Сена је имао предност неколико кругова пре краја трке и практично је био надомак победе, али је почео да убрзава упркос упозорењима тима из бокса да беспотребно ризикује.

Извезао је најбржи круг, па још један, а онда је трку завршио „на банкини".

„Једноставно, толико му је било битно да понизи Проста, хтео је да га остави за цео круг", објашњава Живковић.

Ипак, однос двојице великана Формуле 1 у најмању руку није био пријатељски, али постојало је поштовање.

На гробљу Морумби у Сао Паулу, 4. маја 1994. године, Прост се опростио од највећег супарника у сузама носећи ковчег са његовим телом.

Тек после његове смрти, откривено је да је давао велике суме новца хуманитарним организацијама које помажу деци. Његова сестра Вивијан је касније основала Фондацију Аиротна Сене која помаже да сиромашна деца у Бразилу добију прилику за квалитетно образовање.

Погледајте како изгледају трке на сибирском леду

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]