Климатске промене: Лапонски гоничи трагају за несталим ирвасима

Гоничи из Лапоније имају проблема да пронађу хиљаде ирваса који су побегли пошто је због топлијег времена храна коју пасу остала прекривена леденим слојем.

Неки ирваси су прешли чак 100 километара на југ, у потрази за лишајевима без леда до којих могу да допру испод снега.

Гонили морају да их траже у шумама северне Финске и Шведске, неки чак уз помоћ хеликоптера.

Научници кажу да се Арктик загрева двоструко брже од остатка света као последица климатских промена.

Каже се да слој леда настаје кад се отопи рани снег или за њим одмах падне киша, која ствара влажан снег, а који се потом замрзне у чврст слој леда чим захладни.

„Ирваси не могу да пробију лед јер је чврст и зато се селе у потрази за земљом на којој има само снега који лако могу да уклоне и поједу лишајеве испод њега", каже Јоуко Кумпула, виши научник финског Института за природна добра.

Гоњење ирваса главни је извор зараде за многе припаднике народа Сами у региону Лапоније у који спадају арктички региони Шведске, Финске, Норвешке и руског полуострва Кола.

„За нас је то целодневна акција - траје и дан и ноћ", каже Томас Сева, 62-годишњи гонич у североисточној Шведској.

„Возимо се сатима и сатима да бисмо пронашли наше ирвасе и вратили их, али је за нас то веома тешко у овим зимским условима.

И зато користимо и хеликоптере, а то је крајње необично - и веома скупо."

Томас Сева каже да је последњих дана из његовог и оближњег села одлутало око 8.000 ирваса, од којих су многи прешли необично велике раздаљине.

Понекад су се помешали са другим крдима.

„И зато је њихово одвајање из других крда и враћање назад огроман посао, стварно смо под великим притиском."

Шведско удружење гонича ирваса саопштило је да је погођено неколико дистрикта на североистоку земље - а исти проблем десио се и преко границе у Финској.

„Најдаље што су наши ирваси отишли за шта ја знам јесте око 100 километара од нашег дистрикта", каже Вили Курки (28), гонич из дистрикта Муонио у Финској.

„Ирваси из средишњег дела дистрикта преселили су се на југ, а онда смо у средишњем делу видели нове ирвасе који су стигли са севера.

Била је то нека врста протока животиња."

Неки од ирваса на себи носе ГПС трагаче, али они не раде увек, а чак и кад раде, животиња са трагачем можда се одвојила од остатка крда.

„И зато је најпоузданији начин да се прате трагови у снегу", каже Ана Карин Свенсон из Шведског удружења гонича ирваса.

„Али ветар, дубоки снег и нови снег то отежавају."

Вили Курки каже да су потребни дани или чак недеље да се пронађу сви нестали ирваси и доведу кући.

„Сав тај рад укључује много вожње, а кад је гориво скупо, све нас то много кошта."

Научници кажу да су овакви догађаји, кад зимски пашњаци у Лапонији постану тешки за испашу, постали чести последњих година.

„Пре само две године били су веома тешки и сурови зимски услови за ирвасе и њихове гониче у све три нордијске земље", каже фински истраживач Јоуку Кумпула.

„Ова врста зима раније се дешавала једном у тридесет година, али чини се да су оне сада све чешће због климатских промена."

Ирваси би и тада нестајали, каже он.

Неки би били изгладнели док не буду пронађени и патили би од пробавних поремећаја.

Мати Саркела из Финског удружења гонича ирваса каже да постоји разлог зашто животиње путују на југ.

„Како температура почиње да се загрева после раног снега, ирваси ових дана дижу носеве да нањуше правац из ког долази топао ваздух.

„А то је обично са југа - зовемо то 'топло време из Велике Британије' - и тако ирваси почињу да се крећу уз топао ветар и путују на југ."

Неко лапонски гоничи почели су животињама да дају додатну храну, у нади да ће тако решити проблем.

„Они су животиње које се слободно хране у природи тако да често саме покушавају да пронађу храну.

Ипак, учесталост леденог покривача преко зимске вегетације се повећава и стога су гоничи почели зими да хране ове животиње", каже професор Ојстин Холанд са Норвешког универзитета за животне науке.

„Хране их сеном и другом помоћном храном током зиме да животиње зими не би морале да одлутају у потрази за храном."

Видео - зашто риба лав пустоши море