Швајцарска и животиње: Били су истребљени, али сада узвраћају ударац, примећени и код Базела

Један или можда два вука, лутају планинама са којих су истребљени пре једног века може бити добра ствар - знак да се поново успоставља равнотежа у природи, да је поново успостављена разноликост.

Али нешто другачије од тог призора је видети читав чопор који тумара по алпским селима и вреба стазама којима деца иду у школу.

Када се пре скоро 30 година први вук вратио у Швајцарску, лутајући преко границе из Италије, еколошки активисти били су одушевљени.

Током касног 19. и почетка 20. века, из швајцарских Алпа је нестао један број врста: мрки медвед, рис и вук.

Високо планинско окружење, које се често сматрало чистим и нетакнутим, опустошио је највећи предатор - човек.

Сада су се све три врсте вратиле.

Медведи и вукови су се вратили природним путем, а рис је успешно враћен акитвностима заштитника животиња.

Али сан о људима и животињама који живе хармонично једни поред других претворио се у мору за неке алпске пољопривредне заједнице.

Нема пастира који чувају стада

Узгајивач оваца у близини швајцарске престонице Берна, пробудио се једног дана овог децембра и пронашао седам прекланих оваца од укупно 35 колико их има.

Вукови су прескочили електричну ограду постављену да заштити стадо.

За разлику од средњевековних предака који су стално били свесни опасности од вукова, данашњи фармери ретко запошљавају пастире да држе на оку стада.

Чак је и традиционални овчарски пас, који може помоћи да се вукови држе подаље, изашао из моде.

Тридесет година касније, број вукова у Швајцарској је дошао до близу 100, а регистровано је најмање осам чопора широм земље.

Они редовно нападају стоку што љути фармере.

Током лета, Швајцарска унија фармера жалила се да су „напади на стоку добили нову димензију", приморавајући сточаре да рано спусте своје животиње са летњих пашњака како би их заштитили.

Цела алпска привреда је, кажу сточари, угрожена.

Још више забрињава то што неки чопори вукова показују интересовање не само за овце већ и за људе.

Прошле зиме примећен је вук како посматра док деца уче да скијају.

У августу, пољопривредницу и њеног пса пратио је вук у кантону Грисонс, а данима касније су је пратила три вука који су напали пса.

У истом региону, планинари су пријавили да их прати чопор вукова.

И у децембру је група деце у Хајнценбергу срела вукове на стази док су ходали до школе.

Не пуцајте

Пре сто година, вуковима који су се превише приближили људима дат је неумољив и брз одговор - убијени су.

Данас су вукови заштићени у Швајцарској и могу се одстрелити само ако се докаже да представљају стварну опасност за стоку или људе.

Ово је дуг процес који укључује кантоналне службенике за дивље животиње који шаљу доказе федералној канцеларији за животну средину у Берну, која ће, ако сматра да су ваљани, одобрити убијање вукова од случаја до случаја.

Сточари су све нестрпљивији.

Прошле године су расписали референдум тражећи да се закон промени како би се олакшао лов и убијање вукова који стварају невоље.

Бирачи, од којих већина живи у градовима, рекли су не.

Уместо тога, заједнице покушавају да пронађу начин да одврате вукове, а да не прекрше закон.

Уместо правих, користе се гумени меци да се вуковима покаже да нису добродошли у насељеним местима.

Деца су упозорена да добро пазе и да пријаве сваки пут када уоче вука.

У крајњој нужди, да би уплашили вука који се превише приближи, требало би да викну из свег гласа - то је успело управо оној пољопривредници чији је пас нападнут.

И на крају, савет је да останете мирни.

Само зато што је вук у близини, каже Давид Герке, председник групе Швајцарски вук (Wolf Switzerland), не значи да се спрема да нападне.

„Сусрети у кантону Гризон могу изгледати опасни по људе", рекао је он швајцарским медијима, „али је мало вероватно да је оно што се десило представљало стварну опасност".

Млади вукови, рекао је, природно су радознали и зато ће се понекад приближити.

Али вукови су смештени дубоко у нашој колективној свести као нешто чега треба да се плашимо.

Рационални аргумент можда неће убедити људе да прихвате „великог злог вука" у свом суседству.

Последњи пут када је вук примећен, међутим, није било високо у планинама, већ у Базелу, трећем највећем швајцарском граду по броју становника.

Многи градови у Европи су прихватили урбане лисице, али урбане вукове?

Хм, тешко.

Можда ће вас занимати и овај видео: Тинејџерка из Калифорније отерала медведицу из дворишта

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]о.uk