Животиње и путовања у свемир: Како су се на пут међу звезде винули пас, воћна мушица и мајмун и утабали пут за величанствене мисије

Када је амерички астронаут Нил Армстронг по слетању на Месец изговорио реченицу „Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство", био је то несумњиво историјски догађај, али можда тога не би било да није било храбрих животиња.

Прво живо биће које се винуло ван Земљине атмосфере, 3. новембра 1957, била је керуша Лајка у совјетској свемирској летелици Спутњик 2.

„Плакала сам и молила је да нам опрости, док сам је миловала по глави последњи пут", рекла је у једном интервјуу руска биолошкиња Адилија Котовскаја, присећајући се дана када је мешанка Лајка отишла у свемир.

Летелица је направила девет кругова око Земље, а онда је уништена приликом поновног уласка у атмосферу.

После Лајке, у свемирско пространства винуло се неколико мајмуна, корњача, миш, мачка па чак и једна винска мушица.

Слање животиња у свемир и тада, током педесетих година, а поготово данас, наилазило је на критике људи који се боре за њихова права јер сматрају да је то окрутно и неетички, посебно када се зна да се са тог пута неће вратити.

„Те прве свемирске мисије су биле веома ризичне за људе и заиста, као у случају Лајке, јасно се радило о карти за пут у једном смеру", рекла је за магазин Форбс, Лори Марино, неуробиолошкиња и председница организације за заштиту животиња The Whale Sanctuary Project.

Ипак, улога животиње у истраживању свемира је била велика јер су подаци добијени са тих путовања помогли у технолошком напретку човечанства, додала је она.

Како је изгледао Лајкин лет

Лајка (на руском језику значи „лавеж") је била мешанка и живела је на московским улицама.

Била је стара око три године и тешка шест килограма.

Котовскаја је у интервјуу испричала да су на тестирању за путовање у свемир биране само женке, јер оне нису морале да дигну ногу када уринирају, што је значило да им треба мање простора него мужјацима.

„Псе са улице смо узимали, јер су били мање захтевни", рекла је Котовскаја која их је припремала за пут.

Да би се прилагодили на скучен простор, псе су на сваких пар дана смештали у кавезе мање величине.

Животиње су подвргнуте и тесту са центрифугом који симулира силу и буку при лансирању сателита.

Вече пред одлазак на мисију, сви чланови тима су се опростили од Лајке.

„Знали смо да ће угинути током лета, јер нисмо знали како да је вратимо", причала је Котовскаја.

Спутњик 2 је лансиран из Казахстана, тада дела Совјетског Савеза и у почетку је све деловало као да иде по плану.

Током полетања, забележена је убрзана срчана радња код пса.

„Тек после три сата откуцаји су се вратили у нормалу", испричала је Котовскаја.

Током деветог круга око Земље, температура у капсули у којој се налазио пас је нагло порасла због недовољне изолације од сунчевих зрака.

Лајка је угинула од дехидрације због прегревања летелице и велике врућине, наводи се на сајту енциклопедије Британика.

Прва званична верзија совјетских власти гласила је да је Лајка угинула пошто је појела храну са отровом убаченим намерно како не би угинула кад јој нестане кисеоника.

Воћна мушица, мајмуни и светлеће лигње у свемиру

Амерички научници послали су воћну мушицу ка свемиру 1947. године.

Циљ овог путовања био је да се прикупи што више информација о могућим ефектима радијације током лета у свемир.

На Међународну свемирску станицу ракетом Спејс Икс у јуну ове године одлетело је и 5.000 водених медведа - тардиграда, створења дужине јединог милиметара које може да преживи невероватно сурове услове.

Тардиград може да преживи потпуно одсуство влаге, смрзавање и температуру већу од тачке кључања воде, писао је раније ББЦ.

У неповољним условима се осуше, односно уђу у стање анабиозе (успори им се метаболизам) у коме могу да преживе и више година, све док ситуација у животној средини не постане повољнија.

Ракетом Спејс Икс летеле су и светлеће лигње, познате и као хавајске лигње, дуге свега неколико милиметара.

Ове лигње имају посебан орган који производи светлост на занимљив начин.

Тај орган испуњен је светлећим бактеријама које емитују светлост и тиме лигњу штите од предатора.

Заузврат, лигња њима осигурава дом и храну.

Научници се надају да ће анализом ове симбиозе лигњи и бактерија успети да сазнају како корисни микроби у свемиру сарађују са животињским ткивом.

Хавајске лигње на свет долазе без бактерија и тек касније их покупе из мора.

Астронаути ће зато лигњама додати бактерије чим их одмрзну по доласку на Међународну свемирску станицу.

Тако ће моћи да посматрају како лигње успостављају симбиозу са бактеријама.

Научници се надају да ће на тај начин моћи да утврде који се гени код лигњи активирају и деактивирају како би остварили ову симбиозу у свемиру.

Тај податак би могао да помогне астронаутима да на дугим свемирским летовима боље одржавају микробиоме у пробавном и имунском систему.

Неколико мајмуна врсте резус макаки су такође путовали у свемир, али нису имали пуно среће.

Две трећине макака послатих на пут у периоду од 1940. до 1950. године није преживело.

С обзиром да је пут са лабораторијским мишевима јефтинији него са макакијем, први лет ових глодара забележен је 1950. године.

Међутим, ни мишеви нису преживели лет, али су експерименти настављени.

Мачка с одликовањем

Француска државна свемирска агенција ЦНЕС одлучила је да 1963. године у свемир пошаље мачка Феликса.

Ипак, необичним сплетом околности, на дан лансирања мачак астронаут је нестао, а уместо њега у свемир је одлетела мачка Фелисет.

Са париских улица, Фелисет се винула 200 километара изнад Земље у француској ракети Вероник АГ1.

Приземљила се после само 15 минута, а касније је због тога и одликована.

Погледајте и видео о томе како је изгледао први лет човека у свемир

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]