Свемир и наука: Које је боје Сунце - ако није жуто

Још од нашег детињства, научени смо да одаберемо жуту бојицу за цртање Сунца. Можда ћемо додати мало наранџасте или црвене ако цртамо његов излазак или залазак.

Али звезда у средишту нашег сунчевог система заправо није ни жута, ни наранџаста, ни црвена.

Она је све те боје заједно и много боја још.

Сунце емитује светлост у непрекидном спектру боја.

Ако погледате сунчеву светлост кроз призму, приметићете да је она подељена на црвену, наранџасту, жуту, зелену плаву, индиго и љубичасту.

То су све боје видљивог спектра, баш као код дуге.

Штавише, дуге су како нам се сунчева светлост приказује пред нашим очима кад прође кроз капљице воде у атмосфери, које се понашају као мале призме.

Међутим, иако вишебојно Сунце свакако делује весело, оно није сасвим тачно.

То је зато што кад се све боје светла које емитује Сунце помешају, добијемо само једну боју.

Ако желимо да знамо коју, постоји врло добар наговештај за то на небу.

Ти пуфнасти облаци тамо горе, који нам рефлектују сунчеву светлост, нису жути нити било које друге боје.

Они су бели зато што је то права боја коју емитује Сунце.

Зашто је ми онда видимо као жуту?

Свака боја у сунчевом спектру има различиту таласну дужину.

На једном крају је црвена, која има највећу таласну дужину.

Потом се боје скраћују по таласним дужинама, опадајући од црвене до наранџасте, па жуте, зелене, плаве, индиго и љубичасте, боје са најкраћом таласном дужином на спектру.

Фотони светла са краћом телесном дужином распршенији су и ускомешанији у атмосфери од оних са већом таласном дужином.

У свемиру, где се светло креће без отпора, не постоји ништа што би могло да изобличи фотоне и Сунце делује као лопта белог светла, што је „права боја" наше звезде.

Међутим, кад Сунчеви зраци прођу кроз Земљину атмосферу, молекули у ваздуху изобличе фотоне са краћом таласном дужином.

Боје спектра са већим таласним дужинама стижу лакше до наших очију.

„Атмосфера блокира најенергичнији део светлосног спектра, онај који одговара ултраљубичастој и плавој зони", објашњава Ејнџел Молина, који води сајт по имену Астрономов дневник.

„Стога, попут топле сијалице, Сунце се на Земљи види без хладних боја, које елиминише атмосфера. Она стиче топлију боју, нагињући жућим тоновима."

Али зашто је оно онда жуте нијансе, а не црвене или наранџасте, које имају још већу таласну дужину?

Гонзало Танкреди, који предаје астрономију на Универзитету Републике Уругвај, рекао је за ББЦ да се сунчева светлост зауставља на средини спектра боја, која је жута, након што упије боје краће таласне дужине од зелене до љубичасте.

Зелено Сунце?

Можда сте већ наилазили на интернет сајтове или постове на друштвеним мрежама који тврде да је Сунце заправо зелено.

Гонзало Танкреди каже да то потиче од чињенице да кад бисмо направили графикон соларног спектра у боји, он би се указао као планина са врхом у зеленој зони.

Људско око не уме да разликује боје сунчеве радијације, али постоје инструменти који могу да их разлуче и они детектују зелени зрак као најизраженији.

„Али једном кад из тог графикона уклонимо краће таласне дужине, као што је плава, врх ће се преместити у жуту зону", каже Гонзало Танкреди.

„Овај детаљ такође помаже да се објасни зашто на Земљи видимо жуто Сунце."

А црвени заласци?

Кад Сунце излази или залази, оно се налази у најближој тачки хоризонту, што чини да сунчеви зраци прођу кроз већи број атмосферских молекула.

То доводи до већег изобличења плавичастих боја, омогућивши црвеној и наранџастој на већим таласним дужинама да доминирају изгледом Сунца.

Штавише, овај феномен има име.

Он се зове Рајлијево расејање, названо по британском физичару из 19. века, лорду Рајлију.

Како Сунце путује на небу, његов угао у односу на Земљу стално се мења, што му дарује различите боје у различито доба дана, укључујући спектакл црвеног заласка.

Надамо се да вас је овај чланак научио нечем занимљивом о нашој фасцинантној звезди, али немојте заборавити да никад не смете да гледате директно у Сунце - чак ни у уз помоћ телескопа или двогледа.

То може да начини непоправљиву штету вашем виду па чак и да изазове слепило.

Погледајте видео о томе како су аустралијски научници открили радио кругове

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]